U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije čiji se veći deo odnosi na definisanje javnog funkcionera.

Prema nacrtu izmena zakona, definicija javnog funkcionera u tački 3) Zakona o sprečavanju korupcije se menja i glasi:

(1) svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti, kao i državni službenik na položaju, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, šef kabineta predsednika Vlade, šef kabineta potpredsednika Vlade, savetnik predsednika Vlade, savetnik potpredsednika Vlade i posebni savetnik ministra;

(2) direktor, član nadzornog ili izvršnog odbora, kao i predstavnik Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u skupštini društva u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalna samouprava i gradska opština ima svojstvo člana odnosno akcionara sa više od 50% osnovnog kapitala društva, kao i privrednog društva u kojem Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalna samouprava i gradska opština ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.ˮ

Transparetnost: Svi su i bili javni funkcioneri do neutemeljenog i štetnog tumačenja

Organizacija Transparetnost Srbija je u svojim komentarima na izmene Zakona, međutim, nadovi da iako se u obrazloženju tvrdi da se pojam funkcionera „proširuje“ na direktora, člana nadzornog ili izvršnog odbora, kao i predstavnika Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opšptine u skupštini društva u kojima su oni članovi ili akcionari sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva ili imaju kontrolno vlasništvo po drugom osnovu, gotovo sva ta lica i do sada, po odredbama člana 2. Zakona, bila javni funkcioneri, ali su to „prestali“ da budu nakon usvajanja neutemeljenog i štetnog autentičnog tumačenja, koje je pojam javnog funkcionera vezalo za organ koji vrši izbor, postavljenje ili imenovanje.

„Dodatno, u obrazloženju se ne navodi da bi razmere ovog problema bile daleko veće u slučaju usvajanja aktuelnog predloga Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a koji predviđa izmene u načinu imenovanja rukovodilaca preduzeća“, upozorava Transparentnost Srbija.

Ova organizavcija se pita da li je predložena podtačka (2) tačke 3) uopšte potrebna i u kom obimu.

Podseća se da je u Zakonu već definisano da je „organ javne vlasti” organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.

„Dalje, na osnovu tačke 3), podtačka (1), javni funkcioner je svako izabrano, imenovano ili postavljeno lice u ‘organu javne vlasti’ (osim predstavnika privatnog kapitala), čime su već obuhvaćeni funkcioneri privrednih društava u javnoj svojini, i to bez obzira na to da li država poseduje većinsko vlasništvo ili kontrolni paket, ili je manjinski akcionar. Smatramo ispravnim da se taj koncept zadrži, jer predstavnici državnog kapitala u skupštinama akcionara treba da imaju svojstvo javnog funkcionera, i u slučaju da je udeo državnog vlasništva u preduzeću minimalan“, ističu iz Transparentnosti.

Najbolje da se podtačka (2) obriše

Stoga ostaje pitanje da li se nešto dobija definicijom iz podtačke (2), dodaju iz ove organizacije.

„Štaviše, može se zaključiti da bi podtačka (2) mogla biti protumačena tako da se pojam javnog funkcionera sužava, a ne proširuje, jer se izričito navodi da će se kao javni funkcioneri smatrati samo oni koji vrše funkciju u privrednim društvima u većinskom vlasništvu države ili tamo gde postoji kontrolno (manjinsko) vlasništvo“, upozoravaju iz Transparentosti.

Transparentnost zato predlaže da se podtačka (2) briše, kao nepotrebna i potencijalno šteta.

Kada je reč o dopunama u podtački (1), koje se vrše zbog preporuka GREКO, u Transparetnosti smatraju da joj se može zameriti konzistentnost.

„Naime, tačno je da je GREКO preporučio da se pojmom funkcionera obuhvate šefovi kabineta u Vladi, kao i savetnici kod Predsednika Republike i u Vladi. Međutim, isključivi razlog za limitiranje tih preporuka na ove šefove kabineta i savetnike bila je okolnost da je GREКO evaluacioni tim usko definisan zadatak – da ispita propise i praksu koja se tiče najviših delova izvršne vlasti u Republici Srbiji. Stoga nema razloga da se zakonodavna intervencija ograničava isključivo na ove šefove kabineta i savetnike“, ocenjuju iz Transparetnosti.

Naprotiv, trebalo bi, prema njihovom mišljenju, otvoriti raspravu o tome da li na sličan način treba pojmom funkcionera obuhvatiti i lica koja slične poslove obavljaju u drugim organima vlasti, npr. u Narodnoj skupštini, u gradovima, u javnim preduzećima i drugim privrednim društvima u vlasništvu države i tome slično.

„Slično tome, ako se izričito pominje zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, trebalo bi sagledati da li postoje i neki drugi zamenici direktora i drugih funkcionera, koji iz nekog razloga nisu obuhvaćeni sadašnjim zakonskim normama“, navodi se u komentarima Transparetnosti.

Gde su tu šef kabineta i savetnici Predsednika Republike?

Pored navedenog, kada se uporedi predloženo zakonsko rešenje sa preporukama GREКO, iz Transparetnosti ocenjuju da je upadljivo da se u novopredloženoj definiciji ne pominju šef kabineta i savetnici Predsednika Republike, već samo oni koji te funkcije i poslove obavljaju kod predsednika i potpredsednika Vlade ili pojedinih ministara.

Stoga smatraju da bi trebalo ili ispraviti ovaj propust, ukoliko je o tome reč, ili ukazati na to da li su šef kabineta Predsednika Republike i njegovi savetnici već obuhvaćeni po drugom osnovu.

„Radi promišljanja efekata ove norme trebalo bi sagledati i obrazložiti koji će status imati šefovi kabineta i savetnici kao javni funkcioneri. Naime, Zakon predviđa drugačiji sistem zabrana, ograničenja i obaveza za javne funkcionere u zavisnosti od toga da li se smatra da je reč o funkciji koja zahteva zaposlenje, odnosno stalni rad ili ne. U tom smislu je neophodno već sada predočiti javnosti, a najviše budućim obveznicima, kakve bi bile njihove obaveze i razmotriti u celosti opravdanost takvog rešenja“, poručuju iz Transparetnosti.

Šta je sa strancima koji rade kao savetnici u Vladi Srbije?

Podsećaju da pored savetničkih pozicija koje su formalizovane i prepoznate kao takve u pravnom sistemu Republike Srbije, postoje brojne situacije kada se tvrdilo ili nagađalo da su pojedinci, npr. bivši zvaničnici drugih država, radili kao savetnici u Vladi Srbije.

„Pravna priroda ovih angažmana nije bila rasvetljena, a može se pretpostaviti da u stvari bilo reč o konsultantskim ugovorima, koje čak nije ni zaključivala Vlada Republike Srbije, već drugi subjekti koji su plaćali konsultante. Ovakve situacije predstavljaju dodatnu opasnost po javni interes, jer tako angažovani savetnik za svoj rad ne odgovara organu vlasti / javnom funkcioneru, već može zastupati skrivene interese lica koja ga je angažovalo i koje finansira njegov rad“, upozorava se u komentarima.

Uređivanje tih pitanja, dodaju iz Transparetnosti, prevazilazi trenutni obuhvat Zakona o sprečavanju korupcije, ali svakako zaslužuje da bude uređeno.

Transparentnost dala svoj predlog definicije javnog funkcionera

Transparetnost predlaže da tačka 3) kojom se definiše pojam javnog funkcionera zapravo glasi:

(1) svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;

(2) državni službenik na položaju, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije,

(3) šef kabineta i savetnik izabranog, postavljenog i imenovanog lica (alternativa: koje imenuje izabrano, postavljeno i imenovano lice)“.

Marinika Tepić: Aboliranje lopovluka

Podsetimo, potpredsednica SSP-a Marinika Tepić upozorila je ranije danas da niko nije ni objavio, niti primetio da je u toku već 12. dan „sprovođenja“ javne rasprave o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, od 3. do 22. avgusta, jer je najava „zabašurena samo na internet sajtu Ministarstva pravde“.

Ona je ocenila da će se najavljenim izmenama omogućiti aboliranje lopovluka hiljada funkcionera režima Aleksandra Vučića, koji su se, kako tvrdi, korupcijom okoristili o javne funkcije, a mnogi naneli nemerljivu štetu građanima i državi.

NVO traže odlaganje javne rasprave

Istovremeno je grupa nevladinih ogranizacija koja čini Koaliciju za integritet, zatražila da se javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije pomeri za septembar, kao i da budu zakazane debate u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Javna rasprava, kako se navodi u zajedničkom saopštenju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), PAKT-a i Instituta za istraživanje korupcije „Kareja“, počela je 3. avgusta i trajaće do 22. avgusta.

„Tročlana Koalicija za integritet, oštro se protivi odluci da se javna rasprava održi u vreme godišnjih odmora kada je pažnja javnosti na minimumu. Smatramo da bilo koja intervencija na Zakonu od koji je od velikog značaja za borbu i sprečavanje korupcije, mora da dobije pažnju koja je adekvatna obimu i štetnosti korupcije uopšte a posebno političke korupcije“, dodaje se u saopštenju.

Te organizacije su pozvale javnost da reaguje, a Odbor za pravni sistem i društvene organe, koji je zakazao raspravu, da je pomeri za period od 1. do 22. septembra, ili da je produži za 30 dana.

(N1)