Prašinu je podigao Hristos Tufeksis, jedan od direktora kiparske elektrodistribucije EAC. U razgovoru za jedan od najtiražnijih kiparskih dnevnih listova, Tufeksis je rekao: „Turski Kiprani nisu plaćali struju još od 1963.“
Jer, takvi rajski odnosi za potrošače na severu ostrva, već odavno su završeni. Elektrane jesu, nakon vojne intervencije Turske, ostale na jugu ostrva i tek 1996. je i severni, turski deo Kipra nabavio svoje generatore i prestao da zavisi od juga.
Ali za ovog direktora, baš jer se i radi samo o starim računima – iznos se čini još većim. Jer, on je dodao i inflaciju i poskupljenje goriva pa je onda lako došao do iznosa koji bi već uveliko mogao da pomogne Kipru da se izvuče iz finansijskih nevolja u kojima se trenutno nalazi.
Kome poslati račun?
Kako je izračunao, radi se o iznosu od preko jedne milijarde evra: „To neko mora da plati“, smatra Tufeksis. „Ako to ne može da plati severni deo Kipra, onda to mora da plati Turska koja je i tada izazvala ovu neželjenu podelu ostrva i koja finansijski pomaže sever. Onda mora da plati i račun tamošnjih potrošača.“
Za Južni Kipar sever predstavlja „okupirano područje“ koje su zauzele jedinice turske vojske 1974. Južni, grčki deo Kipra je deo Evropske unije, a pregovori se vode godinama o ujedinjenju dva dela ostrva.
Zato upravi elektrodistribucije južnog dela Kipra čak i ova izjava jednog od njenih direktora ide predaleko u priznavanju statusa okupiranog dela ostrva pa je portparol kompanije, Kostas Gavrielides požurio da objasni kako taj direktor „nije zvanični predstavnik EAC“.
Isto tako, oni se ni ne nadaju takvim astronomskim sumama i „iznos od milijardu evra je izračunat uz kamate koje je gospodin Tufeksis sam odredio“, izjavio je portparol. Ipak, zvanični predstavnik koncerna je potvrdio kako je reč o 262 miliona evra za račune koji nisu plaćeni i kako nikada nije bilo reči o nekakvim kamatama. Ipak i on je oprezan kada je reč o tome ko taj račun potrošača na severu uopšte treba da plati. „Mi smo taj zahtev uputili priznatoj vladi Kipra, a ne turskoj zajednici Kipra. Mi razgovaramo samo sa institucijama koje su priznate“, dodaje portparol kiparske elektroprivrede Gavrielides, „a potom je na vladi Kipra da se obrati turskoj zajednici na Kipru“.
„Ako žele naš novac, znači da nas priznaju!“
Jer naravno, i zahtev Tufeksisa na severnom, turskom delu ostrva odmah pokušavaju da protumače kao nekakvo, barem indirektno priznanje tamošnje uprave koju priznaje jedino država Turska. Tako i profesor ekonomije na Fakultetu u turskom delu ostrva, Vedat Jorku smatra: „Južni Kipar ne priznaje našu republiku, ali hoće naš novac. Prvo neka nas priznaju kao Tursku Republiku Severni Kipar, a onda se može pregovarati o takvim stvarima na nivou između država.“
U svakom slučaju, dok su na severu jedva dočekali da govore o svim tim pitanjima, na južnom i međunarodno priznatom delu Kipra, osim portparola elektrodistribucije, tamošnji političari izbegavaju da se upuste u ovu opasnu temu.
STUPS: Bestijarijum