Prema najnovijim istraživanjima agencije GfK, kupovna moć stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla je 3.033 evra, što je tek nešto više od 25 odsto evropskog proseka od 11.945 evra po stanovniku. Prošlu godinu nećemo pamtiti po dobrom, jer smo po gotovo svim socioekonomnskim indikatorima „zglajzali“, ali ako Vojvođanima može biti za utehu, po ovom istraživanju oni imaju najveću kupovnu moć. Osim toga, Vojvodina obuhvata tri od četiri područja u zemlji s natprosečnom kupovnom moći.
Ovo ispitivanje objašnjava i raspodelu bogatstva u prošloj godini i govori da je, kada je reč o kupovnoj moći Srbije, podela na sever i jug očita. Područje grada Beograda je nesumnjivi lider: devet od deset najbogatijih opština su na području Beograda! U ekonomskom naprezanju jugoistočnog dela zemlje, jedino opština Crveni krst u Nišu kupovnom moći iznad proseka. Najsiromašnije opštine u Srbiji su u Jablaničkom okrugu, a njihovo stanovništvo raspolaže s manje od polovine prosečne nacionalne kupovne moći po glavi stanovnika.
Čak 28 odsto nižu kupovnu moć od proseka imaju građani Topličkog i Jablaničkog okruga i u najlošijoj su materijalnoj situaciji u zemlji. Do 20 odsto nižu kupovnu moć, imaju stanovnici Pčinjskog, Zaječarskog i Pirotskog okruga, navode u GfK Beograd, kompaniji koja je procenila i potvrdila podatke date od GfK GeoMarketing stručnjaka za kupovnu moć. Svega dva odsto bliže srpskom proseku žive građani Rasinskog, Nišavskog, Zlatiborskog, Raškog, Moravičkog, Kolubarskog i Mačvanskog okruga. Nisu na republičkom proseku čak ni Šumadijski, Sremski, pa ni Borski, Braničevski i Požarevački. Najbliže proseku, pokazuje istraživanje GfK, žive u Južnobanatskom, Severnobanatskom i Južnobačkom okrugu – od 96 do 104 odsto proseka. Ako se pogleda mapa koja oslikava GfK istraživanje, vidi se da prosek čitave zemllje zapravo podižu građani Južne Bačke i Beograda.

Nezaposlena Vojvodina

Međutim, valja imati na umu da je kupovna moć mera raspoloživog dohotka po glavi stanovnika, uključujući i primljene naknade, posle odbijanja poreza. Posmatrano iz tog ugla, Vojvođani stoje bolje od dobrog dela stanovništva Srbije jer žitnica, ipak donese i koji dinar pride. Ali, kada se uzmu u obzir prosečne plate, stopa zaposlenosti… – stvari stoje drugačije.
Recimo, u analizi Savez samostalnih sindikata Vojvodine, u delu koji se bavi tržištem rada, navodi se da je stopa zaposlenosti u aprilu prošle godine iznosila 47,2 te da je u isto vreme stopa nezaposlenosti bila 20,1 odsto ( prema podacima iz Ankete o radnoj snazi). Međutim, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govorili su da je stopa nezaposlenosti znatno veća i da se približava stopi od 27 odsto. Kriva zaposlenosti u Vojvodini pokazivala je prošle godine trend smanjenja onih koji imaju radno mesto. U junu prošle godine, tvrde sindikalci, došlo je do blagog porasta broja zaposlenih, što se pripisuje uticaju sezonskih poslova. No, zaposlenost u Vojvodini je već avgusta 2010. godine smanjena u odnosu na isti mesec 2009. za 18.000 radnika, dok je u odnosu na prosek iz 2008. godine manja za čak 57.000 radnika, što znači da ih je upravo toliko od početka ekonomske krize do pred kraj prošle godine ostalo bez posla. Katastrofalan podatak!

Nema utehe za Vojvođane

U ovoj analizi, pak, Vojvođanima nema šta da bude za utehu. Jer, plate su im padale ispod srbijanskog proseka. Sindikat je, naime, u svom izveštaju posebno mesto posvetio prosečnoj zaradi u Srbiji, ali i u Vojvodini. Oni tvrde da je u Vojvodini prosečna neto zarada u oktobru prošle godine bila za oko hiljadu dinara niža od republičkog proseka i iznosila je 33.515 dinara, dok je u privredi Vojvodine neto zarada bila 32.367 dinara. Inače, podsećaju da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata za oktobar 2010. godine iznosila oko 320 evra i bila je najniža u regionu. Naime, za godinu dana zarade zaposlenih izražene u evrima obezvređene su za 27 odsto, a u isto vreme plate u javnom sektoru drugu godinu zaredom bile zamrznute. Pored realnog smanjenja zarada 2010. godine, došlo je izražaja sve veće kašnjenje u isplatama plata kao i isplate minimalca. Već početkom prošle godine 63.448 radnika u mnogim oblastima nisu primili zaradu iako su redovno radili. Tu nisu obuhvaćeni radnici u malim preduzećima, kao ni zaposlenih kod preduzetnika. Pretpostavlja se, ocenjuje SSV, da najmanje dvostruko više zaposlenih ne prima zaradu, a između 450.000 i 500.000 radnika radi sa minimalnom zaradom koja se tokom prošle godine nije menjala i iznosila je nešto više od 15.000 dinara mesečno.

Strategija propadanja

Upozorava SSV i na to da je kriza uticala na znatno povećanje neformalnih plaćanja, smanjenje uplate socijalnih doprinosa i, na taj način, dodatno oslabila fondove i sigurnost već niskih penzija. Nesporno je da mnogi zaposleni, tražeći trenutna rešenja za golo preživaljavanje, i sami predlažu poslodavcima da im deo zarade preko minimalca isplaćuje “na ruke” ali ih, ističu, na to tera muka jer od plate ne mogu da žive. Ti radnici ne sarađuju sa državnim organima jer im je rad u sivoj zoni jedini izvor prihoda i prisiljeni su, na neki način, da štite poslodavca. A rad na crno najviše oštećuje upravo same radnike jer pristaju da rade pod takvim uslovima, koji često nisu dostojni čoveka, zatim štetu trpi i država ali i drugi poslodavci koji rade legalno, zbog nelojalne konkurencije. Svi ovi trendovi, zaključuje SSV, dovode do daljeg smanjenja potrošnje uz već postojeće osetno smanjenje domaće tražnje. Elem, ponovo se otvara pitanje “nove strategije razvoja” aktera koji su promovisali dosadašnju strategiju, koja je umesto razvoja donela preraspodelu postojećih resursa. Kako SSV upozorava se u godišnjoj analizi ekonomske situacije u Srbiji, njen sumarni izraz je enormna nezaposlenost, najniže plate u regionu, manjak radnih mesta, veliko siromaštvo, porast neformalne – sive ekonomije i zapošljavanja u toj zoni.
A gde smo, regionalno gledano, opet nam govori istraživanje agencije GfK o kupovnoj moći. Srbija je s 3.033 evra po stanovniku na 34. na listi od 42 zemlje Evrope, a od nama susednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27. mesto), s 5.048 evra po stanovniku. Posle Mađarske najbolje je plasirana Hrvatska (29. mesto) s kupovnom moći od 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto) s 3.206 evra, Rumunija (33. mesto) s 3.070 evra. Od Srbije je lošija Bugarska (35. mesto) s 2.618 evra. Najslabiju kupovnu moć od nama susednih zemalja imaju stanovnici Makedonije (36. mesto) – 2.492 evra i Bosne i Hercegovine (37. mesto) s 2.435 evra po stanovniku.

Ljubica Blitva-Trošić