Predstava „Sjećaš li se Doli Bel“, po kultnom tekstu Abdulaha Sidrana, u izvođenju Kamernog teatra 55 iz Sarajeva gostuje u beogradskom Madlenijanumu večeras i sutra uveče. Reditelj predstave Kokan Mladenović objasnio je u Novom danu TV N1 da su adaptacijom Sidranovog romana, čija se radnja odvija 1963. godine, pokušali da nađu uzroke pada Jugoslavije.

Mladenović je podsetio da se radnja romana zbiva u leto 1963. koja je formalno bila najsrećnija godina u istoriji Jugoslavije – završena je obnova zemlje, donet je novi Ustav, počinju radnička odmarališta, letovanja, fiće…

„Ali iz ove posttraume nemoguće je praviti jednu ozarenu priču. Prosto smo probali da učitamo ili da nađemo uzroke pada onoga što će se desiti kasnije. U filmu ili romanu, Mahmut Zolj umire od bolesti, a kod nas od ideologije – dobio je stan, pa mu je oduzet stan… Ta smrt ideologije jednog verujućeg čoveka, njegovo voljno umiranje, jer je poražen pred sobom, je smrt komunizma (..) U filmu ti dečaci siluju Doli Bel na Šinterov nagovor, pa to, kako god strašan događaj bio, nekako prođe u celoj toj romantičnoj priči. Ali nakon desetine hiljada silovanja žena u ratu u BiH, gotovo je degutantno dati mu ma kakvu romantičnu auru, to prosto mora da bude strašna i potresna scena“, istakao je reditelj.

Mladenović je ocenio da je Jugoslavija posle Drugog svetskog rata, sa Bitefom, Festom, Bemusom, bila zemlja velikog progresa, i kako je kompozitor Zoran Hristić govorio „zlatno Periklovo doba kulture“.

„Uspeli smo da pokvarimo trenutak i da se zaglibimo u matricu nacionalizama i mržnje iz koje ne možemo da nađemo izlaz. Ljudi na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i BiH su vulgarni eksponenti devedesetih, nastavljači sličinih politika, izgovaraju iste rečenice kao devedesetih, i tu se suštinski nije ništa promenilo (…) nisam optimista, nema razloga za optimizam na ovim našim prostorima dok ne izađemo iz matrice devedesetih iz koje možemo izaći samo surovim suočavanjem sa onim što smo sami radili tokom ratova devedesetih, sa sopstvenom odgovornošču, krivicom, zločincima“, istakao je on.

„Kaže Ruso: ‘Pakao nema dno, ima samo nivoe'“, rekao je reditelj, ocenivši da se na ovim prostorima dešava sistematsko zaglupljvanje ljudi, jer su primitivni ljudi potrebni vlasti da bi opstala. Pritom je „monorijaliti“ predsednika Srbije, prema njegovim rečima, gori od svih rijalitija na televizijama.

Dodao je ipak da mu je posao dao privilegiju da „živi u svojoj zemlji koja se zove Jugoslavija“, jer jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor i dalje postoji.

(Autonomija/N1)