Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

---

Uprkos turbuletnoj političkoj atmosferi, zahvaljujući kojoj je postala rekorder po broju privremenih mera i vanrednih lokalnih izbora, opština Kula je u poslednjih pet godina realizovala i partnerski učestovala u pet projekata koji su finansirani iz evropskih fondova. Zahvaljujući projektima za unapređenje lokalne zajednice, od energetske efikasnosti do ekonomskog osnaživanja, ukupne vrednosti od preko pola miliona evra – lokalna samouprava je smanjila troškove grejanja i električne energije, unapredila svoju efikasnost u pružanju usluga građanima, uspostavila promotivne standarde svojih braunfild i grinfild potencijala i ostvarila uspešnu prekograničnu saradnju sa Hrvatskom.
Ipak, najvredniji i najvažniji EU projekat, čiji će korisnici osim Vrbasana biti i Kuljani, tek treba da bude završen. U drugoj polovini 2015. godine očekuje se početak rada Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda Vrbas- Kula, koji je EU pomogla donacijom od preko 15 miliona evra. Ovo je do sada najveća donacija Srbiji u oblasti zaštite životne sredine koja bi trebalo da stavi tačku na priču o Velikom bačkom kanalu kao najzagađenijem vodotoku u Evropi, koji je zahvaljujući industrijama u Kuli i Vrbasu poneo neslavnu titulu “crne ekološke mrlje”.
Projekti su sprovedeni samostalno ili u partnerstvu sa lokalnim samoupravama iz Vojvodine i regiona. Realizovane aktivnosti, smatraju lokalni čelnici, predstavljali su početak rešavanja specifičnih lokalnih problema, što je glavni razlog zbog kojeg su i rezultati vidljivi, barem u brošurama i izveštajima o implementaciji.
Štednja energije – košta?
U saradnji sa Agencijom za razvoj opštine Temerin i opštinama Vrbas i Bačka Palanka, Kula je bila vodeći partner u sprovođenju projekta ”Uspostavljanje sistema upravljanja energijom na nivou opštine u cilju povećanja energetske efikasnosti”. Ovaj projekat podržan je sa preko 169 hiljada evra iz fonda Exchange 3. U okviru zadatih ciljeva, Kula i partnerske opštine formirane su lokalne kancelarije za energetski menadžment, koje i danas pružaju informacije i savete građanima kako štedeti energiju i sopstveni budžet. Kažu da su i sami, kao opštinska uprava, naučili štošta o štednji, ali i da nije lako u potpunosti primeniti evropska iskustva u domaćoj praksi. Štednja energije, pokazala su iskustva iz studijskih poseta evropskim gradovima, zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu.

– Rezultata, ipak, ima. Koliko smo trošili pre, a koliko sada, može se videti u opštinskoj kasi. Znanje primenjujemo, ali i delimo sa svim zainteresovanim građanima preko kancelarije. Takođe, dobro smo pripremljeni i za realizaciju budućih projekata iz oblasti energetske efikasnosti, što je značajna prednost za našu opštini – kaže zamenik predsednika opštine Velibor Milojičić.
Brošure o praznim fabričkim pogonima
Opština Kula koja je, nakon više godina neuspešnih privatizacija postala prazan poligon potencijalnih investicija sa nekoliko desetina hiljada metara kvadratnih praznih fabričkih pogona i novom industrijskom zonom ispostavila se kao savršen partner za projekat „Promocija i privlačenje stranih investicija”, koji je realizovan od 2012. do 2014 godine. U prekograničnoj saradnji Srbije i Hrvatske, pod vođstvom NALED (Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj), u partnerstvo su stupile opštine Kula i Odžaci iz Vojvodine sa opštinama Lovas, Gradište i Ilok iz Hrvatske. EU je ovaj projekat podržala sa više od 296 hiljada evra, a Kula je, kažu u lokalnoj samoupravi, dobila svojevrsni katalog svojih potencijala.

– Napravljena je konačno baza podataka koja u virtuelnom „One stop shop“ sadrži sve privredne potencijale i resurse. Tokom realizacije smo posetili brojne investicione sajmove širom Evrope, a zauzvrat Kulu su počeli da posećuju strani investitori. Nije manje važno ni to što smo uspostavili bolju saradnju sa ovdašnjim privrednicima. Za nas je bilo izuzetno važno da sistematizujemo i evidentiramo sve objekte i parcele koje imaju privredni potencijal, što je preuslov za priču o stranim investicijama i novim radnim mestima – objašnjavaju u opštini Kula.
EU ne razume “lako ćemo”
U Kuli je u martu ove godine okončan najdugotrajniji projekat koji je opština Kula samostalno realizovala. Projekat “Obezbeđivanje trajnih rešenja za interno raseljena lica, izbeglice i migrante na teritoriji opštine Kula” započet 2011. godine i Delegacija EU u Srbiji ga je podržala sa više od 74 hiljade evra. Građevinski materijal za unapređenje uslova stanovanja dobilo je 12 porodica, 20 građana sa statusom izbeglih i raseljenih lica dobilo je podršku za pokretanje sopstvenog biznisa, dok je 10 najuspešnijih polaznika obuka o poljoprivredi dobilo finansijsku pomoć za početak proizvodnje.

Kuljani smatraju da podrška iz EU ne vredi samo u moneti, već u znanju i stručnoj pomoći koju su, primera radi, dobili u okviru projekta „Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“. Uz finansijsku podršku EU, konzorcijum na čelu sa Društvo za tehničku saradnju (GTZ) iz Nemačke pružio je stručnu pomoć opštini za izradu Akcionog plana razvoja od 2012-2016. godine sa ciljem da lokalne Strategije održivog razvoja ne ostanu mrtvo slovo na papiru.
Partneri u zagađivanju i čišćenju
U drugoj polovini ove godine biće završen i najskuplji eko-projekat koji je EU podržala u Srbiji, a čiji će korisnici biti, pored Vrbasana, i građani Kule. Deleći istorijsku odgovornost za decenijsko zagađivanje Velikog bačkog kanala, ove dve opštine postale su partneri 2009. godine. Investiciju Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda Vrbas-Kula vrednu 23,6 miliona evra, EU podržala je donacijom od 15 miliona. Završetak radova, nakon više probijenih rokova, očekuje se u drugoj polovini ove godine. Opština Kula koja je na početku realizacije projekta trebalo da “učestvuje” sa otpadnim komunalnim vodama i industrijskim otpadom fabrika Eterna i Istra, početak rada postrojenja čeka sa 11.000 ekvivalentom stanovnika korisnika kanalizacije. Fabrike planirane kao korisnici zatvorile su svoje kapije pre više godine. Slavka Kočonda, predstavnica opštine Kula u timu za implementaciju projekta, kaže da je u toku rada na ovom projektu najviše naučila o strogim procedurama EU u sprovođenju planiranog.
– Jednostavno, nije bilo moguće da u sred realizacije menjamo plan u skladu sa situacijom na terenu. Kapacitet postrojenja je planiran na 120.000 ES i nismo mogli to da smanjimo, jer su neke fabrike prestale sa radom. S druge strane, ispunili smo zadati kapacitet kada su u pitanju komunalne otpadne vode. Svi koji su učestvovali na ovom projektu naučili su tešku lekciju da EU ne poznaje improvizacije i naše “lako ćemo” – objašnjava Kočonda.
Malim koracima napred
Birokratska pedantnost koja često izaziva frustraciju i otklon prema traženju podrške iz EU fondova prevazilazi se malim koracima, usvajanjem znanja i usklađivanjem procedura.
– Primera radi, nismo imali iskustva sa procedurama oko sprovođenja javnih nabavki u skladu sa evropskim regulativama, a koje se razlikuju od domaćih procedura. Mislim da to često predstavlja problem i kod drugih lokalnih samouprava. Jedino rešenje je da se organizovano i ravnomerno unapređuju znanja i kapaciteti u svim lokalnim samoupravama, bilo razmenom iskustvama ili edukacijama koje će se organizovati. U našem slučaju, tražili smo savete, angažovali stručna lica i učili tokom procesa. Izuzetno nam je bila korisna saradnja sa iskusnijim partnerima iz Hrvatske i NALED-om jer smo stekli iskustvo koje će nam biti dragoceno u nekim većim infrastrukturnim projektima. Naučili smo da je od izuzetne važnosti imati spreman projekat i prateću dokumentaciju pre objavljivanja konkursa – objašnjava Velibor Milojičić dodajući da je za lokalnu samoupravu od izuzetne važnosti edukacija zaposlenih na sprovođenju projekta.
Šta kaže civilni sektor
Upravo, znanje i kompetencije zaposlenih u upravi koji pišu i sprovode projekte podržane od strane EU pod najvećom su sumnjom predstavnika civilnog sektora. Predstavnici udruženja građana nezadovoljni su i nedostatkom informacija o aktuelnim konkursima i saradnjom sa lokalnom samoupravom i drugim državnim organima.
– Primorani smo da uspostavljamo sopstvene metode informisanja kada su u pitanju konkursi iz domaćih fondova, a imamo osnova da sumnjamo i da je politička podobnost često važnija od kvaliteta projekta. S druge strane, ne postoji podrška države u vidu blagovremenog informisanja, pa i edukacije u pisanju projekata, sprovođenja itd. koja bi nam pomogla da dođemo do podrške iz EU fondova. Kao da je interes države da sama koristi i kontroliše mogućnosti fondove – kaže dr Ljiljana Sokolova, predsednica upravnog odbora UG “Zeleni prsten” iz Ruskog Krstura.

I Ivana Dudaš, predsednica Turističkog udruženja “Ruski Krstur” smatra da su civilna društva prepuštena samoedukaciji kada je u pitanju konkurisanje prema EU fondovima.
– Lokalna samouprava bi trebalo da prepozna i svoj interes u formiranju malih timova za pisanje projekata u svakom naseljenom mestu. Ruski Krstur ima potencijal za tako nešto u mladim ljudima koji ovde žive i znaju potrebe i probleme svoje sredine. Imaju i znanja i volje. Nažalost, lokalna vlast nema sluha za tako nešto – smatra Dudaševa. Ona veruje da je civilni sektor, naročito udruženja sa tradicijom, pouzdaniji partner od lokalne samouprave u kojoj često, zbog promene vlasti, dolazi do diskontituiteta. – Nisu retke situacije da se u toku sprovođenja jednog projekta promeni vlast, pa se smenjuju ljudi koji sprovode projekat, dovode partijski kadrovi, itd. Mislim da je to kada su u pitanju procedure EU – neozbiljno i nedopustivo – kaže Dudaš.
Ranka Ivanoska
(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)