Zamenica državnog tajnika Središnjeg državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Hrvatske Tatjana Vukobratović Spasojević izjavila je danas da je u Hrvatskoj od završetka rata do danas obnovljeno oko 150.000 kuća, i to je finansirala država.

„Za obnovu je ostalo još oko stotinak kuća koje do danas nisu obnovljene jer nisu bili rešeni imovinsko-pravni odnosi ili su bili u postupku po žalbi. Postoji volja aktuelne vlade, ali su sredstva u budžetu za te namene oskudna“, kazala je Tatjana Vukobratović Spasojević na onlajn konferenciji „Održivost Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja izbjeglica i interno raseljenih lica – Doprinos CARE projekta: postignuća i izazovi – iskustvo Hrvatske“.

Govoreći o programu stambenog zbrinjavanja, ona je kazala da ima mnogo porodica koje su ostvarile pravo na stambeno zbrinjavanje, ali nisu još uvek uspeli da ga ostvare.

„Sredstva za te svrhe su sve manja i ograničena su, ali se nadamo da će zbog pandemije biti razumevanja da se projekti produže i da stambeno zbrinemo sve ljude koji su ušli u program“, navela je Tatjana Vukobratović Spasojević.

Prema njenim rečima, program je „dobar i sa dobrim željama“.

„Sporno i žalosno je to što je taj program počeo jako kasno i da 25 godina nakon rata mnogi ljudi nisu još uvek stambeno zbrinuti“, kazala je Tatjana Vukobratović Spasojević.

Ona je dodala da je i sve manje nevladinih organizacija koje se bave pitanjima zbrinjavanja izbeglica, pre svega zbog toga što je sve manje donatora koji to finansiraju.

Zamenik načelnika opštine Dvor u Hrvatskoj Milan Rudić rekao je da povratka u tu lokalnu samoupravu „više nema“.

„Mladi ljudi žive u lošim uslovima u selima. Svaka im čast što uopšte ostaju ovde. Prošle godine je umrlo 80 ljudi, a rodilo se samo 12“, kazao je Rudić.

Povratnik Milan Durman iz sela Paukovac u opštini Dvor rekao je da je imao velikih problema oko „papirologije“ i imovinsko-pravnih odnosa, ali da je uspeo da reši sve probleme.

„I sada sam presretan! Uloženo je oko 40.000 evra u obnovu kuće. Danas uživam u lepoti i milina je biti u toj kući i oko kuće“, ispričao je Durman.

Pravna savetnica Srpskog narodnog vijeća Milena Čavić Jelić kazala je da se osobe susreću sa problemima ostvarivanja prava na stalni boravak, jer zbog njihovog izbegličkog statusa imaju više mesta boravka.

„Čestim proverama MUP Hrvatske ne zatiče osobe na adresama stambenog zbrinjavanja zbog čega ih ođavljuju sa stalnog boravka. Još je jako veliki broj ljudi koji čekaju realizaciju prava na stambeno zbrinjavanje“, kazala je Milena Čavić Jelić i dodala da su programi stambenog zbrinjavanja trebali doći mnogo ranije.

S njom se složila i mirovna aktivistkinja Mirjana Galo, koja je kazala da program obnove kuće i povratka u Hrvatsku krajem devedesetih godina 20. veka nisu podržali ni Hrvatska ni meKonferencija: Hrvatska finansirala obnovu oko 150.000 ratom razorenih kuća unarodna zajednica.

„Ne možemo rehabilitovati Hrvatsku, ona je dužna da sve plati, nadoknadi štetu i omogući povratak“, ocenila je Mirjana Galo.

Onlajn konferenciju je organizovala koalicija nevladinih organizacija Igmanska inicijativa, u saradnji sa programom CARE. Projekat finansira Evropska unija.

(Autonomija)