Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra ocenila je danas da su žene u Srbiji izložene dvostrukim aršinima kada je u pitanju politika, a veoma opasno je i to što u predizbonoj kampanji ima mnogo desno orijentisanih politika.

„Uloga žena u politici, ne samo onih koje se odvaže da uđu u politiku, vrednuje se prema mladosti, seksualnosti i lepoti. Opasno je što u kampanji imamo desno orijentisane politike i samo privid o zastupljenosti žena na izbornim listama jer onda žene nemaju realnu moć“, izjavila je Lacmanović u onlajn emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Patrijarhat Srbija – žene u muškoj kampanji“.

Govoreći o nasilju u porodici tokom vanrednog stanja rekla je da se Autonomnom ženskom centru javilo za trećinu žena više koje su trpele nasilje, iako je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao da je proglašenjem vanrednog stanja nasilje u porodici smanjeno.

„Ja statistiku ne bih vezivala za broj prijava nadležnim institucijama. Zabrinjavalo nas je to da su tokom vanrednog stanja žene koje trpe nasilje bile primorane da ostaju i do 72 sata izolovane sa nasilnikom. Zato bi ubuduće trebalo planirati i mere za sprečavanje nasilja u porodici tokom vanrednog stanja“, rekla je Vedrana Lacmanović.

Prema njenim rečima, slučaj Jutka pokazuje kako naše društvo pruža zaštitu ženama koje trpe nasilje, jer se žrtve se iscrpljuju kroz pravne procedure.

„Žene koje su bile u antiprotestu ispred sudnice nam govori da su i te žene žrtve. To pokazuje da žene nemaju pravo izbora i da se moraju uklopiti u patrijarhalni model društva. Vojislav Šešelj je pružio podršku optuženom što govori da ne postoji jasna politička volja da se nasilju nad ženama stane na put i da se pošalje jasna poruka da se to više neće tolerisati“, kazala je Lacmanović.

Ratković: Svaka žena na položaju mora da se bori za prava žena

Teoretičarka kulture i medija Marija Ratković ocenila je da i pored činjenice što je na čelu Srbije žena koja je uz to i LGBT osoba, realnost govori „da to ništa nije donelo ni ženama ni LGBT osobama“.

„Svaka pripadnica LGBT populacije treba da bude aktivistkinja i svaka žena na položaju mora da se bori za prava žena. Samo ako na tome radimo aktivno imaćemo vidljive promene“, rekla je Ratković i dodala da žene ne smeju da stanu jer je opstrukcija sa različitih strana traje.

Prema njenim rečima, u situaciji kada ima malo žena u javnom govoru žena koja učestvuje u javnom govoru mora da predstavlja sve žene. Dodala je da nije dobro kada ih predstavljaju žene koje ne zastupaju postulate ljudskih prava.

„Moramo pričati o tome kako sačuvati svaki život i da nijedna žena ne bude ugrožena. Najznačajnije je da pokažemo da smo jedna tu za drugu čak i kada se ne slažemo. Niko to neće uraditi umesto nas. Žene imaju pravo na izbor čak i kada se meni ti izbori ne sviđaju“, rekla je Marija Ratković i dodala da je kontinuirane pretnje koje dobija na društvenim mrežama neće pokolebati da nastaviti da se bori za prava žena.

Govoreći o lokalnoj samoupravi u Šapcu, rekla je da da su od pet instucija kulture u Šapcu na čelu četiri žene, čime taj grad stvara arhitektutru koja je prijateljski naslonjena na žene i čini ih vidljivijim.

„Jedno istraživanje je pokazalo da su muškarcima uglavnom uzori muškarci i to želimo da promenimo. Kada su pominjali žene uglavnom su to bile žene iz njihovog bliskog okruženja, a ne neke uspešne žene“, rekla je ona.

Milinkov: Žene se uglavnom predstavljaju kroz spoljne karakteristike

Smiljana Milinkov, docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kazala je da je izuzetno važno da imamo što više priliku da čujemo žene koje imaju priliku da donose odluke i formulišu politiku na nekom nivou vlasti.

„Jedna voditeljka i četiri političara u studiju najčešća su slika tokom ove izborne kampanje. Imamo priliku da vidimo i čujemo nešto što je kontra onog što bi trebalo da imamo u debati o ženi koja se predstavlja na pravi način. One se uglavnom predstavljaju kroz spoljne karakteristike“, rekla je Milinkov.

Prema njenim rečima, vanredno stanje pokazalo je da država zapravo ne funkcioniše a ustanove nisu senzbilisane. Kao najbolji primer za to navela je zanemarivanje potreba osoba sa autizmom.

„Imali smo i situacije da čujemo kako će žene koje imaju decu poludeti od obaveza, jer je sve spalo na njih u vezi sa njihovim školovanjem. U onlajn sferi ne postoji radno vreme i ne mogu se sve redovne obaveze obaviti. Sve ovo pokazuje da naša država i društvo neće brinuti o nama ako mi ne počnemo da brinemo prvenstveno same o sebi“, ocenila je Milinkov.

Govoreći o radu sa studentima rekla je da je zatečena koliko su studentkinje osvešćene i liberalne u svojim stavovima i divno je slušati njihova zapažanja, ali samo manji deo njih žele to da podele.

„Stiče se utisak da oni koji imaju tradicionalnoije stavove uglavnom ćute. Dužnost svih nas je da javno iznosimo stavove i širimo vidike, što na fakultetu činim jer nikada ne znate do koga ćete dopreti i uticati da se promeni pozitivno“, rekla je Milinkov.

NDNV je serijal emisija “NDNV Media Hub” započeo početkom aprila povodom privođenja koleginice Ane Lalić.

Projekat je podržala Trag fondacija u okviru programa “Aktivne zajednice”.

(Autonomija)