Od formiranja skupštinske većine 24. jula, u Kanjiži nije bilo ni namere, ni volje da se vladajuća koalicija u opštini prekroji. Na ključnim mestima su ostale iste osobe koje su izabrane na konstitutivnoj sednici, kojoj su prethodile različite kombinatorike.

Formirana su četiri odbornička kluba: po 11 odbornika imaju Savez vojvođanskih Mađara i klub „Za bolju Kanjižu“ (u kojem sedu odbornici Demokratske stranke – 9 i Lige socijaldemokrata Vojvodine – 2), poslanički klub „Izaberi put“ ima ukupno 4 člana (3 sa liste Ištvana Bačkulina i 1 sa liste Pokreta mađarske nade), a četvrta frakcija, izborna lista „UKROK“ broji 3 člana.

U ovoj severnobačkoj opštini, nakon manjeg kolebanja i višenedeljnog nagađanja, opštinska vlast je ipak oformljena u skladu sa dogovorom predsednika SVM-a i predsednika DS-a. Vladajuću većinu čine dakle SVM i DS, plus LSV. Ove tri stranke po broju odbornika imaju više od dvotrećinske većine.

Za gradonačelnika je izabran Mihalj Njilaš (SVM), njegov zamenik je Robert Lacko (DS), predsednik SO Kanjiža je Ervin Hužvar (DS), potpredsednik je dr Mihalj Bimbo (SVM). Na istoj sednici su doneli odluku da se broj članova Opštinskog veća poveća na 9 umesto dosadašnjih 7.

Konstitutivna sednica skupštine je prvi put sazvana na 14. jun. Međutim, nedelju dana pre datuma održavanja te sednice i samo dva dana nakon dogovora Tadić-Pastor o zajedničkom nastupu na svim nivoima, osvanuo je koalicioni sporazum kanjiških demokrata, ligaša i još dve organizacije da će njihovih 17 odbornika činiti većinu – bez SVM-a i PMN-a. Dan pre najavljenog datuma, tadašnji predsednik skupštine dr Zoltan Katkič odložio je konstitutivnu sednicu na 21. jun, sa obrazloženjem da će kao rezultat dogovora pokrajinskih čelnika SVM-a i DS-a, ove dve stranke početi koalicione pregovore na lokalu. Potom su 21. juna verifikovani mandati odbornika i odmah nakon toga je sednica prekinuta, jer su koalicioni pregovori još bili u toku. Konstitutivna sednica je nastavljena 5. jula, sa jednim jedinim ciljem: ne bi li opštinska samouprava izbegla prinudnu upravu. Odbornici su izabrali (privremenog) predsednika i sekretara SO, minimum koji zakon nalaže pa je sednica opet bila prekinuta.

Nakon svega, 20. jula na zajedničkoj konferenciji za novinare, lokalni čelnici SVM-a, DS-a i LSV-a su pred novinarima potpisali Sporazum o zajedničkom delovanju u kanjiškoj samoupravi.

Novom vladajućom koalicijom je okončan četvorogodišnja prevlast Mađarske koalicije (MK). Ipak, SVM kao najjača mađarska stranka i jedan od tri činioca nekadašnjeg MK-a, zadržao je ključne pozicije u opštini.

Treba reći da ni SVM, ni DS nisu postigli bolji rezultat od onog pre četiri godine. Na lokalnim izborima 2008. godine u Kanjiži Mađarska koalicija (SVM, Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara) osvojila je 19 mandata (7.913 glasova), a DS 10 (4.510 glasova). Ostale liste nisu prešle cenzus. Doduše, SVM je na poslednje izbore izašao samostalno i osvojio 4.176 glasova (11 mandata), ali DSVM i DZVM nisu ni učestvovali na kanjiškoj izbornoj sceni (pojedini članovi DSVM-a su pre izbora prebegli u SVM i na taj način praktično razbili opštinsku organizaciju te stranke). DS, iako je izgubio jednu četvrtinu svojih birača (2008. su imali 4.510 glasova, 2012. samo 3.348) zbog slabijeg odziva, osvojio je samo mandat manje (9 umesto 10). Jedina lista koja je po svim parametrima na dobitku jeste LSV. Ova stranka je duplirala svoju glasačku bazu (1.255 glasova, naspram 697, koliko je dobila pre četiri godine) i zahvaljujući tome ušla sa dva odbornika ne samo u skupštinu nego i u vladajuću koaliciju.

Sve u svemu, u protekla četiri meseca opštinske vlasti napravile su rebalans budžeta, rešen je slučaj „Brantner“, pušten je u pogon prečistač pijaće vode u naselju Male pijace, propao je referendum o samodoprinosu u Mesnoj zajednici Kanjiža.

Transparentnost rada i mediji

U toku prikupljanja podataka, odnosno u komunikaciji sa opštinskim organima naišli smo na pozitivan prijem.

Opština Kanjiža ima svoj dvojezični (mađarsko-srpski) sajt preko kojeg komunicira sa građanima. Postoji i e-uprava (takozvani „Sistem 48“), ali nismo bili u mogućnosti da isprobamo da li funkcioniše, jer pravo na korišćenje te usluge imaju samo stanovnici opštine koji se prethodno registruju u sistem. Sama internetska prezentacija je dosta nepregledna, mada na sajtu ima dosta informacija i, ukoliko imate vremena, možete doći do najvažnijih podataka, iako prezentacija nije baš u svim segmentima ažurna. Na primer, mađarska i srpska verzija sajta nije u potpunosti istovetna, odnosno mađarski deo je nešto bogatiji.

Postoje tre medija na lokalu. Televizija Info TV koja emituje svoj program na srpskom i mađarskom jeziku, između ostalog prenosi i sednice Skupštine opštine. To, inače, ne znači direktan prenos uživo, nego tek zainteresovani mogu tek sutradan pratiti nemontirani snimak sednice. Info TV funkcioniše u okviru Obrazovno-kulturne ustanove Cnesa, čiji je osnivač lokalna samouprava. Nedeljnik Új Kanizsai Újság na mađarskom jeziku je privatni list na 24 strane magazinskog formata. Panda radio je takođe u privatnom vlasništvu i na frekvenciji 103,5 MHz emituje svoj dvojezični program već 15 godina unazad. Svi lokalni mediji se u velikoj meri oslanjaju na sredstva iz lokalnog budžeta. Prema rebalansu budžeta od 27.11.2012, za usluge emitovanja i izdavaštva je predviđen iznos od 5 miliona dinara. Sredstva za medije se izdvajaju iz budžeta opštine Kanjiža u funkciji 830, a raspoređuju se na osnovu javnog konkursa. U Izveštaju o izvršenju budžeta za period januar-septembar stoji da je isplaćeno ukupno nešto više od 3 miliona dinara.

Svakog drugog petka u mesecu građane lično prima načelnik opštinske uprave, svakog trećeg petka u mesecu potpredsednik opštine i predsednik Skupštine opštine, a svakog četvrtog petka u mesecu predsednik opštine. Doduše, informacije o toj mogućnosti i o eventualnim terminima za prijem na sajtu nismo našli.

Male pijace dobile prečistač vode

U predizbornoj kampanji najvažnija obećanja svih takmaca su se odnosila na stvaranje novih radnih mesta. Magdolna Miškolci, novinarka Mađar soa iz Kanjiže, koja je pomno pratila predizbornu kampanju, kaže da u ovom pogledu nije bilo većih razlika između pretendenata na lokalnu vlast. „U tom pogledu nije bilo teško usaglasiti programe delovanja stranaka koje su na kraju postigle dogovor o zajedničkom upravljanju lokalne samouprave. Međutim, od formiranja nove većine o otvaranju novih radnih mesta ne može se govoriti, jer planirane investicije još nisu na vidiku. Industrijska zona nije ni taknuta. Još 2009. godine su postavili kamen temeljac za akva-park pored Tise ali radovi do danas nisu započeti“, kaže Miškolci.

Stožer koalicije i jedina stranka koja je imala sveobuhvatan, detaljno razrađen i na internetu dostupan predizborni program za razvoj opštine, jeste Savez vojvođanskih Mađara. Najvažnija njihova obećanja su bila da će nastaviti i završiti razvojne projekte koje su u toku, ali će pokrenuti i nove. Naveli su razvoj Banje Kanjiža, program solarne energije i energije vetra u naseljima Horgoš i Male pijace, asfaltiranje i uvođenje kanalizacije u svim mestima opštine, izgradnju tri nova čistača otpadnih voda i obnovu dva postojeća. Obećali su mere za podsticaj rađanja, nova radna mesta prodajom kasarne, izgradnjom šoping mola i akva-parka, „naseljavanjem“ industrijskih zona.

„Na sredini budžetske godine je došlo do promene u opštini. Ipak, svi smo bili saglasni u koaliciji da ne bude zastoja u već započetim projektima“, kaže stari-novi predsednik opštine Mihalj Njilaš (SVM). On naglašava da završetak pojedinih investicija ne zavisi samo od volje opštinskih čelnika, jer, pogotovo važnije projekte, u većem delu finansira pokrajina.

Ipak, kaže, i za ovo kratko vreme su završili neke važne zadatke. „Tokom školskog raspusta smo obnovili zgrade škola i zabavišta. U Kanjiži, Adorjanu i Trešnjevcu nastavljeno je asfaltiranje puteva. Nisu, dakle, stala završetkom kampanje. Završili smo rekonstrukciju Ribarskog trga koja je započeta prošle godine i ukupno je koštala 14,5 miliona dinara. Taj trg, koji ima istorijski značaj, može da privuče turiste u našu opštinu“, poručuje Njilaš.

Projekat koji je upravo završen jeste prečistač vode u naselju Male pijace, vredan 15,5 miliona dinara. Zahvaljujući ovom projektu, žitelji Malih pijaca više neće imati najlošiju vodu u opštini. Ovaj sistem vrši otklanjanje gvožđa i arsena iz pijaće vode. „To je kod nas pionirski poduhvat i važi za pilot-projekat, ali u Mađarskoj takvi mali sistemi se koriste već godinama. Ako procenimo da je ovo rešenje dobro, slične sisteme ćemo izgraditi i u ostalim naseljima opštine“, kaže predsednik opštine.

Prvi i, po svoj prilici, poslednji rebalans budžeta u ovoj godini, je izglasan na trećoj redovnoj sednici Skupštine opštine. Većih korekcija nema, tvrdi Njilaš, a sama cifra od 1,2 milijardi dinara je povećan na 1,23 milijardi. „Najveći ’krivac’ za modifikaciju je šteta usled suše. Lokalna samouprava je odlučila da pomogne oštećenim gazdinstvima u vidu bespovratnih sredstava po hektaru površine. Ne bismo li isplatili ta sredstva, morali smo da menjamo neke stavke u budžetu“, objašnjava gradonačelnik.

Inače, procenat prvobitnog budžeta lokalne samouprave, koji je bio planiran za finansiranje poljoprivrede, iznosio je 5,38 odsto (65,65 miliona dinara) od ukupnog budžeta. Ovaj procenat je, nakon rebalansa, još dodatno povećan za 17 miliona dinara, koja je namenjena za nadoknadu šteta usled suše i mraza. Sa ovim, procenat budžeta koja se odvaja na poljoprivredu ove godine povećava se na 6,77 odsto.

Što se tiče većih, obećanih investicija, dve su došle do faze usvojenog plana za detaljnu regulaciju. Radi se o kompleksu vetro-parka u Malim pijacama i o turističko-rekreativnoj površini u naselju Horgoš.

Zapošljavanje u opštini i u JP

Miškolcijeva najviše zamera novoformiranoj vlasti da je povećala administraciju. „Na funkcijama su manje-više ostali isti ljudi sa odgovarajućim sposobnostima i znanjem koje zahteva određena funkcija ali je trebalo nekako zadovoljiti i partijske apetite koalicionih partnera. Tako su pojedini rukovodioci koji do sada nisu imali zamenike i savetnike, sada ih dobili. Takva praksa jako iritira građane, jer nisu baš na taj način zamišljali stvaranje novih radnih mesta“, kaže Miškolci.

Činjenica je da je broj članova Opštinskog veća povećan sa 7 na 9 članova. Zatim je, po Odluci o izmenama i dopunama Odluke o opštinskoj upravi, to telo dobilo jedno odeljenje više, tačnije Odeljenje za opšte poslove i privredu se razdvojilo. Šefovi odeljenja opštinske uprave (ima ih ukupno četiri) od sada mogu imati zamenike (po članu 21 nove Odluke o opštinskoj upravi). Prema traženim podacima od javnog značaja, broj zaposlenih u opštinskoj upravi na da 30.11.2012. godine je bio 21. Od datuma formiranja novog saziva Skupštine opštine niko ovde nije dobio otkaz (jedno lice je sporazumom preuzeto od strane privrednog društva, gde je opština osnivač), a broj primljenih u radni odnos je 3 (stopa nezaposlenosti u Kanjiži za oktobar bila je 28,08 odsto).

Na prvoj i drugoj redovnoj sednici Skupštine većina odbornika je dala saglasnost na odluku o dopuni Statuta četiri pravna lica čije je osnivač Skupština. To praktično znači da će direktori Javnog preduzeća za komunalne usluge Kanjiža, Turističke organizacije opštine Kanjiža i Informacionog centra za razvoj Potiskog regiona dobiti zamenike, a da će rad direktora Javnog preduzeća za uređenje naselja opštine Kanjiža pomagati jedan savetnik.

Ištvan Bačkulin, predsednik najvećeg poslaničkog kluba u opoziciji tvrdi da je u poslednjim mesecima primljeno oko 30 do 40 novih ljudi u ustanove i preduzeća kojih finansira opština. „Primaju ljude u radni odnos po porodičnoj liniji, ponekad i iz drugih opština, kao da u ovoj opštini nema odgovarajućih kadrova“, kaže Bačkulin.

Predsednik opštine negira te tvrdnje, uz ogradu da o primanju u radni odnos odlučuju direktori pojedinih preduzeća. Ipak, kaže on, sasvim je sigurno da nije bilo masovnog primanja radne snage u javnim preduzećima i ostalim lokalnim ustanovama.

Što se tiče novoformiranih funkcija (zamenike i savetnike) u javnim preduzećima, Njilaš poručuje da se tu ne radi o bilo kakvom apetitu novih stranaka u vlasti, nego o „međusobnoj kontroli“. „U toku koalicionih pregovora su pojedine funkcije dogovorene. To je inače praksa u skoro svim lokalnim samoupravama. Naša zajednička namera je bila da struktura rukovodećih kadrova bude slična kao što je to slučaj u drugim opštinama. Bila je potrebna stabilnost i ravnoteža između političkih partnera, jer nije dobro ako jedna partija rukovodi jednom firmom. Imamo, dakle, kombinacije da je funkcija direktora u ruci jedne, a funkcija zamenika direktora u ruci druge stranke. Može to neko da nazove apetitom novih stranaka u vlasti, ali ja bih pre rekao da je to sve urađeno radi međusobne kontrole. S druge strane, trudili smo se da tim novim funkcijama odredimo i konkretne zadatke. Tokom izbora kadrova smo uzeli u obzir i sposobnost za obavljanje pojedinih funkcija“, kaže gradonačelnik.

Bilo da je administracija u znatnoj ili u neznatnoj meri povećana, rashodi za zaposlene su za 5,05 odsto povećani u novom rebalansu budžeta za 2012. godinu. U prvobitnom planu je bilo predviđeno 173.407.000 dinara za ovu namenu, a u novembarskom rebalansu taj iznos je povećan za 8.753.000 dinara.

Bez mesnog samodoprinosa

Magdolna Miškolci kaže da su građani iznevereni: želeli su promene, zato su glasali tako kako su glasali, a do korenitih promena ipak nije došlo. „Građani su nakon izbora sa velikom zadovoljstvom primili k znanju da su demokrate sa ligašima i sa još dve civilne liste potpisali koalicioni sporazum. I bilo je veliko razočaranje kad su saznali da od te koalicije i od promena ipak neće biti ništa jer su se ligaši i demokrate, nakon višenedeljnih pregovora i kolebanja, priklonili SVM-u i napravili veliku koaliciju. Ta razočaranost i otpor prema lokalnoj samoupravi se sada projektuje i na mesne zajednice, jer ljudi jednostavno ne razlikuju ta dva nivoa vlasti, ’vlast je vlast’, kažu, ’njima ni dinar nećemo dati’. A u tri mesne zajednice, u MZ Kanjiža, u MZ Velebit i u MZ Horgoš, uskoro ističe period za plaćanje mesnog samodoprinosa i velika je verovatnoća da uvođenje novog samodoprinosa građani neće izglasati“, rekla je naša sagovornica u trenutku kad se još nije znalo da referendum o uvođenju mesnog samodoprinosa na period od 01.01.2013. do 31.12.2018. godine u najvećoj mesnoj zajednici, MZ Kanjiža neće uspeti – kao što i nije uspeo.

Ta okolnost će u najvećoj meri uticati na komunalnu infrastrukturu jer 50 odsto od ukupno planiranog iznosa prikupljenog sredstava (125 miliona dinara) je bilo namenjeno za razvoj i održavanje komunalne infrastrukture. „Neizglasanje mesnih samodoprinosa će svakako imati odjek i na lokalnu samoupravu, jer za održavanje komunalija i za započete investicije će biti nužno izdvojiti više sredstava iz opštinskog budžeta“, kaže Miškolcijeva.

Odnos vlasti i opozicije

„Nas, opozicione poslanike jednostavno ne tretiraju kao ljude, oduzimaju nam reč na skupštinskoj govornici, ne daju uvid u tokove novca, nismo prisutni u važnim skupštinskim odborima kao što je na primer Savet za budžet i finansije, Savet za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Samo u nevažnim radnim telima smo dobili mesta, a i tu nam je bilo određeno 24 sata da imenujemo naše kandidate, dok su oni imali mesec dana da izaberu svoje“, kaže Ištvan Bačkulin.

Njilaš se ne slaže sa tom ocenom da baš ni u jednom važnijem telu nema opozicionara. On naglašava da su tokom odlučivanja o pojedinim mestima uzeli u obzir odnos snaga u skupštini gde vladajuća koalicija raspolaže sa tri četvrtine mandata. Predsednik opštine kaže da je opozicija dobila mesta u radnim telima srazmerno njenoj snazi. „Ako sve saberemo, srazmernost je svakako uočljiv. Da su u svim odborima dobili mesta, bili bi u većoj meri reprezentovani nego što to po težini zaslužuju. U drugim opštinama ni toliko mesta nisu dobili opozicionari“, pravda se Njilaš.

U Skupštini opštine Kanjiža ima ukupno 14 stalnih radnih tela. Svako od njih ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana. Predsednik i njegov zamenik se obavezno biraju iz redova odbornika, ostali članovi mogu biti i „obični“ građani van skupštine. U Savetu za lokalnu samoupravu, u Savetu za budžet i finansije, u Savetu za poljoprivedu i zaštitu životne sredine, u Savetu za kulturu i obrazovanje, u Savetu za omladinu i sport, u Savetu za zdravstvo, dečju zaštitu i boračko invalidska pitanja, u Savetu za socijalnu zaštitu, u Savetu za turizam, u Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova, u Komisiji za mandatno-imunitetska pitanja, u Komisiji za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose nema ni jednog člana iz redova opozicije. Savet za komunalno-stambene delatnosti, građevinsko zemljište, urbanizam i saobraćaj, Savet za privredna pitanja i preduzetništvo i Komisija za propise, predstavke i predloge ima po jednog člana iz opozicije.

Pressburger Csaba (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)