Na samom početku pandemije KOVID19 virusa u Srbiji sektor obrazovanja je odmah pretrpeo neke od najznačajnijih promena. Nemogućnost održavanja nastave na tradicionalan način zbog mera socijalne distance, potpuno je poremetilo nastavnike i učenike, profesore i studente.

Prelazak na onlajn nastavu i odlazak učenika svojim kućama morao se desiti u jako kratkom roku, a zbog loše koordinacije tih promena, upravo su mladi okrivljeni za ubrzano širenje virusa. Studenti su zbog nezadovoljstva čak organizovali i proteste.

Istraživanje “ŽIvot mladih u Srbiji: Uticaj KOVID19 pandemije”, koje je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) sprovela od avgusta do oktobra 2020. godine, pokazalo je ovo nezadovoljstvo i u brojkama. Kako se navodi u istraživanju, oko 60 odsto mladih je istaklo da pandemija negativno utiče na njihovo obrazovanje, a veliki deo njih (jedna četvrtina) nije ni imala pristup obrazovanju kada su se promene desile. To su najčešće bili mladi koji žive u mestima manjim od 10.000 stanovnika.

Istraživanje je pokazalo i da je više od 50 odsto mladih nezadovoljno onlajn nastavom i njenim kvalitetom. “Postavlja se pitanje adekvatnosti znanja i opremljenosti profesora i nastavnika da sprvode onlajn nastavu – koje alatke koristiti, a da mladi ipak dobiju to neophodnno znanje i da li nastavnici uopšte znaju da rukuju tom opremom. Potrebno ih je u hodu i obučiti za ovakvu promenu”, kaže Anja Jokić iz KOMS.

Kada se radi o koordinaciji promena, nadležni su i ovog puta propustili da se o njima konsultuju sa mladima i da ih pitaju za mišljenje. Zbog toga su mnogi od njih na početku prvog pandemijskog talsa, ostali na ulicama, jer iseljenje studenata iz studentskih domova i njihov odlazak kućama nije bio dovoljno dobro koordinisan. “Situacija u kojoj su morali da se isele iz domova, kada čak nije funkcionisao ni međugradski prevoz, govori o velikoj potrebi uključivanja mladih u procese donošenja odluka. Verujem da bi barem ove odluke bile dosta drugačije da su mladi pitani za mišljenje”, dodaje Anja iz KOMSa.

Domovi su ispražnjeni na samom početku vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom, koje je u Srbiji trajalo od 6. maja do 15. marta 2020. godine. Zbog straha da virus ne prenese svojim roditeljima student Stefan Petrović je morao pomoću medija da nađe privremeno prenoćište. “Kada sam tog dana došao u dom, sačekao me je radnik obezbeđenja. Objasnio sam mu situaciju i da ja ne smem da idem kući zbog situacije u kojoj su moji roditelji, on je rekao – pa šta da radim”, priča Stefan o prvoj noći vanrednog stanja.

Prema njegovim rečima, zvao je tu noć i policiju u potrazi za rešenjem problema, jer je u osam sati uveče počinjao prvi policijski čas, ali mu ni tamo niko nije mogao izaći u susret. “Na svu sreću, jedna novinarka uradila je prilog o meni, i tada su počeli da se javljaju razni ljudi na društvenim mrežama, koji su nudili pomoć. Otišao sam kod jedne od devojke i tamo bio desetak dana dok nisam našao drugi privratni smeštaj”, priča Stefan.

Ova drastična situacija samo je jedan od stresova koji su učenici morali da prođu od početka pandemije. Za one koji su u sistemu obrazovanja, škole, domovi i fakulteti više nikada neće biti isti. Studentkinja Jovana Jevtić svedoči da je sve bilo, a i ostalo – neizvesno. “Stalno nova pitanja – da li ćemo moći da ostanemo u domu tokom ispitnog roka, da li treba da nađem novi stan i privremeno rešenje. Svakako najveći stres je bio tokom vanrednog stanja”, kaže Jovana.

Čak i nakon završetka vanrednih mera, i sa početkom nove akademske godine s jeseni, studentski život se nije vratio u normalu. Okupljanja su svedena na minimum, a svakodnevica u studentskim domovima puna je ograničenja. “Pre je bilo mnogo više druženja, okupljanja po sobama i slično. Imamo pravo na 4 osobe u isto vreme sobi, ne sme niko da nas poseti, mora da se nosi zaštitna oprema na hodnicima i slično”, dodaje Jovana.

Na udaru su bile i srednje škole, a posebno one koje zahtevaju stručnu praksu, ili rad na mašinama. U subotičkoj Politehničkoj školi nastavnici su se snalazili kako su mogli, ali im je za kvalitetan rad ipak bio neophodan susret sa učenicama i učenicima. “Onajln nastava nije rešenje u situacijama kada učeici moraju da budu pri nekim mašinama. Mi imamo čitavo područje rada geodezija i građevinarstvo, gde učenici jednostvno moraju uživo da vežbaju na praksi. Pretpostavljam da i u medicinskoj školi, recimo, praksa mora da se izvede u tradicionalnom obliku”, kaže nastavnica Politehničke škole Mirjana Šormaz.

Ovaj nedostatak neki nastavnici su pokušali da prevaziđu tako što su učenicima nudili nove izvore znanja, drugačiji pristup obavezama i edukaciju o medijskoj pismenosti. Nastavnica srpskog jezika Vedrana Pavić, iskoristila je period onlajn nastave da učenicima preporuči da što više čitaju.

“Internet nam sada nudi mnogo različitih mogućnosti i mnogo materijala i ja sam učenicima postavljala jako puno stvari, kako bi iskoristili slobodno vreme na dobar način. Istovremeno sam ih učila kako da koriste internet i da u tom moru informacija znaju da razluče šta je ono što je važno, a šta je manje važno”, kaže nastavnica Vedrana.

Upravo je pandemija pokrenula najveće svetske univeritete, biblioteke i istraživačke centre da otvore svoje baze radova i knjiga, da nude besplatne kurseve i obuke, te da celom svetu omoguće pristup njihovom naučnom blagu bez naknade.

Istraživanje “Život mladih u Srbiji: uticaj KOVID19 pandemije”, sadrži stavove mladih pre i posle vanrednog stanja u Srbiji. KOMS je rezultate pretvorio i u serijal video priča, u čijoj izdradi su učestvovali i novinari Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) iz Novog Sada.

Maja Leđenac, Svetlana Paramentić (Autonomija)