Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve više udaljava od Zapada. Sagovornice su bile Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, i Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Bilo je reči o tome zašto je premijerka Ana Brnabić javno zahvalila ruskoj bezbednosnoj službi što je upozorila državne organe da opozicija navodno priprema nerede s namerom da destabilizuje Srbiju, koliko je taj potez bez presedana ojačao rusku poziciju u Srbiji, kako se predsednik Vučić povodom kritika o neregularnosti izbora obrušio na zapadne posmatrače i kako je obećao da će do Nove godine međunarodnoj zajednici poslati pismo u kome će imenovati zemlju koja se, po njegovim rečima, brutalno umešala u izborni proces u Srbiji, pa to pismo nikada nije poslao.

Razgovaralo se i o tome zašto Vučić zaoštrava odnose sa Zapadom i pored toga što je Zapad popustljiv prema njemu, pa se više ni ne pominje zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, zašto zapadni zvaničnici i dalje veruju da će Vučić normalizovati odnose sa Kosovom iako ih zavlači već celu deceniju, kao i Putinovim novogodišnjim čestitkama predsedniku Srbije Vučiću i mađarskom premijeru Orbanu.

Omer Karabeg: Da li ste bili iznenađeni kada je premijerka Srbije Ana Brnabić tokom nedavnih protesta opozicije zahvalila ruskoj tajnoj službi što je upozorila državne organe da opozicija navodno priprema nerede u nameri da destabilizuje Srbiju? Uz to je još prebacila zapadnim ambasadorima što su joj, kada ih je o tome obavestila, poručili da širi dezinformacije. Sve i da je to bilo tačno, takve stvari se javno ne saopštavaju, a posebno se javno ne izražava zahvalnost ruskoj tajnoj službi. Šta je bio cilj te premijerkine izjave?

Jelica Minić: Čitav igrokaz nakon završetka izbora u Srbiji bio je vrlo neobičan. Jedan od tih detalja je upravo zahvaljivanje tajnoj službi Rusije. Znamo da je 2021. godine gospodin Vulin (Aleksandar Vulin, bivši direktor srpske obaveštajne službe) u Rusiji zaključio dogovor sa gospodinom (Nikolajem) Patruševim, koji vodi njihove službe bezbednosti, da će formirati radnu grupu koja će se boriti protiv „obojenih“ revolucija.

Smešan je taj dogovor, jer ne znam kako bi Srbija mogla da pomogne Rusiji u borbi protiv „obojenih“ revolucija mada već vidimo kako Rusija pomaže Srbiji, odnosno gospodinu Vučiću i aktuelnim vlastima, da na svaki način onemoguće pluralizam na političkoj sceni. Srbija je apsolutno inferiorni partner u tom dogovoru tako da je javno objavljivanje kako taj dogovor funkcioniše svakako veoma neobično. A najbizarnije je zahvaljivanje ruskog ambasadora gospodina Bocan Harčenka gospodinu Vučiću što ga je obavestio da Zapad stoji iza nereda u Beogradu.

Dakle, premijerka zahvaljuje ruskoj obaveštajnoj službi što je obavestila srpske vlasti da Zapad priprema nerede, a onda ruski ambasador zahvaljuje predsedniku Vučiću što ga je odmah nakon nereda posetio i obavestio da Zapad stoji iza nereda u Beogradu. Tako da je to jedan vrlo bizarni igrokaz.

Branka Latinović: Zaista je neprimereno da premijerka jedne države javno zahvaljuje stranoj obaveštajnoj službi za informaciju koju dobija vezano za jedan unutrašnji događaj. To se nikad ne radi na takav način. Obično se naruči neko pitanje na konferenciji za štampu, pa onda predstavnik ministarstva ili glasnogovornik vlade da odgovarajuće objašnjenje ili se takva informacija pusti preko nekog glasila bliskog vladi. Ali, očito su neke druge stvari odredile da se premijerka na takav način obrati.

Naravno, nije ona to uradila zato što je želela nego zato što je dobila takvu instrukciju. Izjava premijerke usledila je neposredno nakon prvih ocena međunarodnih posmatračkih misija, koje su pratile izbore, i koje nisu bile povoljne i prvih negativnih reagovanja nekih zemalja Evropske unije, naročito Nemačke, tako da su predsednik Vučić i politički establišment osetili potrebu da imaju nekakvu zaštitu. Ta zaštita je, naravno, uvek Rusija.

Rusija je iskoristila priliku da pokaže koliko je prisutna na ovom prostoru i da poruči da je to što se navodno dešava u Srbiji vezano za ono što se desilo u Ukrajini i drugim zemljama na njihovom prostoru, uključujući Kazahstan i Gruziju. To istovremeno pokazuje koliko su ruske obaveštajne službe jake u Srbiji i u njenim odgovarajućim institucijama.

One su, naravno, iskoristile ovu situaciju da bi pojačale svoje delovanje. Sve u svemu, ta priča nije bila potrebna Beogradu. Ona je ojačala uticaj Rusije u Srbiji, pre svega ambasadora Bocan Harčenka kome je to lična afirmacija.

Vučićevo fantomsko pismo

Omer Karabeg: Aleksandar Vučić se povodom izbora žestoko obrušio na Zapad. Rekao je da se jedna važna zemlja na najbrutalniji način meša u izborni proces u Srbiji i da državni organi o tome pripremaju pismo koje će, kako je najavio, do Nove godine uputiti celom svetu. Mnogi su posumnjali da misli na Nemačku pošto je tu optužbu izneo u odgovoru na novinarsko pitanje o kritikama na izbore koje su stigle iz Nemačke. Prošla je Nova godina, a pisma nema. Šta je Vučić hteo da postigne?

Jelica Minić: To je bilo, da tako kažem, korišćenje napada za odbranu. To je bio pokušaj da se sve izborne nepravilnosti i zloupotrebe pokriju optužbama da zapadne strane službe podržavaju opoziciju u Srbiji i ugrožavaju vlast. To je posebno upereno prema Nemačkoj gde je na vlasti koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala koja nije sklona Vučiću i njegovoj političkoj opciji, a pogotovo ne svemu onome što je rađeno uoči, za vreme i posle izbora.

Mnogi od međunarodnih posmatrača su rekli da oni tako nešto nigde nisu videli. Bili su šokirani, čak je i ta reč upotrebljena. Kritike su došle od posmatrača iz Evropskog parlamenta, poslanika nemačkog Bundestaga i predstavnika Saveta Evrope i Parlamentarne skupštine OEBS-a. Svi oni su, neko glasnije neko manje glasno, konstatovali da se izbori u Srbiji ne mogu okarakterisati kao fer i slobodni.

Branka Latinović: Ne iznenađuje me što Vučić nije uputio obećano pismo. To me podseća na onu priču da će Srbija tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija vezano za događaje na Kosovu i Metohiji letos i jesenas. Predsednik Vučić je u par navrata nagoveštavao da će Srbija to tražiti, ali ne samo da to nije urađeno, nego nismo čuli ni objašnjenje zbog čega ta hitna sednica nije tražena.

Činjenica da nije bilo ništa od najavljenog pisma, govori da je to bio jedan, hajde da kažemo, blef za javnost. Jer da se nešto htelo uraditi, bilo bi dovoljno da se pozove nemački ambasador u Ministarstvo spoljnih poslova, da mu se uruči nota i navede nekoliko faktografskih stvari koje ukazuju na navodno mešanje Nemačke, odnosno na ono što je Vučić imao u vidu, i traži objašnjenje. Do toga nije došlo i ne verujem da će uopšte i doći imajući u vidu da je Nemačka ključ političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji.

Nemačka ima u Srbiji veliki broj fabrika, firmi, investicionih projekata u kojima je zaposleno 80.000 ljudi, pa bi se, ukoliko Sjedinjene Američke Države procene da im Vučić više nije od koristi, moglo dogoditi da urade ono što su uradili u Rusiji, odnosno da narede Nemačkoj da zatvori svoje firme u Srbiji i da tako 80.000 ljudi ostane bez posla. A to znači da bi preko 350.000 osoba ostalo bez sredstava za život. To bi bio mnogo više pogodilo ovu vlast nego izlazak studenata na beogradske ulice zbog izbornih neregularnosti.

Mislim da vlast mora o tome da vodi računa i da vrlo pažljivo odmerava svoje postupke prema sadašnjoj nemačkoj administraciji. Ovo sa najavom pisma bilo je nepotrebno iskakanje. Mislim da je Vučić reagovao dosta emotivno s obzirom da su nemački mediji bili mnogo glasniji nego mediji u drugim zemljama Evropske unije i još se uvek javljaju s komentarima koji ne idu u prilog Vučiću.

Žmigavac levo, skretanje desno

Omer Karabeg: Zašto Vučić baš u ovom trenutku optužuje Zapad da hoće da ruši njegovu vlast kad o tome nema ni naznake? Postoje neke kritike na izbore, ali to nema veze sa rušenjem njegove vlasti. Naprotiv, Zapad ga podržava nadajući se da će sprovesti Ohridski sporazum. Zašto onda tabloidi izlaze sa naslovima na prvim stranama da CIA i strane službe režiraju ukrajinski Majdan u Srbiji? To je ruski narativ. Naravno da tabloidi to rade po nalogu odozgo. Kakva je to igra?

Jelica Minić: Opet bizarna. Vučić optužuje Zapad da podržava opoziciju, a opozicija optužuje Zapad da podržava Vučića. Teško je jasno sagledati značenje poteza koje vuče vlast, jer ona često koristi taktiku – daje žmigavac da će skrenuti levo, pa skrene desno.

Poruke koje vlast šalje povodom izbora imaju veze i sa onim što se odigrava na Kosovu jer Srbija na Kosovu praktično primenjuje Ohridski sporazum. Koliko je to neumitni tok, a koliko je to posledica incidenta u Banjskoj – teško je reći, ali događaj u Banjskoj svakako u tome igra veliku ulogu.

Javnosti se baca prašina u oči, a zapravo se u tišini izvršavaju neke preuzete obaveze čime se upravo za vreme izbora i nakon izbora Zapadu daje signal da Srbija poštuje Ohridski sporazum. I to nije vezano samo za automobilske tablice zbog kojih su Srbi izašli iz kosovskih institucija, a vojska se gomilala granici sa Kosovom i zamalo nije izbio rat.

Postignut je i dogovor i oko snabdevanja električnom energijom kao i o naplati korišćenja električne energije što Srbi na severu Kosova do sada nisu plaćali. Prihvaćeno je i da Srbi organizuju lokalne izbore za šta i kosovska strana mora da povuče odgovarajuće poteze, a na osnovu nekih informacija, koje su se mogle čuti iz Brisela, Srbija je pozitivno reagovala i na predloženi statut Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. To je serija poteza koji omogućavaju da Vučić dobije podršku Zapada jer oko tih pitanja opozicija nije imala jasne stavove.

Omer Karabeg: Ali ako Srbija u tišini sprovodi Ohridski sporazum, zašto je onda premijerka Ana Brbarić uputila pismo Evropskoj uniji u kome kaže da Srbija ne samo de iure, što se od nje i ne traži u tom sporazumu, nego ni de facto neće priznati Kosovo, niti prihvatiti bilo kakvo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i u sistemu organizacija i agencija Ujedinjenih nacija?

Branka Latinović: Naravno da niko u Srbiji neće de iure priznati Kosovo. To neće uraditi ni Vučić jer to bi bilo političko samoubistvo. Što se tiče faktičkog priznanja, ono se nikad ne čini posebnim aktom. To je samo niz mera koje omogućavaju normalizaciju odnosa. To su praktični koraci koji olakšavaju život ljudi.

Mislim da je izjava predsednice Evropske komisije, Ursule von der Leyen, bila malo nesmotrena kada je rekla da se od Srbije traži de facto priznanje Kosova s obzirom de facto priznanje ne postoji kao čin ili odluka. To je, kao što sam rekla, niz konkretnih mera.

Što se tiče dela izjave u kojoj se kaže da Srbija nikada neće prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, to je nepotrebna izjava i ona je data samo u kontekstu unutrašnjih potreba. Svi znamo da bi to bio nemoguć poduhvat s obzirom da Rusija i Kina to nikada ne bi dozvolile. Zbog toga se to i ne pominje u francusko-nemačkom predlogu, niti u Briselskom sporazumu iz februara prošle godine.

Omer Karabeg: Znači li to da dok premijerka Brnabić piše da Srbija nikada neće de facto priznati Kosovo da Srbija u isto vreme vuče poteze koji znače de facto priznanje?

Branka Latinović: To su praktični potezi koji su rezultat primene Briselskog sporazuma iz 2013. i Briselskog sporazuma iz februara prošle godine, ali od srpskih vlasti nikada nećete čuti da je to de facto priznanje. To je normalizacija. Zato ja ne bih upotrebljavala izraze ni de iure, ni de facto priznanje nego bih govorila o procesima i merama koje vode ka normalizaciji odnosa što je zvaničan naziv i jednog i drugog dokumenta.

Putinove novogodišnje čestitke

Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da je Putin od svih evropskih lidera Novu godinu čestitao jedino predsedniku Srbije Vučiću i premijeru Mađarske Orbanu?

Jelica Minić: To je sasvim logično. Srbija je jedan od najodanijih partnera Rusije u regionu, ali istovremeno i partner kome, usudila bih se da kažem, Moskva preterano ne veruje. S jedne strane se taj partner pokušava zadržati u orbiti ruskog uticaja, a s druge ne postoji apsolutno poverenje u vlasti u Srbiji jer Rusija sumnja da bi Srbija u nekom trenutku mogla da se izmakne.

Budući da je izostala Putinova čestitka odmah nakon izbora, novogodišnja čestitka je na neki način davanje lične note i stavljanje Vučića u isti paket sa gospodinom Orbanom jer Srbija u velikoj meri nastupa zajedno sa Mađarskom. Mađarska je stalna kočnica za napredovanje Ukrajine ka Evropskoj uniji i za njeno dalje naoružavanje, a Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Branka Latinović: Ne zaboravimo da je Putin čestitao Novu godinu i Erdoganu, a Turska je evropska država. Putin šalje pomenute čestitke s ciljem da pokaže da Rusija nije izolovana zemlja, da on ima kome da čestita u Evropi i da su to premijeri i predsednici. Njihov broj je mali, ali postoje.

Zašto baš Orbanu i Vučiću? Svakom iz svojih razloga. Orbanu zbog njegove uloge u osporavanju i otežavanju donošenja odluka u NATO i Evropskoj uniji vezanih za Ukrajinu, a Vučiću što nije uveo sankcije Rusiji i što je Srbija glavno mesto na Balkanu gde Rusija može i dalje da deluje. Beograd i dalje ima direktne avio linije a Moskvom, a veliki broj ruskih firmi otvoren je u Beogradu nakon početka rata u Ukrajini.

Omer Karabeg: Da li je Putinu Vučić podjednako važan kao Orban?

Branka Latinović: Nije mu toliko važan, ali mu je važan zbog toga što je Rusiji jako stalo da se Zapadni Balkan, pogotovo Srbija, ne integriše u celosti u Evropsku uniju, odnosno da ne postane deo Zapada u širem smislu. Ruski ministar inostranih poslova Lavrov govorio je ne samo da Srbija ne treba da bude članica NATO-a, nego je bilo i izjava koje su ukazivale da Rusija sada ima rezerve i prema evropskom putu Srbije i njenom članstvu u Evropskoj uniji.

Vodi se, da tako kažem, rovovska borba između Zapada, odnosno SAD, i Rusije i na odgovarajući način i Kine oko toga da li će Srbija ostati neutralna, ali više naklonjena Rusiji, ili će u paketu sa Zapadnim Balkanom postati deo Evropske unije što je američki cilj.

Ko koga vuče za nos?

Omer Karabeg: Zapad se svojevremeno opredelio za Vučića zato što je bio uveren da će biti kooperativan u rešavanju kosovskog problema. Međutim, prošla je cela decenija, a Vučić ih i dalje, izgleda, vuče za nos. Oni se prave da to ne vide, pa mu i dalje popuštaju, odustali su i od pritiska da Srbija uvede sankcije Rusiji, niko to više ne pominje. Da li to znači da su oni i dalje uvereni da jedino sa Vučićem mogu rešiti problem Kosova?

Jelica Minić: Mislim da jesu. Karakteristični su neki intervjui, posebno sa bivšim američkim ambasadorom u Beogradu Michaelom Kirbyem koji je rekao da u Srbiji ne vidi opozicionu kritičnu masu koja bi mogla srušiti Vučića. Znači da je Vučić u ovom trenutku nepomerljiva činjenica. Dalje švajcarski list Neue Züricher Zeitung piše da opozicija ne šalje poruke da će brže rešavati problem Kosova i da bi uvela sankcije Rusiji.

Opozicioni blok, koji je na nedavnim izborima ostvario prilično dobre rezultate uprkos svim lažiranjima, nije imao dovoljno vremena da artikuliše program. koji bi bio privlačan i nudio neke garancije partnerima na Zapadu, tako da Zapad ne vidi nekog drugog koji bi u ovom trenutku bio spreman da ide dalje po agendi nemačko-francuskog plana i Ohridskog sporazuma.

Omer Karabeg: Znači, i pored toga što ih Vučić već 10 godina zavlači, oni i dalje veruju u njega?

Jelica Minić: Nemaju u koga dugog. Ne vide nikoga drugoga ko bi se jasno deklarisao da će ubrzati implementaciju Ohridskog sporazuma i imao dovoljno hrabrosti da kaže da bi uveo sankcije Rusiji. A pogotovo da to pretoči u zajednički program proevropske opozicije.

Tako da nije čudo što oni biraju ovu vlast sa kojom imaju iskustava i znaju sve meandre kroz koje moraju da prolaze umesto neke nove grupacije za koju im nije jasno šta ih s njom čeka.

Dve stolice

Branka Latinović: Mislim da Zapad toleriše Vučićeve propuste zato što im je on i dalje glavni nosilac normalizacije odnosa sa Kosovom. To što je Vučić dugogodišnji partner Zapada i što se ne vidi alternativa je, nažalost, realnost srpske političke scene jer se u Srbiji nije stvorila građanska proevropska opozicija. To je nešto što zahteva proces.

Međutim, meni se čini da u poslednje vreme Zapad gubi strpljenje zbog Vučićeve spore implementacije Briselskih sporazuma, a i zbog preterane bliskosti sa Rusijom i u tom smislu šalje mu signale. Imam u vidu komentar u britanskom Guardianu, ali i činjenicu da se po prvi put autorski tekst jednog opozicionog lidera, u ovom slučaju Dragana Đilasa, pojavio u listu kao što je američki Politico.

Ima nagoveštaja da bi se stvari mogle razvijati u pravcu koji Vučiću neće biti po volji. Mislim da je on to shvatio i da je zbog toga ovih dana razgovarao s izraelskim predsednikom Herzogom. Na taj način dao je podršku Izraelu, odnosno američkoj politici prema Izraelu i poslao Americi signal da i dalje želi da sarađuje s njom.

Mislim da je on više naklonjen dobroj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama nego sa Evropskom unijom. Shvatio je da je u sadašnjoj situaciji Evropska unija u stvari pod kontrolom SAD. Njemu je najbitnije da popravi odnose sa Washingtonom, pa će onda lakše rešavati probleme sa Evropskom unijom.

Omer Karabeg: U zaključku, da li se Vučić poslednjim potezima ipak udaljio od Zapada ili je to samo još jedna igra u njegovoj politici balansiranja između Zapada i Rusije?

Jelica Minić: Treba sačekati i videti kakva će biti konačna reakcija Zapada na izbore – da li će Zapad progutati u velikoj meri lažirane rezultate izbora preko ucena, pretnji, fantomskih glasača, apsolutne pristrasnosti medija, da ne govorimo o izbornoj kampanji predsednika koji pri tom ne vodi nijednu političku partiju.

Ukoliko je Zapad spreman da sve to proguta, mislim da će predsednik Vučić nastaviti sa svojom politikom balansiranja između Zapada i Rusije. Pri tome ne treba zaboraviti ni druge aktere kao što je Kina za koju se Srbija sve više vezuje što nikako ne može radovati zapadne partnere, pogotovo SAD. Ukoliko stavovi Zapada budu oštriji, onda možemo očekivati veće proklizavanje ne samo ka Rusiji nego i ka drugim alternativnim partnerima.

Branka Latinović: To što Vučiću Putin šalje tenkove i što mu Si obnavlja posustale fabrike i gradi puteve i železnice nije nužno dokaz da je on odustao od evropskog puta. Imajući u vidu da je povodom izbora bačena senka na imidž srpske vlasti u inostranstvu, Vučić oseća potrebu da učini nešto čime bi pokazao da nije odustao od prozapadne orijentacije.

On i dalje sedi na dve, tri stolice, do sada je to dosta uspešno radio, ali se čini da će za to imati sve manje prostora. Pogotovo kada Ohridski sporazum postane sastavni deo pregovaračkog poglavlja 35, pa će sve obaveze iz tog sporazuma morati da se izvrše bez daljih odlaganja i zahteva za čekanje. To je nešto što će se da se desi u vrlo bliskoj budućnosti.

(RSE, Foto: MC, N1, Magločistač)