„Ko spase jedan život, kao da je spasao celi svet“.

Mišna, Sanhedrin 4:5
Vavilonski Talmud
Sanhedrin 37a

Izložba fotografija „Pravednik među narodima“ otvorena je 5. marta u Kulturnom centru Kikinda u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Kikinda. Izložba je posvećena Kikinđaninu Vojislavu Kneževiću, posthumno odlikovanom visokim priznanjem Pravednik među narodima.

Vojislav Knežević, obućar, mirno je živeo sa ženom Anom rođenom Vajda do avgusta 1941. godine. Tada su nemački vojnici odveli kikindske Jevreje u logore, a u toj grupi bile su Ana, njena majka Aranka i sestra Margit sa četvoro dece. Svi su zatvoreni u Kikindi, zatim prebačeni u Novi Bečej, potom u logor Topovske Šupe u Beogradu. Žene i deca odvedena su u logor na Banjici, da bi decembra 1941. dospeli u logor Staro Sajmište. Vojislav, koji se sve vreme nije mirio sa situacijom, rešen da izvede iz logora svoju ženu i njenu rodbinu, stigao je do beogradskog Gestapoa. Tamo je (kako izgleda, posle mnogo ubeđivanja) dobio dozvolu da izvede Anu. Međutim, ušavši u logor, Knežević zahteva da izvede i taštu, svastiku i njeno četvoro dece, Jelisavetu, Idu, Jolandu i Kalmana. Baka Aranka, već slabije pokretna i nesumnjivo izmučena logorskim uslovima, odlučila je da ostane (ona je streljana početkom 1942. godine). Vojislav Knežević je prenoćio u logoru, a ujutro, kad je izlazio, prvo je ispred sebe izgurao ženu, svastiku i njenu decu, pa su, posle velike gužve na kapiji, svi krenuli prema Kikindi.

Danas su Jelisaveta Badrljica (rođ. Nuhanović) i Ida Kockar (rođ. Nuhanović) jedine preživele koje se sećaju kako ih je teča spasao iz logora.

Memorijalni centar Jad Vašem posthumno je dodelio Kneževiću Medalju časti „Pravednik među narodima“ 21. maja 2012. godine. Priznanje je svečano uručeno porodici u martu 2012. godine, u Beogradu.

Izložba u Kikindi obuhvata trideset osam fotografija Vojislava Kneževića, njegove porodice i dokumenata iz kojih se vidi kakav je u ono doba bio tretman Jevreja.

-Za mene lično ovo priznanje i ova izložba predstavljaju veliku satisfakciju i samo mi je žao što deda nije doživeo da je vidi. Ipak, grad će putem izložbe saznati nešto više o dedinom izuzetnom podvigu, o patnjama kroz koje su ljudi prolazili – izjavila je Jasna Grbić, unuka Vojislava Kneževića i zamenica predsednika Jevrejske opštine Kikinda.

Jevrejska zajednica, izuzetno značajna za razvoj Kikinde u doba pre Prvog svetskog rata i u periodu između dva velika svetska rata, u toku Drugog svetskog rata zamalo je nestala. Čak je i Sinagoga srušena 1953. godine i na njenom mestu podignuta stambena zgrada u kojoj se danas nalazi kafana. Jevrejska opština u Kikindi čuva sećanje na žrtve velikih pogroma i na ljude koji su progonjenima pomogli – da se ne zaboravi dobro u zlim vremenima.

(G.P.F., Autonomija)