Poljoprivredna proizvodnja na Kosovu raste najbrže u regionu, a najviše poljoprivrednih proizvoda, poput žitarica i industrijskog bilja, uvozi se iz Srbije, pokazala je studija koju su izradili stručnjaci iz Srbije i Kosova.

Studija „Trgovina poljoprivrednim proizvodima između Srbije i Kosova“ je pokazala da je Srbija u 2011. godini učestvovala sa 20 odsto u ukupnoj strukturi uvoza na Kosovo i bila je najveći pojedinačni trgovinski partner.

Poljoprivredni stručnjak sa Kosova Fatmir Selimi rekao je na predstavljanju studije u Novom Sadu da je od 2006. godine, kada je izvoz iz Srbije na Kosovo iznosio 45 miliona evra, pre dve godine taj iznos porastao na 135 miliona evra.

„Oko 560 miliona evra iznosi uvoz hrane na Kosovu, a od toga je vrednost uvoza iz Srbije 135 miliona. Da nije bilo problema nakon proglašenja nezavisnosti i zabrane izvoza koje je uvela Vlada Srbije, robna razmena bi bila još veća“, kazao je Selimi.

Prema njegovim rečima, iz Srbije dominira uvoz žitarica i industrijskog bilja, dok se sa Kosova u Srbiju najviše izvoze paprika, borovnica i pečurke, ali postoji mogućnost da se broj glavnih proizvoda u trgovinskoj razmeni poveća.

„Za to je potrebno da se normalizuju trgovinski odnosi između Srbije i Kosova, da više ne bude potrebno previše dokumentacija, da se ljudi slobodnije kreću i obavljaju trgovinu“, rekao je Selimi.

Prema njegovim rečima, neophodno je da ljudi koji se bave poljoprivredom sednu za isti sto i steknu poverenje koje je ranije postojalo, što bi moglo otvoriti mogućnost za izvoz robe iz Srbije i Kosova na treća tržišta.

„Studija je pokazala da ljudi koji se bave poljoprivredom u Srbiji i na Kosovu mogu da rade zajedno, jer poljoprivreda nije politika. Treba povratiti razumevanje među ljudima, jer smo još uvek komšije, a u poljoprivredi za to ne postoje nikakvi problemi“, rekao je Selimi.

Bivša ministarka poljoprivrede Srbije Ivana Dulić-Marković rekla je da najzanačajnije prepreke u trgovinskoj razmeni između Srbije i Kosova predstavljaju troškovi koji se nadograde dok roba stigne do potrošača, što utiče na konkurentnost.

„Druga prepreka je neprihvatanje tržišta zbog političkih prizvuka ili odjeka da je nešto sa Kosova ili iz Srbije. Zato se najbolje i izvoze žitarice i industrijsko bilje jer se ne pojavljuju u prodaji kao finalni proizvodi, pa ljudima nije neprijatno da ih kupuju“, ocenila je Dulić-Marković.

Prema njenim rečima, ohrabruje podatak iz studije da, bez obzira na politiku, uvek postoji više stvari koje nas spajaju nego razdvajaju, a jedna od njih je poljoprivreda.

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić rekao je da je u cilju pospešivanja izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno „napadati“ tržišta koja su nam bliska u smislu ekonomskog okruženja.

„Sa izvozom od 2,1 milijardi dolara prošle godine, uz ozbiljna kapitalna ulaganja u vojvođansku poljoprivredu i rešavanje nekih funkcionalnih problema, možemo da dostignemo izvozni potencijal u obimu od četiri milijarde i budemo jedan od najvećih regionalnih igrača“, ocanio je Ješić.

Studiju „Trgovina poljoprivrednim proizvodima između Srbije i Kosova“ zajednički su realizovali stručnjaci za poljoprivredu Kosova i Srbije, u okviru projekata „ReConnenction“ Hartefakt Fonda i uz podršku ambasada Velike Britanije u Beogradu i Prištini.

(Beta)