petak, 27. avgust 2021.

Tokom poslednjih dvadesetak godina valjda nikad atmosfera u javnom životu nije bila toliko letargična kao danas. Ova tišina nagoveštava zemljotres, međutim, zemljotres sni. U devedesetim godinama smo još i verovali u čuda, dok danas više ne verujemo ni u šta. Vlast se ne upušta u raspravu sa njenim kritičarima, tome ne treba ni da se čudimo, opozicija nije u stanju ni da se međusobno razume, razbijena u male klike, međusobno se nadgornjava. Pod nogama predsednika Vučića trese se zemlja, afera za aferom, i uprkos tome (meni se bar tako čini), njegova vlast nije ugrožena. Veliki deo građana-birača nagodio se sa trenutnim autokratskim sistemom koji, nažalost, nema jasno formulisanu alternativu. Ako bolje razmislim, i Vučić se našao na iznuđenoj stazi. Inteligencija zapada u sve dublju apatiju. Njen militantni deo teži afirmaciji, a ostali hoće samo da prežive mračna vremena, mada ni u to nisu sigurni, da li vredi truda. Bujica nosi sa sobom mase, niko ne pita, kuda? Nema više govora o pukoj političkoj krizi, našli smo se u mnogo dubljoj, sveobuhvatnijoj nevolji. Prema rečima Šandora Radnotija, suočeni smo sa civilizacijskom krizom. Radnoti misli na mađarski svet, ali isto imamo i u Srbiji. Pokleknulo je društveno samopoštovanje i dostojanstvo, nema više ni solidarnosti. Javni život je devastiran i varvarizovan, svuda dominira pad nivoa i nekultura. Istina je postala relativna. U takvoj situaciji ljudi iz duhovnih sfera se povlače iz javnosti, u duhovnoj tabloidnosti mogu, u najboljem slučaju, da deklamuju monologe.

četvrtak, 2. septembar 2021.

U današnjem broju NIN-a publikacija Dragana Velikića o Nesahranjenoj prošlosti. Dobro primećuje da je u romanu naposletku reč o tome, kako obični ljudi doživljavaju istoriju, onu sa velikim početnim slovom. Reč je o manjini, dodaje srećno, ali, na kraju krajeva roman ne govori samo o nacionalnoj manjini. Posebno se radujem ovoj primedbi, već i zbog toga, jer nacionalnu manjinu nikad nisam zamišljao – u kladama.

nedelja, 5. septembar 2021.

Virus se ponovo rasplamsao u Srbiji. Tokom poslednjih 24 sata registrovano 6.748 novozaraženih korona virusom, od ukupno 21.383 testiranih, a preminulo je 60 osoba. Situacija se iz dana u dan pogoršava. Stiče se utisak da vlada ekonomskim interesima daje prioritet, a da su se građani umorili od borbe za sopstveno zdravlje. Prelazeći juče preko centralng novosadskog trga, nisam video ni jednog građanina s maskom na nosu i ustima. (..) Zatim televizija N1 prikazuje neverovatne scene. Na jedan rit spušta se vojni helikopter iz kojeg izlaze patrijarh srpski Porfirije, i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i odmah bivaju opkoljeni od strane do grla naoružanih crnogorskih policajaca, s ljubaznom ponudom da ih isprate do hrama na Cetinju gde će biti upriličeno svečano ustoličenje Joanikija za mitropolita, crnogorsko-primorskog. Crkveni oci u ratnom raspoloženju. Tamjan i suzavac. Cetinjani se protive da Joanikije bude ustoličen na Cetinju. Građani su blokirali puteve koji vode na Cetinje, još od subote dejstvuju građanske straže, održavaju se protestni skupovi. Prema mišljenju građana, Srpska Pravoslavna Crkva vodi prema Crnoj Gori kolonizatorsku politiku. Svečano ustoličenje se odvijalo zbilja pod fantazmagoričnim okolnostima. Policija je rabila suzavac, prema izveštajima sa lica mesta, na Cetinju nije bilo moguće izaći na ulicu bez gas-maske. Mnogi govore o tome da nikad u Crnoj Gori nije bilo toliko grubog obračuna policije i građana kao ovog dana na Cetinju. Crkveno ustoličenje se pretvorilo u dnevnu politiku, što ni malo nije bilo slučajno, s obzirom na to da se Srpska Pravoslavna Crkva uoči parlamentarnih izbora otvoreno mešala u izborne procedure, i ne verujem da će se crkva u dogledno vreme odreći ove uloge.

sreda, 8. septembar 2021.

Prema vesti iz Sabad Mađar Soa, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor, sastao se sa mađarskim pozorišnim rukovodiocima u znaku punog razumevanja. U razgovorima je učestvovao i Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog Saveta Mađara. Upravnica mađarskog ansambla subotičkog Narodnog pozorišta, Petronela Kermeci, u svojoj izjavi za list Sabad Mađar So, potvrdila je saopštenje Ištvana Pastora. „Sastanak se odvijao u konstruktivnoj atmosferi”. Da li to znači da je pitanje Salašarskog Pozorišta razrešeno sa Happy Endom? Šta je bilo sa psovkama? Gurnute su pod tepih? Ko bi pomislio? Još pre dve-tri nedelje su pominjana nacistička vremena! Skandal do neba na vojvođanskoj ravnici! I sve to zbog nekoliko psovki. Nikako ne razumem šta se zapravo dogodilo. Ostale su vesti i – lažne vesti.

utorak, 14. septembar 2021.

Jedan od glavnih govornika na budimpeštanskom savetovanju pod nazivom Za narednih hiljadu godina (u organizaciji budimpeštanskog Instituta „Sent Ištvan”), bio je Ištvan Holik, komunikacijski direktor Fidesa. Obrazložio je tezu da je „demokratski sistem u Evropi bio samo dotle uspešan, dok je bio utemeljen na biblijskoj slici čoveka”. Čim je od te slike bio udaljen, i demokratija je prestala da postoji, a potom se, pre ili kasnije, kao komunizam, čitav sistem urušio. Njegova razmišljanja isključuju mogućnost nagodbe: „…marksizam umotan u liberalizam i danas predstavlja zapadnoevropski main stream”. Dva načina razmišljanja ne mogu u miru da koegzistiraju – tvrdi Holik. „Ovde je reč o jednom sukobu duhovne prirode neizbežan”. Ove rečenice precizno otkrivaju fatalne protivrečnosti mađarskog sveta, koje su na nivou dnevne politike već više godina unazad prevaziđene. One jesu bile uvek prisutne, ali s takvom elementarnom snagom nisu se nikad ispoljavale kao danas. Izbori u proleće iduće godine, dakle, neć biti uobičajeni demokratski parlamentarni izbori, već će pre nalikovati na borbu za život ili smrt. A ko će da pobedi, o tome nemam pojma u ovoj novosadskoj kaljuzi, ali to već i nije tako važno. Mnoge detalje vidim vrlo maglovito, ali jedan mi je sasvim jasan: koja god strana da pobedi, napetost će da raste. Kuda li vode?

četvrtak, 16. septembar 2021.

I Subotica slavi. Gradski oci, predstavnici vladajuće koalicije Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, doneli su odluku da se u srcu grada podigne nekih desetak metara visok kip Petra Karađorđevića radi čuvanja uspomene na njegov lik i delo. Sam postament biće visok pet i po metara, kip kralja 4,2 metra. Kip će biti otkriven 25. novembra, na „Dan Vojvodine”. Toga dana je u Novom Sadu 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje – kraljevini Srbiji.

četvrtak, 23. septembar 2021.

Dnevni list NOVA objavljuje vest da iz Srbije godišnje odlazi oko hiljadu lekara. Vest je objavljena baš sad, kad je u Budimpešti održana bijenalna konferencija pod nazivom Demografski Vrh. Među pozvanima su bili i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, vodeći političar Republike Srpske koji negira genocidni karakter pokolja u Srebrenici. Vučić nije govorio, naravno, o odlasku lekara, premda je lekarska nega takođe važan element demografske politike. Mađarski predsednik vlade, Viktor Orban, u okviru svoje analize situacije u svetu, istakao je značaj Balkana, te je i ovog puta izrazio svoje veliko balkansko prijateljstvo. Njegova pohvala Balkana je naznačavala njegove izuzetno velike simpatije prema Srbiji. Prema izveštaju portala Teleks, Orban je zaključio da će „budućnost Balkana odrediti budućnost evropske bezbednosti“. Orban smatra da Zapad mora da raskine sa „onom vekovnom politikom da u interesu sopstvene bezbednosti na Balkan gledaju kao na tampon-zonu”. Veoma energično se obračunao sa balkanskim stereotipima i sa „neomarksističkom levicom” koja napada Mađarsku. Prema njegovoj oceni, predstavnici neomarksističke levice se protive vaspitanju dece u hrišćanskoj kulturi i upotrebljavaju decu kao aktiviste svojih ideja. Pri tom na Balkanu rastu napetosti. U dve jedinice srpske vojske na jugu zemlje povećan je stepen borbene gotovosti. Na granici situacija je krajnje zategnuta. U vazdušnom prostoru na granici sa Kosovom kruže helikopteri i avioni.

petak, 24. septembar 2021.

Trebalo bi da krenem na promociju mog romana (Nesahranjena prošlost), Aniko je zabrinuta (…) Na promociji se dogodilo nešto na šta nisam računao. Želimir Žilnik je govorio o meni, videlo se da je temeljito pročitao knjigu. Na kraju, kod poslednjih rečenica, glas mu se zagrcnuo, drhtavim glasom je rekao, da me vidi u istom redu sa Tišmom. To me je ganulo, možda sam i zbog toga tako nezgrapno izneo svoje stavove.

ponedeljak, 27. septembar 2021.

Prilikom osveštanja reformatorske crkve Uzajamna pripadnost, u Pešteržebetu, svečani govor održao je premijer Viktor Orban. Portal Teleks citira deo tog govora: „Naša istorija nas uči da Mađari mogu opstati samo kao hrišćani. Zemlja stešnjena granicama, ali duša joj je bezgranična: to je Mađarska. Nismo samo nacija koja gradi crkve, a da bismo opstali, moramo i dalje da ih podižemo. Svaka nova crkva je bastion u borbi za slobodu i veličinu nacije”. Istovremeno je upozorio i na to, da se Zapadna Evropa danas nalazi „u fazi gubitka kulturalnog i civilizacijskog tla i ravnoteže.”

Preveo Arpad Vicko