27.02.2013 14:26- Vučić s predsednikom Angole: Više posla za srpske kompanije?!

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ujedno ministar odbrane, koordinator tajnih službi i gotovo svih drugih važnijih funkcija, završio je posetu Republici Angoli susretom sa predsednikom Žozeom Eduardom doš Stantošem.

Predočavajući sadržinu prijateljskih razgovora, iz nekih, verujem veoma važnih razloga,Vučić je, naročito naglasio:“Ono što su oni od nas tražili to je da Srbija bude u kontaktu sa privatnim firmama, jer ne žele da imaju negativna iskustva u bilo kakvoj vrsti poslovanja. Mi ne možemo da se mešamo u privatni biznis, ali će država uvek dati svoj sud i ocenu i pomoći našim privatnim kompanijama, ali i Angoli, da na najbolji način ostvare saradnju“.

Kakvih “negativnim iskustvima” se plaši prijateljska Republika Angola?

Zbog čega Angola upućuje Srbiju na poslovanje sa privatnim preduzećima? Ko su stvarni vlasnici tih “angolskih”preduzeća? Da li među tim “angolskim preduzećima” ima privatnih preduzeća nekadašnjih jugoslovenskih i srpskih ambasadora, vojnih izaslanika i drugih Miloševićevih poverenika? Ko je socijalističkoj Angoli ogadio SDPR i druge iz “namenske industrije” SRJ-Srbije?

Gospodine Vučiću, koordinatoru tajnih službi i koordinatoru sveopšte borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji, i oni čiji rad navodno koordinirate, poverovaće da ste ozbiljni ako smognete snage da makar pokrenete rasvetljavanje najkrupnijih, organizovanih kriminalnih aktivnosti ondašnjih i sadašnjih rukovodilaca i pripadnika tajnih službi, prvenstveno iz Ministarstva odbrane i vojnog i državnog vrha.

Njihovi predvodnici su penzionisani pripadnici tajnih službi, svemoćni monstrumi koji su tri puta osuđivani za prljava, amoralna krivična dela, ali su kao šefovi službinih klanova instalirani kao pomoćnici ministra odbrane (to je ona spodoba, “general u penziji” koji je, po naređenju svemoćnika, radi zaposlenja u JNA “sredio nečijem sinovcu” da položi pravosudni ispit, iako taj “đetić” nije čak ni upisivao fakultet.

Kao koordinatora svega u Srbiji, i kao ministra odbrane, javno Vas pitam:

1. Da li je krivično procesuirana i, ako jeste, da li je i kako je kažnjena kriminalna grupa koja je u novembru i decembru 2003. godine, pokušala da za 20 do 30% (20 do 30 procenata) otkupi tadašnji angolski dug prema SRJ od više stotina miliona, možda i preko milijardu američkih dolara?

2. Da li su za tu dugovremenu, krivično kažnjivu aktivnost, na bilo koji način kažnjeni oficiri bezbednosti iz Ministarstva odbrane (Sektora za vojno-privrednu delatnost i Sektora za međunarodnu vojnu saradnju i politiku odbrane) i pripadnici tajnih službi iz Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom?

3. Ko je, u čije ime i za čiji račun, i pored svih upozorenja na krivičnu odgovornost, u taj, mafijaški “otkup angolskog duga”, odredio privatnu kompaniju “Africa international” iz Luande, te da li je to kompanija u vlasništvu bivšeg ambasadora u Angoli?

4. Ako je tadašnju ukupni dug Angole zaista i otkupljen za 20 do 30 procenata ukupnog duga, te ako je to navodno od “naročitog interesa za SRJ”, zašto otkup nije izvršio SDPR već privatna kompanija “Afrika international”, ako takva zaista i postoji ?

5. Da li ćete pokrenuti krivični postupak i protiv pripadnika iz tajnih službi i onih drugih, iz Vašeg neposrednog okruženja, te da li ćete makar pokušati da se cent od onih 80% ukradenih dolara vrati Srbiji, a kriminalci odstrane iz državne službe?

6. Protiv predvodnika i članova kriminalne grupe, 11. decembra 2003. godine, podneo sam krivičnu prijavu, Vojnom tužiocu u Beogradu. Prijavu sam podneo uz prećutnu saglasnost mojih tadašnjih, smrtno isprepedanih šefova iz Pravne uprave MO.

Uz prijavu sam, kao dokaze, podneo i fotokopije desetine dokumenata iz sledećih predmeta–dosijea:

– Pravne uprave Ministarstva odbrane (MO),Pov. broj 643 od 07. novembra 2003. godine;
– MO – Sektora za međunarodnu vojnu saradnju i politike odbrane – Uprave za međunarodnu vojnu saradnju, Pov.broj 58-17 od 07. novembra 2003. godine ;
– MO – Sektora za vojno-privrednu delatnost – Uprave za javne nabavke, pov broj 58-20 od 10. novembra 2003. godine;
– MO – Uprava za finansije, Int. br. 35-15 od 7.oktobra 2003. godine,
– MO – Pravna uprava, Pov.broj 643 -5/2003 od 05.decembra 2003. godine;
– Sekretarijat MO, Pov.br.1770-2 od 03.decembra 2003. godine, koji je organizovao sastanak 10.decembra 2003. godine , i
– MO–Pravna uprava, Pov. br. 643-7/2003 od 11. decembra 2003. godine (u tom predmetu-dosijeu je i primjerak krivične prijave koju sam podneo protiv predvodnika i pripadnika kriminalne grupe).

Kriminalni otkup angolskog duga, ili možda samo pokušaj, poznat je desetinama tzv. oficira Ministarstva odbrane i službenika ondašnjeg Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i večitim pripadnicima tajnih službi i vlasnika krvavo stečenih tajnih kompanija širom sveta.

Možda ćete Vi Gospodine koordinatoru, jednoga dana i shvatiti – zašto i socijalistička prijateljska Republika Angola želi da Srbija posluje isključivo sa privatnim preduzećima? Možda je među njima i “Afrika international” i bivši ambasador, ako je on stvarno postojao i ako je još živ i nije promenio ime. Možda neko očekuje ponovno otkupljivanje angolskog duga.

Tajni vojni tužilac pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i kum Svetko, možda bi Vam eventualno objasnili kako je odlučeno po krivičnoj prijavi protiv otkupljivača angolskog duga i brojnim urgencijama da donesu odluku.

U Beogradu, 01. mart 2013. 

Đorović Golubov Lakić,
potpukovnik pravne službe JNA u penziji