Ekonomski novinar Mijat Lakićević izjavio je danas da za Srbiju postoji trostruka opasnost od saradnje s Kinom. Lakićević je u intervjuu za portal Sindikata Nezavisnost rekao da vlast drži u tajnosti ugovore s kineskim kompanijama i bankama, ali da je prema procenama nezavisnih ekonomista visina dogovorenih zajmova premašila 15 milijardi evra.

„Vrednost do sada s Kinom potpisanih kreditnih aranžmana kreće se oko 7-8 milijardi evra, dok je prema izjavama pojedinih ekonomista visina dogovorenih, dakle još ne i ugovorenih zajmova premašila 15 milijardi evra. Do preciznih podataka teško je doći pošto ih vlast drži u tajnosti“, objasnio je Lakićević.

Dodao je da se izvoz u Kinu prošle godine kretao oko 330 miliona, dok je uvoz iznosio blizu tri milijarde evra.

„Što znači da je Srbija imala deficit od oko 2,7 milijardi evra. To je ubedljivo najveći deficit koji Srbija ima s nekom zemljom u spoljnoj trgovini. Prva posle Kine je Nemačka u koju izvozimo za 2,2 milijarde evra, a uvozimo za 3,1 milijardu, dakle deficit je sasvim prihvatljivih 900 miliona evra. Srbija u Bosnu i Hercegovinu izvozi četiri puta više nego u Kinu – 1,3 milijarde evra“, istakao je Lakićević, koji je zamenik glavnog urednika Novog magazina.

On je naveo da su infrastrukturni projekti u kojima su angažovani Kinezi znatno skuplji nego kada se oni odvijaju uz učešće međunarodnih finansijskih institucija.

„Recimo, deonica Srčin – Obrenovac, koja je potpuno ravna, na autoputu između Beograda i Čačka košta gotovo deset miliona evra po kilometru dok je u jednoj publikaciji o Koridoru 10, koju je svojevremeno izdalo Ministarstvo saobraćaja, izračunato da izgradnja autoputa po sličnom terenu treba da košta oko 2 – 2,5 miliona evra po kilometru“, kazao je Lakićević.

Podsetio je da brza pruga Novi Sad–Subotica, koju grade kineske kompanije, košta 900 miliona evra ili devet miliona evra po kilometru.

„Pošto je reč o dvokolosečnoj pruzi – to je 4,5 miliona evra po kilometru. S druge strane, pruga Niš-Dimitrovgrad, dužine 110 kilometara, koja se gradi parama Evropske investicione banke, košta manje od dva miliona evra po kilometru. Jeste da je pruga od Novog Sada do Subotice tzv. ‘brza’, ali je ‘niška pruga’, koja dobrim delom ide kroz Sićevačku klisuru, znatno teža za gradnju i zbog toga radovi moraju da više koštaju“, rekao je Lakićević.

Sve to govori, istakao je, da isti posao Kinezi naplaćuju i 50 odsto iznad realne cene.

Na pitanje Nezavisnost.org da li su krediti koje je Srbija uzela od Kine povoljniji od kredita međunarodnih banaka, Lakićević je kazao da su kineski uslovi osetno nepovoljniji nego kod zajmova od međunarodnih finansijskih institucija.

„Recimo, kamatna stopa na pomenuti kredit za autoput iznosi tri odsto godišnje, na šta još treba dodati proviziju za tzv. angažovanje sredstava od 0,5 odsto na celu sumu, plus provizija od takođe 0,5 odsto za eventualno nepovlačenje sredstava u dogovorenim rokovima. Kamatna stopa kod kredita za prugu je niža – dva odsto. Međutim, zajmovi Evropske investicione banke znatno su povoljniji – kamatna stopa je svega 1,8 odsto i nema nikakvih drugih troškova“, objasnio je Lakićević.

On je rekao i da se kineske kompanije nisu „proslavile“ na ekološkom polju.

„Ima mnogo žalbi lokalnog stanovništva iz Smedereva i Bora na zagađenje koje dolazi iz železare i iz RTB“, kazao je Lakićević.

Naglasio je da osim loših finansijskih ugovora i zagađenja životne sredine, Srbija trpi i posledice, kako je rekao socijalnog i moralnog zagađenja.

„Korupcija je deo mentaliteta i deo poslovnih običaja Kineza. Nema sumnje da su oni te svoje običaje pokušali da primene i u Srbiji i takođe nema sumnje da im je to – kad se uzme u obzir kakva je aktuelna politička elita – sasvim lepo išlo od ruke. S druge strane, videli smo nedavno u Boru gde je direktor, Kinez, šutnuo jednog zaposlenog, našeg čoveka, inače inženjera, dok su Zrenjaninu službenici obezbeđenja sprečavali novinare da rade svoj posao“, rekao je Mijat Lakićević za portal Nezavisnost.org.

(Beta, foto: N1)