Ekonomska aktivnost evrozone usporila je u odnosu na 2022. godinu ali će biti „znatno bolja“ ove godine nego što se predvidjalo, uprkos inflaciji i energetskoj krizi, rekla je danas u Davosu predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard.

„Vesti su postale mnogo pozitivnije poslednjih nedelja“ tako da tekuća godina „neće biti fantastična, ali će biti mnogo bolja nego što smo strahovali“, rekla je Lagard na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Tržišta rada, posebno u Evropi, nikad nisu bila tako dinamična sa brojem nezaposlenih na najnižem nivou u poslednjih 20 godina, rekla je ona.

Ona se posebno osvrnula na Nemačku, prvu ekonomiju u Evropi koja će, po izjavi nemačkog kancelara Olafa Šolca u intervjuu Blumbergu, kako izgleda, izbeći recesiju 2023. godine, uprkos i dalje napetoj situaciju zbog energetske krize.

Nemačka, pogodjena inflacijom koja povećava troškove proizvodnje industrije – motora njene privrede, izgleda podnosi to bolje nego što se očekivalo zahvaljujući snažnoj potrošnji i znatnoj javnoj pomoči.

Evropska komisija, s druge strane, predvidja smanjenje BDP-a evro zone, kao i cele EU u poslednjem tromesečju 2022. i u prva tri meseca 2023. godine, a potom oporavak.

Lagard je ukazala na previsoku inflaciju, iako je rast cena usporio posle vrhunca od više od 10 odsto u oktobru.

„Centralna banka je rešena da vrati inflaciju (na svoj cilj) od dva odsto u dogledno vreme“ , rekla je Lagard i dodala da banka preduzima sve moguće mere da to postigne.

(Beta, Foto: Pixabay)