Na tabeli nemačkog Zavoda za statistiku u Vizbadenu, sve je savršeno jasno. Tabela daje odgovore na dva pitanja – najpre, koliko su građani EU ugroženi od siromaštva u svojim zemljama, i zatim, koliko su u dotičnim zemljama nejednaka primanja?

Siromaštvo najviše preti Bugarskoj, Rumuniji, Španiji i Grčkoj. U tim državama je i velika razlika između ljudi sa visokim i niskim dohotkom. Prve tri zemlje po nejednakosti su Španija, Letonija i Bugarska.

Ukupno gledano, siromaštvo u EU ugrožava 16,9 odsto stanovništva. A ljudi sa najvećim prihodima – gornjih 20 odsto, imaju u proseku pet puta veću platu od onih u donjih 20 odsto. Nemačka je po ovom kriterijumu blizu proseka.

Češka na prvom mestu

Istovremeno, jedna zemlja ima odlične pokazatelje. Češka Republika je na prvom mestu u obe kategorije. Razlika između visokih i niskih prihoda je za polovinu manja od Španije, koja se po tom kriterijumu nalazi na dnu. Pored toga, u Češkoj je najmanje ljudi ugroženo od siromaštva. Da li to znači da je Češka uzor za borbu protiv siromaštva?

Kristof Šreder iz Instituta nemačke privrede kaže da ova statistika ne govori sve: „Ovde je proizvoljno uzeta vrednost kojom se izražava ugroženost od siromaštva“.

Naime, osoba koja raspolaže sa manje od 60 odsto prosečnog prihoda, smatra se ugroženom. U Češkoj to izgleda ovako: manje od 4.500 evra godišnje znači rizik od siromaštva. U Luksemburgu je ugrožen onaj ko godišnje potroši manje od 19.500 evra. Šreder smatra da za pravu sliku o uslovima života nedostaje još puno stvari.

Potpuna slika

Institut nemačke privrede uzima u obzir i druge statistike. Na primer, šta kažu ljudi? Da li se smatraju siromašnim? Gotovo trećina Grka na ovo pitanje odgovara potvrdno. Pored toga, ljudima se postavljaju i konkretna pitanja: imaju li za kiriju, grejanje, kola, odmor? Kako sastavljaju kraj sa krajem?

Kada se u obzir uzmu svi pokazatelji, dobija se preglednija slika. Češka tako pada na sredinu tabele, Danska i Luksemburg izbijaju na vrh. Međutim, Grčka, Rumunija i Bugarska su opet na dnu. „Ova slika se poklapa sa očekivanjima” kaže Šreder.

Statistika nije dovoljna

Istovremeno, istraživač siromaštva Kristof Butervege sumnja i u brojke koje prezentuje Institut nemačke privrede. Ovaj stručnjak sa Kelnskog Univerziteta smatra da Institut zastupa interese privrednika. Na primer, kaže ovaj stručnjak, zakonski minimalac je “crni đavo” za Institut nemačke privrede, iako on postoji u 20 zemalja EU. Butervege podseća da tu organizaciju finansiraju privatna preduzeća, što znači da i ispitivanja koja Institut vrši trpe uticaj poslovnih ljudi.

U načelu, najvažnije je pravilno tumačenje statističkih podataka, kaže Butervege: „Na jednoj strani, brojevi se mogu kritikovati u velikoj meri, sa druge strane, ne možemo bez njih“. Pored shvatanja značenja statistike, trebalo bi nešto i preduzeti, kaže on.

Na primer, poslednjih decenija bogati su dobili mnoge poreske olakšice u Nemačkoj. Statistike nemačkog Zavoda pokazuju da siromaštvo u Nemačkoj raste, kaže Butervege: „Ne možemo da se zaista borimo protiv siromaštva, a da ne dovedemo u pitanje povlastice bogatih“. Ali, za to nema političke volje.

(Klaus Jansen/Darko Janjević, Deutsche Welle)