Pomoć koja je iz Srbije upućena u Hrvatsku nakon zemljotresa, uz sve poruke podrške, neverovatan je potez hvale vredan, ocenio je istoričar Hrvoje Klasić u Novom danu. “Neverovatni smo ljudi, ne znam ko to može protumačiti, kada nam je bilo dobro, kada smo gradili zajedno, tada smo zaratili, a kada nam je teško, onda jedni drugima pomažemo”, rekao je on.
Isto tako je bilo i kada su bile poplave u Srbiji, naslovi su tada u Srbiji bili -”hvala, komšije”, dodao je Klasić.
“Sada je isto tako, naslovi su – hvala, susedi! Ne znam koji psihijatar to može protumačiti, da kada nam je dobro ne možemo zajedno, a kada je loše možemo”, kazao je.
Da ćemo iz ove situacje nešto naučiti, Klasić sumnja.
“Istorija jeste učiteljica života, ali i Hrvati i Srbi i muslimani na ovim prostorima su se pokazali kao veoma loši učenici i to pokazuju i dalje. U teškim situacijama pokazaćemo koliko smo slični i koliko nas povezuje, ali proći će ovo i onda ćemo se ponovo baviti ratovima i zločinima”, smatra on.
On je rekao da bi voleo da se u budućnosti u svakom takvom trenutku stane i razmišlja o ovim situacijama.
“To govori i o našim karakterima, ali hajde da makar u ovim situacijama pokažemo da smo ljudi, pa možda nešto i naučimo.
Klasić je zahvalio za podršku svim prijateljima, posebno onima u Srbiji.
On je ispričao da je i sam obišao područja pogođena zemljotresom, budući da je rođen u Sisku, gde mu i dalje živi majka, a u Petrinji ima rodbinu.
Neposredno pred uključenje u Novi dan, osetio se još jedan potres, koji je, kako je rekao, bio jedan od najčudnijih do sada. “Nekako je zahučalo, nije čak ni zatreslo, ali imao je neki čudan huk, to je dovoljno da psihozu kod ljudi stalno podgrejava”, kaže.
Seizmolozi kažu da to pokazuje da se smiruje situacija, ali neprestani novi potresi za ljude su pogubni, rekao je Klasić i dodao da su ljudi sluđeni i ne spavaju noćima. “I taman kad se malo počnete ne sećati onog trenutka, nešto se zatrese i pomislite – šta je sledeće”, dodaje.
Kako je naveo, oni koji su izgubili kuće ili bližnje teško mogu da nađu utehu, ali jedino gore je ako ste u nesreći sami, a ako ste okruženi ljudima i dobrim, onda je ipak lakše.
“Ako možemo tražiti nešto dobro, onda je to neverovatna ljudska solidarnost, koja je poznaje razlike”, zaključio je.
STUPS: Telohranitelji