„Globalizujte Intifadu.“ Taj slogan bi vas sad mogao odvesti pravo u zatvor. „Reči i… skandiranje imaju posledice u stvarnom svetu“, upozorili su nedavno Mark Rouli, komesar londonske policije, i Stiven Votson, šef policije Okruga Mančester, u zajedničkom saopštenju. „Kontekst se promenio“ posle užasa na australijskoj plaži Bondaj, i s obzirom na zabrinutost jevrejskih zajednica „zbog transparenata i skandiranja poruka kao što je ʼGlobalizujte Intifadu’… delovaćemo odlučno i hapsiti.“

Rečeno – učinjeno. Na nedavnom protestu u Londonu zbog zabrane Palestinske akcije dve osobe su uhapšene „zbog rasno otežavajućeg prestupa remećenja javnog reda“ pošto su navodno skandirale zabranjeni slogan. Posle brutalnog ubistva 15 Jevreja koji su na plaži Bondaj proslavljali Hanuku i posle ubilačkog napada na vernike u Hebrejskoj kongregaciji Hiton Park za vreme Jom Kipura koji je odneo dva života kontekst debate o antisemitizmu se zaista promenio.

Jevreji se osećaju ugroženo i plaše se, bilo da nose kipu ili ogrlicu sa Davidovom zvezdom ili ne. Prema rezultatima ankete Instituta za istraživanje jevrejske politike, objavljenim u oktobru ove godine, više od 80 odsto britanskih Jevreja smatra da je antisemitizam „veoma veliki“ ili „prilično veliki“ problem.

Nasilje prema Jevrejima raste jer sve više ljudi tone u blato u kome se svi Jevreji smatraju krivima za postupke države Izrael. Isto tako, mnogi Jevreji sada smatraju da svaki izraz solidarnosti sa Palestincima podstiče antisemitizam. Poistovećivanje Izraela sa svim Jevrejima ne znači toliko da je solidarnost sa Palestincima suštinski antisemitska koliko da antisemiti koriste postupke Izraela da opravdaju svoju mržnju prema Jevrejima i da suviše levičara propušta da se suprotstavi takvoj bigoteriji u svojim redovima.

U isto vreme, jevrejski istraživači kao što su Mark Mazauer i Antoni Lerman potvrdili su da ne poistovećuju samo antisemiti sve Jevreje s Izraelom, već to čine i jevrejska država i njene pristalice. Od 70-ih godina 20. veka antisemitizam poprima novo značenje: dovođenje u pitanje legitimnosti Izraela. Redefinisanje antisemitizma na taj način, kaže Lerman, ima više veze s odbijanjem svake kritike Izraela nego sa zaštitom Jevreja u dijaspori od bigoterije ili nasilja. Na toj pozadini se pojavila debata o sloganu „Globalizujte Intifadu“. Posle masakra na plaži Bondaj, političari i komentatori, od Vesa Stritinga u Newsnightu do Breta Stivensa u New York Timesu, okrivili su taj slogan za podsticanje nasilja nad Jevrejima. Jedan naslov u New York Timesu glasi: „Plaža Bondaj – eto kako izgleda ’Globalizujte Intifaduʼ.“ Po svemu sudeći, s tim se slažu šefovi londonske i mančesterske policije.

Slogan kao što je „Globalizujte Intifadu“ neizbežno se može tumačiti na mnogo načina: on za neke znači solidarnost s Palestincima, a za druge mržnju prema Jevrejima. Ali kako god ga tumačili, koliko je uverljiva tvrdnja da jedan slogan može nekoga podstaći na masovno ubistvo?

Po svemu sudeći, Sadžid i Navid Akram, teroristi sa plaže Bondaj, bili su zagriženi islamisti i pristalice Islamske države. Da li zaista zamišljamo da bismo cenzurisanjem fraze „Globalizujte Intifadu“ ili zabranom svih propalestinskih demonstracija predupredili užasan čin dvojice Akrama? Verovati u to znači ne shvatiti ozbiljno islamski terorizam.

Mnogi od onih u prvim redovima borbe protiv antisemitizma upozoravali su na opasnost korišćenja te borbe za ograničavanje slobode govora i protesta. Kenet Stern, jedan od glavnih autora definicije antisemitizma koju je usvojio Međunarodni savez za čuvanje sećanja na Holokaust i koju su prihvatile mnoge vlade, univerziteti i druge institucije, osudio je način na koji se antisemitizam „koristi kao oružje“ i pretvara u „tupi instrument koji svakog etiketira kao antisemitu“ i progoni iskazivanje svakog propalestinskog sentimenta.

U oktobru, posle napada u mančesterskoj sinagogi, Brendan Makgiver, Ben Gidli i Dejvid Feldman iz Instituta Berkbek za proučavanje antisemitizma kritikovali su obećanje vlade da će „ograničiti pravo na proteste u ime bezbednosti Jevreja“. Oni su primetili da su Jevreji podeljeni kada je reč o propalestinskim marševima i o tome da li takvi protesti ugrožavaju njihovu sigurnost. Mnogi od njih su i sami učestvovali u propalestinskim demonstracijama. Pored toga, mnogi mladi Jevreji sebe ne smatraju cionistima.

Ipak, za mnoge komentatore nelegitiman je svaki čin solidarnosti sa Palestincima. „Vaše zalaganje za palestinsku državu doliva ulje na antisemitsku vatru… i podstiče mržnju prema Jevrejima koja sada maršira vašim ulicama.“ Tako je izraelski premijer Benjamin Netanjahu prekoreo svog australijskog kolegu Antonija Albanezea. Prema Melani Filips, kolumnistkinji Timesa, „palestinsko pitanje je izmišljeno samo zato da bi se Jevrejima ukrali njihov identitet i istorija“ i „svako ko podržava palestinsku borbu zapravo podržava demonizaciju Jevreja u stilu nacizma, etničkog čišćenja i genocida“. Ta bigoterija često nije manje opasna od mržnje prema Jevrejima.

Neobično je i to što mnogi koji se inače izjašnjavaju protiv zakonskog ograničavanja govora mržnje, koji osuđuju britanske vlasti zbog hapšenja ljudi koji su objavili zapaljive tvitove, koji slave Lusi Konoli kao mučenicu slobodnog govora i smatraju da je „umobolno to što je Luk Jarvud osuđen na kaznu zatvora“ zbog tvita „Nasilje i ubistvo su sada jedini način. Odmah počnite da palite sve migrantske hotele, a onda krenite na kuće poslanika i parlament, moramo SILOM preuzeti vlast“ – ćutke prihvataju progon propalestinskih pristalica i policijsku represiju nad njima.

U pitanju je plemenski pogled na svet, gde mnogi ljudi ne shvataju ozbiljno ni antisemitizam ni palestinsku slobodu. Stalo im je do slobode govora samo onda kada im se neki govor sviđa. Ako se sakrijemo u svoje zasebne tvrđave i protivimo se samo nekim vrstama bigoterije ili ako smatramo da samo neke vrste ljudi zaslužuju slobodu, svi ćemo biti na gubitku.

Prevela Slavica Miletić (Peščanik.net/ The Observer/foto: Autonomija)