Nakon što su danas raspisani izbori u 65 lokalnih samouprava i za Skupštinu Srbije, očekuje se da narednih dana, a najkasnije do 16. novembra, budu raspisani i izbori za Skupštinu AP Vojvodine kako bi i oni bili održani 17. decembra.

Nedavnom smrću dugogodišnjeg predsednika Skupštine AP Vojvodine i lidera Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora, međutim, otvoreno je pitanje ko ima pravo da raspiše izbore za Skupštinu Vojvodine?

Prema pokrajinskim propisima, izbore za poslanike u vojvođanskoj skupštini raspisuje predsednik Skupštine AP Vojvodine.

Skupštinski Poslovnik je za slučaj upražnjenog mesta predsednika, na prvi pogled, dosta jasan:

„Kada predsedniku Skupštine prestane funkcija pre isteka vremena (među tim razlozima je i smrt – op.a) na koje je izabran Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika“, piše u članu 32 skupštinskog Poslovnika.

Pokrajinski poslanici okupiće se 6. novembra na još ranije zakazanoj sednici, na kojoj bi, pored ostalog, trebalo da bude usvojen rebalans budžeta bez kojeg nije moguće isfinansirati održavanje izbora.

Za sada, međutim, nije izvesno da li će, vanredno, na toj sednici biti pokrenuta procedura za izbor novog predsednika ili će to biti učinjeno na narednom zasedanju, kako propisi nalažu. Za izbor novog predsednika, od stranaka koje imaju svoje poslanike u vojvođanskoj skupštini, za sada se izjasnila samo Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Još jedna sednica (pre raspisivanja izbora) realna je u ovom trenutku i na njoj bi, kako se očekuje, trebalo da bude doneta odluka o samoraspuštanju Skupštine, kao neophodnom uslovu za raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora.

Inicijativu za samoraspuštanjem podnosi najmanje trećina poslanika a odluka o tome donosi se na sednici koja se mora održati u roku od 15 dana od dana podnošenja inicijative. Među materijalima za predstojeću sednicu, u trenutku pisanja ovog teksta, takvog predloga nema, ali bi, možebiti, sutra mogao da uđe u proceduru.

U tom slučaju, za očekivati je da bi to bila poslednja tačka dnevnog reda predstojeće sednice.

Teoretski, na početku te sednice mogla bi biti pokrenuta i procedura za izbor novog predsednika. Ukoliko u vladajućoj većini u Skupštini Vojvodine preovladava konzervativno tumačenje odredbe da samo predsednik Skupštine može da raspiše pokrajinske izbore, jedino im preostaje da pre krajnjeg roka za raspisivanje izbora – 16. novembra – izaberu novog predsednika. Za to imaju i, koliko-toliko, vremena i za to postoji potrebna većina. Izbore bi, na kraju krajeva, raspisao predsednik Skupštine Vojvodine.

Izbor novog predsednika bilo bi najelegantnije rešenje, smatraju pravnici koje je konsultovala Autonomija. Pod uslovom, dakako, da za tako nešto postoji politička volja bazirana na nepristrasnom tumačenju propisa, kao i da je stav da kampanja za izbore nema potrebe da traje više od 30 dana.

Budući da su prethodna dva predsednika Skupštine, Šandor Egereši i Ištvan Pastor, dolazili iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, učtivo je pretpostaviti da bi funkcija predsednika bila poverena nekom iz te poslaničke grupe u vojvođanskoj skupštini.

Novi predsednik mogao bi biti izabran i na narednoj sednici, na kojoj bi bio razmatran predlog za samoraspuštanje Skupštine, ukoliko se ta odluka ne usvoji ranije. S najkraćim mogućim rokovima za sve te procedure i dalje je izvodljivo raspisati izbore do 16. novembra.

Naši sagovornici, međutim, ne isključuju mogućnost da do izbora novog predsednika ipak ne dođe, odnosno da u vezi sa tim prevagne – dosta nategnut – stav da izbore može da raspiše i neko od petoro potpredsednika Skupštine.

Naime, Poslovnik (član 30.) navodi da „Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika“ i da u tom slučaju „funkciju predsednika Skupštine privremeno obavlja najstariji potpredsednik Skupštine, do izbora novog predsednika.“

Ako se u ovom sazivu, koliko god da mu je vremena preostalo, ipak bude išlo na izbor novog predsednika Skupštine, to znači da će najstariji potpredsednik – a to je Dejan Čapo (poslanička grupa Vojvođanski front) – samo predsedavati sednicom 6. novembra i eventualno narednom.

Ovde, međutim, u igri nije samo tumačenje propisa već i to kada su stranke zamislile da krenu u predizbornu kampanju, koju će do ponedeljka već voditi za delimične lokalne i parlamentarne izbore.

Ako im je okej da za pokrajinske izbore kampanja traje svega 30 ili tek koji dan duže, imaju vremena da završnicu mandata urade striktno držeći se pokrajinskih propisa. Ako im se pak žuri, mogli bi da pribegnu, malo ko bi bio šokiran, za kreativnijim tumačenjima – da im, na primer, za raspisivanje izbora novi predsednik nije ni potreban.

Sve to pod uslovom da nemaju problem s tim da im jedan „ligaš“ bude ve-de predsednika Skupštine, ali i da upravo on bude taj koji će raspisati izbore.

U protivnom, moglo bi se posegnuti za sledećom odredbom Poslovnika: „Predsednika Skupštine, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju funkciju, zamenjuje potpredsednik koga predsednik Skupštine odredi, a ukoliko ga predsednik Skupštine ne odredi, zamenjuje ga najstariji potpredsednik.“

Uz nepoznanicu da li takvo zameničko ovlašćenje postoji (a ako postoji, izvesno je ko ga poseduje), veoma nategnuto tumačenje bilo bi da se „odsutnost ili sprečenost“ predsednika Skupštine ovde ne shvata doslovno, u smislu da Skupština ima svog predsednika (nije mu prestao mandat) a koji je samo (privremeno) sprečen da obavlja svoju dužnost, već i da se odnosi na trenutnu situaciju, bez presedana u istoriji Skupštine Vojvodine.

Ako ne pre, u ponedeljak će se videti za koju opciju su se poslanici opredelili.

Denis Kolundžija (Autonomija)