„Nismo u mogućnosti da izađemo u susret vašem zahtevu“ – tako Komesarijat za izbeglice i migracije u poslednjih šest meseci odgovara na molbe Radija Slobodna Evropa (RSE) za snimanja u Prihvatnim centrima u Srbiji.

Odbijeni su ili su ostali bez odgovora i zahtevi za razgovore sa ljudima sa Bliskog istoka i iz Ukrajine koji borave u različitim Centrima, a sa kojima je RSE imao unapred dogovorene intervjue.

Vrata Prihvatnih i Centara za azil zatvorena su, prema saznanjima RSE, i za nekoliko drugih medija.

Među njima je i regionalna televizija N1.

„Čini mi se da se to vremenski poklapa sa avgustom prošle godine kada Vlada na mesto komesarke za izbeglice imenuje Natašu Stanisavljević, bivšu sekretarku za socijalnu politiku Grada Beograda“, kaže za RSE novinarka N1 Ksenija Pavkov.

Dodaje da je do tada imala odličnu saradnju sa Komesarijatom.

„Sada praktično nemam nikakvu komunikaciju“, rekla je Pavkov.

Bivša sekretarka za socijalnu politiku Grada Beograda Nataša Stanisavljević zamenila je na mestu komesara za izbeglice i migracije Srbije Vladimira Cucića.

Ekipe RSE su za vreme njegovog mandata ulazile, snimale i razgovarale sa izbeglicama i migrantima u svim Prihvatnim centrima u Srbiji.

Komesarijat nije odgovorio na pitanja o razlozima odbijanja poseta.

Prema podacima koje je RSE dobio od Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, broj ljudi u kampovima opada, a „smeštaj i uslovi ispunjavaju standarde Evropske unije“.

Iz UNHCR ukazuju i na ključnu ulogu medija u pružanju informacija i poboljšanju položaja izbeglica, ali i u formiranju stavova javnosti u Srbiji o ovim ljudima.

‘Hvala na razumevanju’

Poslednju molbu RSE je uputio Komesarijatu za izbeglice 21. marta i odnosila se na snimanje u Centru za azil u Krnjači u blizini Beograda, u kojem uglavnom borave porodice sa decom sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Odgovor na molbu za razgovor o uslovima u kojima ovi ljudi žive, do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

Prethodno je 28. februara Komesarijat odbio molbu RSE za snimanje u Prihvatnom centru u Vranju na jugu Srbije, gde su smeštene izbeglice iz Ukrajine.

„Zbog velikog obima posla, nismo, nažalost, u mogućnosti da izađemo u susret Vašem zahtevu“, odgovorili su iz Komesarijata.

RSE je u Centru u Vranju, na preporuku ambasade Ukrajine u Srbiji, imao dogovoren razgovor sa tri državljanke te zemlje.

Na ponovljen mejl u kojem je Komesarijat obavešten o unapred dogovorenim intervjuima, odgovor nije stigao.

Odbijenice Komesarijata stigle su i u decembru 2022. i u januaru 2023. povodom molbi za snimanje i razgovor sa izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka, i iz Azije i Afrike u Prihvatnom centru u Šidu kod granice Srbije i Hrvatske, kao i u Centru za azil u Krnjači.

RSE je tada od Komesarijata zatražio obrazloženje razloga za odbijanje poseta, ali odgovor nije stigao.

„Ono što čujem je da ni druge kolege, čak ni kolege iz inostranstva, ne mogu da ostvare komunikaciju sa Komesarijatom i ne mogu da uđu u Prihvatne centre“, rekla je za RSE novinarka televizije N1 Ksenija Pavkov.

U proteklom periodu pripremala je dokumentarni film o mrežama krijumčara ljudi u pokretu.

„Strašno mi je važno bilo da imam odgovor Komesarijata. PR-ka mi je obećala da će poslati pisani odgovor, ali posle toga mi više nikad nije odgovorila na mejl, niti mi se ikada više javila na telefon“, rekla je Pavkov.

Šta se dešava u Prihvatnim centrima?

U 15 prihvatnih i centara za azil u Srbiji trenutno boravi oko 2.700 izbeglica i migranata.

Ovo je gotovo duplo manje ljudi u odnosu na isti period prošle godine kada je u 17 centara boravilo skoro 4.500 osoba.

Kako je za RSE saopšteno iz UNHCR-a, broj ljudi je u konstantnom opadanju od novembra 2022. godine, kada ih je u centrima boravilo oko 6.000.

Pravnik koji zastupa tražioce azila u Srbiji i saradnik Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS Nikola Kovačević kaže za RSE da ne vidi razlog zbog kojeg pojedini mediji nemaju pristup kampovima budući da je, kako navodi, „situacija daleko bolja nego pre nekoliko meseci u smislu broja ljudi, prenaseljenosti i incidenata koji nastaju kao posledica prenaseljenosti“.

„Mi (IDEAS) imamo nesmetan pristup i stvari su daleko opuštenije nego što je to bio slučaj krajem prošle godine kada se broj ulazaka u Srbiju merio sa 10, 15 hiljada ljudi. Taj broj je značajno opao i samim tim je opao i broj ljudi u kampovima“, rekao je Kovačević.

Ovo, prema njegovim rečima, ne znači da ljudi u pokretu ne pokušavaju da uđu u Srbiju.

„Ali ne mogu zbog boljeg čuvanja granica, koje je podstaknuto Fronteksom (granična policija Evropske unije) i brojnim merama koje se intenzivno preduzimaju od decembra prošle godine“, navodi Kovačević.

Prema podacima koje objavljuje UNHCR, u Srbiji je u februaru 2023. registrovano ukupno 3.000 ljudi u pokretu, što je znatno manje u odnosu na novembar 2022. kada ih je bilo više od 7.000.

Izveštaj nevladine organizacije Klikaktiv koja pomaže izbeglicama i migrantima govori da je tokom 2022. zabeležen najveći broj dolazaka od početka izbegličke krize, a u Srbiji je bilo između 10 i 12 hiljada ljudi u pokretu, najviše iz Avganistana i Sirije.

Da li Srbija menja politiku prema izbeglicama?

U cilju borbe protiv „ilegalnih migracija“, Evropska unija najavila je u decembru 2022. dupliranje novca i slanje dodatnih policijskih snaga na jug Srbije odakle ljudi u pokretu ulaze u zemlju.

„Ovde smo da udružimo snage i pomognemo Srbiji da razbije krijumčarske i mreže organizovanog kriminala, kako bismo mogli da razbijemo ilegalnu migraciju“, rekao je tokom posete Beogradu 2. decembra evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Ograde opasane žilet žicama i prakse pušbekova (nasilnog vraćanja ljudi u zemlju iz koje su ušli) prouzrokovale su porast organizovanog kriminala i trgovine ljudima, posebno na severnim granicama Srbije.

Na pucnjavu između krijumčarskih grupa u mestu Horgoš u blizini granice Srbije i Mađarske, policija je u novembru 2022. odgovorila višednevnim akcijama u kojima je sve ljude u pokretu pod prinudom premeštala u prihvatne centre.

„Toga je uvek bilo, ali nikada nismo imali akcije koje su propraćene kamerama, gde su policajci sa dugim cevima, gde se ti ljudi teraju da kleče. To su potpuno pogrešni odgovori koji ne rešavaju problem nego ga produbljuju“, rekao je Nikola Kovačević.

Prema podacima sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, policija je tokom 2022. „sprečila više od 66.000 ilegalnih prelazaka granice“, što je 2,4 puta više u odnosu na prethodne godine.

Uz dogovore o „jačanju granica“, Srbija je u novembru sa Mađarskom i Austrijom potpisala i Deklaraciju o vraćanju migranata u zemlje porekla.

„Priča se o bezbednosti, o ilegalnim migrantima, o borbi protiv organizovanog kriminala, a malo prostora se daje ljudskim pravima i objašnjavanju široj javnosti ko su izbeglice, kakve su njihove priče i šta ih je navelo da dođu ovde“, navodi Kovačević.

Upravo u tome je, prema navodima UNHCR-a, ključna uloga medija.

„Mediji su ti koji građane Srbije, koji nemaju puno prilike za direktan kontakt sa izbeglicama i migrantima, mogu da pouče o tome šta se dešava u zemljama porekla tih ljudi, razlozima zbog kojih se odlučuju da krenu na opasna putovanja, rizicima sa kojima suočavaju, itd“, kažu za RSE u UNHCR-u.

Na taj način mediji, kako dodaju, doprinose razbijanju predrasuda, suzbijanju straha i netrpeljivosti prema njima.

Ko je nova komesarka za izbeglice?

Vladimir Cucić razrešen je dužnosti komesara Komesarijata za izbeglice i migracije na sednici Vlade Srbije 18. avgusta 2022.

Na istoj sednici za vršioca dužnosti na šest meseci imenovana je Nataša Stanisavljević. Mandat joj je na još tri meseca produžen 23. februara 2023.

Stanisavljević je članica vladajuće Srpske napredne stranke, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U biografiji na sajtu Komesarijata navodi se da je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu i da ima „deset godina radnog iskustva u velikim kompanijama u privatnom sektoru na poslovima organizacije, upravljanja, marketinga i prodaje“.

Bila je pomoćnica sekretara za socijalnu zaštitu, zamenik sekretara, a od 2015. sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda.

Stanisavljević je pažnju javnosti privukla kada je 2019. godine, kao jedna od članica gradske uprave, sprečila opozicione političare na čelu sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, da uđu u gradsku skupštinu i predaju zahteve gradonačelniku Beograda.

Predsednik Aleksandar Vučić je 4. aprila na konferenciji za novinare osudio „nasilan upad u institucije“.

„Beskrajno hvala ženama za lekciju održanu Srbiji. Andrea, Maša i Nataša tri devojke, žene isterale su fašistu iz Skupštine grada“, rekao je tada Vučić.

Pristup kampovima u Mađarskoj i BiH

U Mađarskoj postoje dva izbeglička kampa, ali je njihov kapacitet znatno ispod evropskog standarda.

Pristup ovim objektima je prilično ograničen i reč je o „zaštićenim područjima“.

Novinari moraju da podnesu zahtev za dozvolu za ulazak, koju vlasti obično uskraćuju iz zdravstvenih ili bezbednosnih razloga.

U Bosni i Hercegovini mediji uz dozovole imaju nesmetan pristup migrantskim kapovima.

Uloga medija na izbegličkom putu

Kroz Srbiju su od početka izbegličke krize 2015. na putu ka zemljama Evropske unije, bezbednosti i boljem životu, prošli milioni ljudi.

Komesarijat za izbeglice je, prema ocenama humanitarnih organizacija, odgovorio brzom organizacijom pomoći i prihvatom ovih ljudi.

Istovremeno, bio je jedna od institucija koja je uvek bila otvorena za medije.

RSE je u to vreme obilazio sve kampove, od juga do severa Srbije.

„Mnoge izbeglice su bile ugrožene zbog predrasuda, stereotipa, lažnih vesti da se radi o teroristima. Komesarijat je u to doba odigrao značajnu ulogu da se stvari saznaju brzo i da se ne da prostor za kreiranje teorija zavera“, kaže za RSE predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.

Mediji su imali i kontrolnu ulogu.

„Sećam se priče iz februara 2022. kada smo posetili Prihvatni centar Adaševci i zatekli užasne uslove. Ispred samog Centra je bio montiran privremeni šator sa krevetima na kojima nije bilo dušeka i posteljine, a izbeglice su se žalile i na fizičko kažnjavanje“, kaže novinarka N1 Ksenija Pavkov.

Navodi da joj je tadašnji komesar Vladimir Cucić nakon toga dao intervju, a Komesarijat je pokrenuo internu istragu.

„Nekoliko dana kasnije, privremeni šator je razmontiran. Saradnja je bila odlična čak i kada okolnosti nisu bile najpovoljnije za Komesarijat. Upoznala sam mnogo ljudi koji su odlično i posvećeno radili svoj posao. Pretpostavljam da i dalje tamo rade, ali ja više do njih ne mogu da dođem“, rekla je Ksenija Pavkov.

Šta o odnosu prema medijima kaže zakon?

„Republička komesarka za izbeglice je javni funkcioner i mora da postupa po Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja kada je odnos prema javnosti i medijima u pitanju“, kaže predsdenik NUNS-a Željko Bodrožić.

Član 4. Zakona o javnom informisanju zabranjuje „neposrednu i posrednu diskriminaciju“ medija.

„Mi imamo zatvorenost institucija za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, odnosno za medije koji se kritički i profesionalno odnose prema vlasti“, dodaje Bodrožić.

Podvlači i da je položaj izbeglica i ljudi u pokretu koji borave u Srbiji javni interes, te da je novi odnos Komesarijata prema pojedinim medijima „ogroman korak unazad“.

Ekipe RSE su u proteklih šest meseci sa izbeglicama i migrantima razgovarale van Prihvatnih centara.

Centar u Vranju, u kojem borave porodice iz Ukrajine, RSE je posetio na početku ruske agresije, u martu 2022. Nakon toga, snimanje nije odobreno.

(tekst i foto Radio Slobodna Evropa)