I ove jeseni je prvi komemorativni skup u znak sećanja na mađarske žrtve partizanske odmazde 1944/45 održan kod šinterske jame u Čurugu. Počast žrtvama odalo je oko sto okupljenih na ledini, pokraj drvenog krsta prelivenog crvenom bojom i pred mermernom spomen pločom razbijenom na komade, na oskrnavljenom mestu sećanja na nevine žrtve.

Julija Teleki, koja je tokom odmazde izgubila oca, ponovo je ukazala na neprimerene okolnosti i činjenicu da se venci ove godine na tom mestu polažu po devetnaesti put, a da ono i nadalje izgleda tako, navodeći da sve do danas nije dobijena dozvola za podizanje trajne spomen-ploče na tom mestu. – Verujem da će jednom doći dan kada će ovde zaista stajati ta spomen ploča, kako bi ovde mogli da dođemo ne samo mi, nego i naši unuci. Jer ovo nije samo naša žalost, ovo je žalost mađarske nacije – rekla je Teleki, dodavši da su ti ljudi izgubili život zato što su bili Mađari. – Ne heroji, nego žrtve – kazala je Teleki.

Komemorativnom skupu, pored ostalih, prisustsvovao je i Milan Radomir, predstavnik Memorijalnog društva „Racija 1942.“ – Ovde smo i ove godine zbog toga da bi izrazili: ni nama nije svejedno. I neće nam biti svejedno sve dok se sva ona dela čije su žrtve bili nevini ljudi ne proglase zločinom. Ovde smo zbog toga da bi se sećali i izrazili poštovanje prema svim nevinim žrtvama, nezavisno od njihove nacionalne, verske ili političke pripadnosti – rekao je Radomir.

Memento u znak sećanja na župnika

U dvorištu katoličke crkve u Bečeju juče je otkriveno spomen obeležje sa reljefnom pločom u znak sećanja na župnika opatije Ferenca Petranjija. On je 1918. Stigao u tu opatiju, a 9.oktobra 1944. bio je među prvima koji su bili deportovani – greh mu je navodno bio da je 1941. održao govor mađarskim vojnicima. Šezedesetpetogodišnji župnik je nakon višednevnog mučenja nemilosrdno ubijen i pokopan u tajnosti. U to vreme je preko trideset katoličkih sveštenika postalo žrtvom krvave odmazde.

U znak sećanja na pogubljene sveštenike mađarski Istraživački centar „Delvidek“ i Savez „Rakoci“ iz Kanjiže pokrenuli su projekat podizanja spomen obeležja u Vojvodini. – Vojvodina je puna neobeleženih grobova. Rehabilitovanje i sahranjivanje tih ljudi zadatak je Srbije. Dok se to ne dogodi, dotle ova zemlja nema mesta u Evropskoj uniji – rekao je prilikom orkrivanja spomen obeležja istoričar Lajoš Foro.

Skupu je prisustvovao i šef kabineta zamenika mađarskog premijera Zoltan Čalokezi, a u ime bečejskih Mađara venac je položio predsednik bečejske opštinske skupštine Peter Knezi. On je rekao da je ponosan na to što bečejski Mađari neguju uspomenu na nevine žrtve i što su dočekali podizanje ovog spomen obeležja, u čemu su imali podršku mađarske vlade.

(Magyar Szo)