Umesto da, kako su očekivali, sa 60 odsto glasova osvoje apsolutnu vlast na nedavno održanim lokalnim izborima u Kovinu, Srpska napredna stranka (SNS) je osvojila svega 43 odsto i time bila prinuđena da pravi koaliciju kako bi obezbedila stabilniju većinu.

Posle četvorogodišnjeg mandata i godinu i po dana samostalne naprednjačke vladavine ovo je bio udarac kome se nisu nadali ni u lokalnom odboru stranke, ali su zbog toga nezadovoljstvo iskazali i u samom vrhu stranke, kako saznajemo od nekoliko izvora.

Da zadrže vlast u Kovinu naprednjacima su pomogli Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), na konstitutivnoj sednici Skupštine 11. maja. SNS je osvojila 22 mandata od 45 mogućih. To je 1.200 glasova manje nego pre četiri godine, kada su sami imali prostu većinu i mogli da konstituišu vlast. Posle ovogodišnjih izbora podršku su im pružili SVM sa dva odbornika, ali je to bilo malo da bi se obezbedila stabilna većina. Odmah je bilo jasno da će krenuti pregovori sa listama ili pojedincima, kako bi se pridobila stabilnija podrška. SPS je sa svojom koalicionom listom osvojila sedam mandata, Jedinstvena Srbija šest, Demokratska stranka četiri, Grupa građana koju su činili SDS i Dveri četiri odbornička mesta i SVM sa dva.

Pregovori o koaliciji trajali su do pred početak konstitutivne sednice. Naime, posle prethodne smene vlasti u septembru 2015. godine između socijalista i naprednjaka ostao je neprikriveni antagonizam, pa je sama koalicija bila neizvesna do poslednjeg momenta. Jaz je produbljen i neposredno pred izbore incidentom sa strujom, tokom boravka ministra energetike na promociji u Kovinu. Mediji su preneli da je tada „neko“ isključio struju na trgu gde je trebalo da se održi promocija, a da je potom usledila intervencija najviših instanci posle čega je obezbeđena električna energija. Posle tog incidenta mnogi socijalisti zaricali su se da sa SNS-om nije moguća nikakva saradnja.

Ipak, postizborno jedan od uslova koji su socijalisti postavljali bio je i da dotadašnja predsednica opštine Sanja Petrović više ne bude na toj funkciji, no, očigledno da je kompromis postignut, jer je Petrovićeva dobila još jedan mandat da upravlja opštinom od oko 30 hiljada stanovnika. Naprednjacima je ostalo i mesto predsednika Skupštine na koje je opet postavljen mašinski tehničar Zoran Bradanji. Socijalistima je pripalo mesto zamenika predsednice opštine, na koje je izabran Zoran Nikolić, diplomirani pravnik, iskusni političar, u više mandata poslanik u Narodnoj skupštini, a u jednom kratkom periodu i predsednik opštine u prethodnom sazivu.

Mesto zamenika predsednika Skupštine ostalo je otvoreno do sledeće sednice. Promene su se desile i u samom Opštinskom veću. Dok su do nedavno naprednjaci imali apsolutnu izvršnu vlast, sada će morati da je dele u proporciji 6:5 sa socijalistima, Jedinstvenom Srbijom i SVM-om. Da li će ova promena doneti i druge promene u radu ovog izvršnog organa, tek će se videti.

Jedno od prvih pitanja novinara bilo je da li će sednice biti ponovo otvorene za javnost, pošto ih je promenom pravilnika naprednjačka vlast zatvorila. Razlog je bilo nezadovoljstvo izveštavanjem pojedinih nerežimskih medija onim što se na sednicama i oko njih dešavalo. Da će se vrata njegovog kabineta otvoriti za sve građane (među koje verovatno spadaju i novinari) poručio je u pozdravnom obraćanju predsednik Skupštine Zoran Bradanji.

Predsednica opštine Sanja Petrović je u kratkom obraćanju izrazila očekivanja da će imati konstruktivnu koaliciju, koja će zajedno s njima kao okosnicom vlasti vredno raditi da se završi započeto i realizuje planirano.

Tuče, svađe, tužbe u amanet

Četiri godine naprednjačke vlasti u prethodnom periodu počele su dovođenjem navijača, batinaša i crnih džipova tik pred lokalne izbore i tokom njih, a potom su, po dolasku na vlast, usledile unutarpartijske svađe, obaranje i smene vlasti, tuče većnika, zastrašivanja, „kidnapovanja odbornika“ i presretanja, ucenjivanja i podmićivanja, sve do potpunog unutarstranačkog zatvaranja. Podela na podobne i nepodobne građane kulminirala je pred izbore kada je, po svedočenju meštana jednog sela u opštini, došlo dotle da se zabranjuje boravak u kafićima sa neistomišljenicima.

Ali, ovaj poslednji period naprednjačke vladavine svakako će ostati upamćeni i po tome da su školsku ogradu proglasili kapitalnom investicijom, da su u selu Skorenovac ugradili filtere za vodu u vodovod posle čega je meštanima počela da teče žuta voda, da su jedinu stranu investiciju prisvojili kao svoju zaslugu iako su Indonežane doveli njihovi prethodnici, a oni su samo nametnuli liste svojih članova za zapošljavanje i tako dalje.

Iza prethodnog saziva naprednjačke vlasti ostale su presude po tužbama i odštetni zahtevi nezakonito smenjenih direktora Centra za kulturu, Biblioteke, JKP „Kovinski komunalac“. Ostaće krivične prijave zbog podnošenja neregularne dokumentacije za izbor direktora Biblioteke „Vuk Karadžić“ i nezakonito zapošljavanje nestručnih lica, ali i nepotizam i sukob interesa u zapošljavanju dece. I ostaće prekršeni zakoni po mnogim osnovama u kadrovskim rešenjima, kao što je slučaj sa JKP „Kovinski komunalac“ ali i sa Turističkom organizacijom na čijem je čelu i dalje nestručno lice kome je istekao mandat vršioca dužnosti i prekršaj što nije do sada raspisan konkurs po važećem zakonu…

Mahinacije na medijskom konkursu

Finale naprednjačkih mahinacija i samovolje desilo se ipak u medijima. Na nameštenom konkursu za raspodelu čak pet miliona dinara ( dva i po puta više nego prethodnih godina) sa tri miliona dinara sufinansiran je radio Bus, a sa milion dinara Brifing Banat, mediji iza kojih stoji isto lice, dok je 600 hiljada dinara dobio BC Banat iz Bele Crkve čiji je v.d.direktora ujedno bio i član komisije za raspodelu sredstava. Članove komisije izabrala je predsednica opštine Kovin, koja ima to diskreciono pravo na osnovu poslatih i prispelih predloga.

Iako je i na komisiji zabeleškom konstatovano da je sporni član Radojica Mali bio u sukobu interesa, on je, po uputstvima „spolja“, izašao tokom glasanja o njegovom projektu. Kakav je interes građana opštine Kovin da ih izveštava medij u Beloj Crkvi potpuno je nejasno. Pritom, jedini nezavisni i postojeći lokalni list Moj Kovin nije dobio ni dinar. Zbog ovih zloupotreba je već stigla jedna tužba, a očekuje se da će reagovati i drugi učesnici na konkursu jer su najavili tužbe.

Violeta Živkov (Autonomija)