Portal Magločistač se ne nalazi na mejling listama većine ustanova i institucija u Bačkoj Topoli – rečenica je koja je aktuelna četvrtu godinu u opštini u kojoj se broj lokalnih medija može pobrojati na prste jedne ruke, dok za broj novinara nije potrebno ni toliko, jer deo njih nikada nema medijske radnike na terenu, ali sadržaje ipak objavljuje kao svoje, doduše bez potpisa autora.

Prema izveštaju o pritiscima na lokalne novinare, koje su tokom 2024. godine beležili poverenici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, evidentirano je više slučajeva pritisaka lokalnih institucija čak i na građane koji komuniciraju s medijima, što dodatno otežava kritičko izveštavanje i ugrožava pravo građana na javno informisanje. Ovakvih slučajeva je bilo i u Bačkoj Topoli.

Ovo je opština sa praksom da ako se o problemu ne govori – problema ni nema. Zato, zarad ličnog (finansijskog) mira, ali i mira u zajednici, kako bi izbegli neprijatne susrete sa onima o kojima pišu, lokalni novnari radije podležu cenzuri i autocenzuri, dok se oni koji postavljaju pitanja ignorišu i diskriminišu, premda Zakon o javnom informisanju i medijima zabranjuje sve navedeno.

Mirnič: Vojvođanski Mađari ćute jer je SVM uspeo da ih ubedi da egzistencijalno zavise od stranke

Prema popisu iz 2022. godine, većinsko stanovništvo u bačkotopolskoj opštini, koja je tada brojala 26.228 stanovnika, činili su Mađari sa preko 14.500 stanovnika, dok je Srba bilo nešto iznad 8.000. Proporcionalno, u ovoj opštini je većinski i na vlasti Savez vojvođanskih Mađara zajedno sa Srpskom naprednom strankom.

Da struktura vlasti potencijalno utiče i na ponašanje lokalnog stanovništva, odnosno pasivnost Bačkotopolčana, slaže se višegodišnji video-novinar i urednik RTV2 redakcije na mađarskom jeziku, Đula Mirnič iz Bačke Topole.

U kontekstu aktuelnih studentskih protesta, on kaže za NDNV da trenutno jeste u mogućnosti da objektivno izveštava jer “vojvođanski Mađari ove proteste doživljavaju kao nacionalni momenat Srba, koji se njih ne dotiče”.

“Očigledno je koliki pritisak vrši Savez vojvođanskih Mađara na javno mnenje jer su povezani sa vladajućom strankom u tolikoj meri da o ovoj temi čak nemaju ni svoje mišljenje. To vidimo kroz retoriku političara i česte plaćene objave na mrežama koji poručuju ‘ajde da se vratimo u normalu’ čime se protesti stigmatizuju kao nenormalni”, primećuje Mirnič.

Kako naglašava, pasivnosti mađarskog dela stanovništva je doprinela politika ubeđivanja da su oni egzistencijalno zavisni od stranke:

“Podelili su ljude na dobre i loše Mađare, i to je uz pomoć Vlade Mađarske otišlo do te mere da su ‘dobri Mađari’ dobili neverovatne donacije, dok 85% njih ne dobija ništa ali ćuti zbog toga što su ubeđeni da dobro prolaze jer je ‘bolje da naši kradu’”, ocenjuje on.

Prema Mirničevim rečima, pasivnost građana Bačke Topole se najbolje mogla videti kroz ekološke proteste, koji bi trebalo da budu zajednički problem jedne zajednice.

“Svi ljudi osećaju smrad fabrike za preradu animanog otpada i to je višegodišnji zajednički problem Bačkotopolčana. Međutim, imali smo fazu kada su neki od njih smrad čak i negirali. To je odbrambeni mehanizam do te mere da falsifikuju realnost da bi se prilagodili poželjnom mišljenju”, ocenjuje Mirnič.

Kako kaže, “lokalni mediji bi izveštavanjem o problemima jedne zajednice mogli da povežu ljude i podstaknu ih da učestvuju u javnim debatama, kada vlast te medije ne bi držala pod kontrolom do te mere da im diktira teme kojima će se baviti.”

“Sramno je to što se dešava sa budžetiranjem lokalnih medija u Bačkoj Topoli, sa kojima su povezani partijski činovnici i gde se tim sredstvima plaćaju neke druge usluge. Njih ni ne smatram medijima, niti su tamo angažovani ljudi koji novinarski posao shvataju odgovorno i ozbiljno. Od njih ne dobijamo nikakve informacije od javnog interesa i nema realne potrebe za njihovim postojanjem”, smatra Đula Mirnič.

Sečei: Ne autocenzurišu se samo novinari, nego i građani kako ne bi uvredili komšiju, šefa ili rođaka

Komunikolog i novinar iz Bačke Topole, Sabolč Sečei,kaže da je list Magyar Szó, za koji povremeno piše, “oduvek bio politički bilten SVM-a”, zbog čega novinari te redakcije mahom podležu autocenzuri.

“Tome smo pribegavali zbog izbegavanja konflikata, zaobilaženja političkih pritisaka, ali i zbog lenjosti novinara. Ljudi u redakciji su pasivno prihvatili takvu situaciju i naučili da rade po tim principima”, navodi Sečei.

Kako smatra, politički pritisak koji u redakcijama vrši SVM, isti je kao i onaj kojem su izloženi novinari u srpskim redakcijama medija koji su finansijski zavisni od opštinskog budžeta.

“Mislim da su lokalni mediji u još goroj poziciji, međusobno se poznaju sa donosiocima odluka i nemaju izbor jer su u potpunosti zavisni od subvencija. Današnja slika je takva da su te političke ucene prisutne u svakom segmentu društva, pa i u novinarstvu”, smatra naš sagovornik.

S druge strane, kako primećuje, lokalni mediji u Bačkoj Topoli čije finansiranje nije zavisno od vlasti, izveštavaju kritički, profesionalno i objektivno, baveći se temama od interesa lokalne zajednice, ali i to teško podstiče lokalno stanovništvo na kritički pritsup.

“Ljudi su ovde dosta apolitični i akritični, prihvataju sve kako im se servira, a verujem da je to zbog toga što je SVM umrežen sa celom zajednicom na različite načine. Na taj način imamo situaciju da se ne autocenzurišu samo novinari, nego i sami građani, kako ne bi uvredili komšiju, šefa il rođaka”, zaključuje Sečei.

Hadži: Ovde je praksa da ako o problemu ne pišeš, onda problema ni nema

Penzionisani novinar iz Bačke Topole, Janoš Hadži, za NDNV kaže da je kritička pasivnost boljka svih vojvođanskih mesta, a da je kritička moć ljudi u maloj zajednici dodatno oslabila smanjenjem broja lokalnog stanovništva i odlivom mladih.

“Bačka Topola je nakada bila živ grad. Imali smo u samoj Topoli oko 17.000 stanovnika i 16 velikih fabrika koje su u proseku zapošljavale po hiljadu ljudi. Tada je bilo dovoljno da pred Opštinu dođu štrajkači samo jedne firme koji nisu dobili plate, da bi funkcionere uplašili. Sada je grad mrtav”, smatra Hadži.

Oduvek su Bačkotopolčani, kako kaže, “bili spremni da protestuju kada su lično ugroženi, ali da se solidarišu i stanu uz nekog ko je ugrožen, to u Topoli ne prolazi”.

Takvu situaciju, prema njegovoj oceni, lokalna vlast umnogome koristi i primenjuje “‘salama politiku’, nikad celu rudu, samo šnitu po šnitu, jer je svesna da je tako mirna i bezbedna”.

Novinar u panziji, Janoš Hadži,  kaže da je u kontekstu izveštavanja o protestima i aktuelnoj društveno-političkoj situaciji prisutan veliki broj spinova u lokalnim medijima, kao i jednostrano izveštavanje, dok je cenzure i autocenzure, kao i diskriminacije novinara bilo oduvek, jednako kao danas.

“Ljudi ovde nikada nisu bili spremni da istupe kritički javno, da se u medijima pojavi njihov lik i njihovo ime. Zovu te da ti kažu da pišeš o nekoj temi, i kad ih pitaš da ti daju izjavu o tome, onda se odmah povuku i neće da se mešaju. Oni će ti sve ispričati, ali nezvanično i to je veliki problem za ovdašnje novinare”, naglašava Hadži i dodaje:

“Ovde je praksa da ako o nekom problemu ne pišeš i ne govoriš, onda tog problema ni nema. Ljudi su ‘ziceraši’ i neće se pomeriti dok nisu sigurni da im se ništa neće desiti. Nije to strah od pendreka, nego doslovno neće da se mešaju. A kada dođemo u situaciju da vlast padne, onda ćemo ustati pa ćemo ih pljuvati ‘u horu’, jer smo onda sigurni i smemo. To je u mentalitetu ovdašnjih ljudi”.

Na dešavanja su se uvek pozivali samo politički podobni novinari, navodi Hadži, i zaključuje da je ignorisanja i diskriminacije novinara u Bačkoj Topoli bilo godinama unazad, te da se dešavalo da se potom diskriminisani mediji u javnosti kritikuju kako određeni događaj nisu ispratili.

 Živkov: Stanovnici palanke će uvek pružati otpor prema slobodi nasuprot poznatim okvirima

U svojoj knjizi  “Filozofija palanke” filozof i književnik Radomir Konstantinović analizirao je  palanački duh koji se protivi svemu što je moderno, zatvara se pred svetom, okrenut je tradiconalnom, kao i nacionalizmu i narcizmu.

Sociolog Ivan Živkov, smatra da Bačka Topola ni po čemu nije specifična, već da je u pitanju je “tipična slika naše provincije, koju je najbolje opisao Konstantinović”.

“Ni mesta koja imaju dva puta više stanovnika u Srbiji ne funkcionišu kao urbane sredine i građansko društvo s razvijenom svešću o značaju političkog pluralizma i ulozi pojedinca, koji aktivno konzumira svoja prava i ne upodobljava se zajednici na svoju i njenu štetu. Sudbina srpske provincije u procesima većih društvenih promena uvek zavisi od centra, odnosno nikada nije autohtona”, smatra Živkov.

On veruje da će se kada dođe do promene Srbije, promeniti i Bačka Topola, kopirajući obrazac iz Beograda i Novog Sada, eventualno Subotice.

“Promena će biti samo fasadna, jer će stanovnici palanke uvek prvenstveno biti podređeni njenoj unutrašnjoj logici, koja se zasniva na otporu svemu novom i nepoznatom, svakoj slobodi nasuprot poznatim okvirima i utabanim stazama”, objašnjava Živkov.

On dodaje da je razlog za takvo stanje dugo istorijsko iskustvo kolektivizma nametanog kroz hrišćanstvo, komunizam i nacionalizam, ali i “široko rasprostranjena politička nepismenost i neangažovanost, koja se poslednjih deceniju – dve čak i reklamira kao poželjna”.

“Depopulacija, a pogotovo odlazak mlađeg i obrazovanijeg dela stanovništva iz manjih mesta zatvara mogućnost da se stanje promeni na bolje u skorijoj budućnosti”, zaključuje sociolog, Ivan Živkov.

Maja Savić (NDNV/naslovna fotografija: Magločistač)

“Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.”