U Srbiji država ove godine izdvaja nula dinara za film, otprilike toliko za nove pozorišne projekte, ekipi teatarskog festivala BITEF se poručuje da jednu godinu mogu i da preskoče, ako baš zagusti (za sad je pod znakom pitanja dolazak svetskih predstava), uspešni filmovi mladih autora koje je proteklih godina finansirala i država nazivaju se antisrpskim… Istovremeno, neki projekti koji se proglašavaju od nacionalnog značaja, a upitnog su umetničkog kvaliteta, dobijaju novac iz te iste siromašne državne kase. Poslednji projekat iz obimnog programa proslave Milanskog edikta, muzičko scenska priredba „Konstantin Magnus“ autora Sanje Ilića koji se izvodi u Nišu ovog ponedeljka dobio je 19,4 miliona dinara ili 170 hiljada evra.
U vreme velike besparice kada se poručuje filmskim i pozorišnim stvaraocima da ne očekuju novac za nove projekte, kada se urušavaju muzeji sa neprocenjivim umetničkim blagom, država finansira priredbe koje proglašava od nacionalnog značaja. Takav je muzičko-scenski spektakl Sanje Ilića „Constantinus Magnus“ koji se izvodi u Nišu pred najvišim državnim, crkvenim i diplomatskim zvaničnicima za koji je izdvojeno oko 170 hiljada evra. Ivana Ivanov jedan od rukovodilaca u Vladinom timu za proslavu Milanskog edikta za RSE objašnjava:
„To će izgledati zaista spektakularno, na svetskom nivou, preko 200 izvođača će nam omogućiti jedno divno, ugodno veče.“
Ne ulazeći u umetničku vrednost projekta Balkanike i Sanje Ilića (ovaj tekst je pisan uoči niške predstave) podsećamo da slično kao i pozorišna predstava Konstantin upriličena za početak godine Milanskog edikta, i ovaj projekat je i bukvalno projekat za samo jednu noć. Budžet za celu godinu za proslavu Milanskog edikta je 340 miliona ili nešto više od 3 miliona evra, uz očekivanje da se deo para kroz poreze vrati u državnu kasu.
Ni jedna od pomenutih cifara nije objektivno rastrošna ali istovremeno, prestižni međunarodni festival BITEF će dobiti od MInistarstva za kulturu duplo manje nego, na primer, pomenuta pozorišna predstava Konstantin koja je početkom godine izvedena par puta i dobila uglavnom loše umetničke kritike. Ekipi BITEF-a, po kome je Beograd još davno postao važna adresa na svetskoj pozorišnoj mapi, kako prenosi direktorka Jelena Kajgo, poručeno je sa najvišeg mesta u gradu:
„Može jedne godine da ne bude festivala ili on može da bude daleko skromniji!“
To je poruka, kaže Kajgo „mada je već zastrašujuće do koje mere mi idemo u to skromnije i skromnije izdanje iz godine u godinu. Tako da nam je situacija zaista dramatična. Ove godine je prognozirano da dobijemo iz budžeta grada 13 miliona, a svega osam, kako smo čuli, iz Ministarstva za kulturu. Uporedite to sa prošlom godinom kada smo imali 20 plus 17 miliona. Dolazimo u situaciju da razmišljamo kako ćemo, da li ćemo imati samo regionalnu selekciju. Možete misliti kako je to teško kada strane partnere, velike trupe koje su navikle da planiraju godinu-dve unapred gostovanja po festivalima, vi molite da stoje na stend baju u junu mesecu za septembar.“
Palanački univerzum
Direktorka BITEF-a kaže da nije problem nerazumevanje kulturnjaka da je besparica, već kriterijumi po kojima se pare raspodeljuju, za jedne besparica jeste, za druge nije.
„Stalno čujemo neke informacije da se za neke projekte daje po 10 miliona, a čitav BITEF će dobiti osam. To je ono što frustrira sve nas u institucijama kulture, da se nekakav novac odliva na nekakve projekte sumnjivog kvaliteta, a važne manifestacije u gradu su dovedene u pitanje.“
Kažu, siva eminencija u državnom vrhu kada je o kulturi reč, Radoslav Lale Pavlović, savetnik predsednika Tomislava Nikolića izjavio je da će spektakl Sanje Ilića koji će, čuli smo, biti izveden samo jednom, „koštati manje nego jedan običan srpski antisrpski film„.
Jedan od uspešnih filmskih stvaralaca mlađe generacije Stefan Arsenijević komentariše sistem vrednosti koji država promoviše na taj način.
„Nula dinara za film, čini se, ne može da opstane dugo ali stvaranje te atmosfere u kojoj je domaći film nešto što je bezvredno, mračno, užasno… vrlo je zabrinjavajuće. Prozivanje filmova kao antisrpski, proglašavanje da su patriotski ili ne, za mene je šokantno. Jer, prosto mislim da su pobrkani lončići o tome šta je umetnost i kultura, a šta su propagandni, turistički ili namenski filmovi. I ne samo filmovi, već i drugi projekti“, ističe Arsenijević.
Profesor istorije umetnosti Branko Dimitrijević insistira na nekompetenciji onih koji se nisu izvukli iz palanačkog ruha:
„Promoviše se pokušaj podgrejavanja nacionalističkih sistema vrednosti s kraja 80-ih godina, pojavljuju se iste ličnosti koje znamo iz Odjeka i reagovanja (rubrika u tadašnjoj Politici sa najstrašnijim nacionalističkim porukama – prim. BM) iz najmračnijeg vremena nastajanja Miloševićeve ideologije. Na raznim mestima gde se donose odluke nalaze se takvi ljudi koji su bez ikakve kompetencije i na tome hoću da insitiram, to su potpuno autistični ljudi u nekakvom svom palanačkom univerzumu u kome, naravno, mogu kao kultura da cvetaju samo ovakvi projekti kao taj Milanski edikt i slični palanački državni projekti“, kaže Dimitrijević.
STUPS: Bestijarijum