Akademija za razvoj demokratije (ADD) pokrenula je inicijativu da se u zemljama Zapadnog Balkana izmeni zakonska definicija krivičnog dela silovanja u cilju unapređenja zaštite žrtava.

Aleksandra Jerkov, članica Izvršnog odbora ADD, istakla je danas u Novom Sadu da je cilj da se umesto dosadašnje “prevaziđene i netačne” definicije silovanja, po kojoj se nešto smatra silovanjem ukoliko postoji upotreba fizičke sile ili pretnja fizičkom silom, definicija promeni tako da se svaki seksualni odnos bez jasnog pristanka smatra silovanjem. 

Dodala je da je ta organizacija u svim zemljama Zapadnog Balkana uspostavila saradnju sa političkim partijama, parlamentima i ministarstvima policije i pravde, a da jedino u Republici Srbiji i Republici Srpskoj nije bilo sluha za ovu temu. 

Kako je precizirala, reč je o inicijativi da se Krivični zakonik uskladi sa Istanbulskom konvecijom Saveta Evrope, koja je ratifikovana u zemljama regiona, ali po ovom pitanju nije implementrana. 

“U mnogim zemljama smo imali uspeha, Crna Gora i Kosovo su već usvojili izmene Krivičnog zakonika koje uvode neophodnost pristanka u definiciju silovanja, a u Federaciji BiH, pošto je to u Bosni regulisano na entitetskom nivou, su predložene izmene Krivičnog zakonika koje imaju ove odredbe, tako da će Srbija, Republika Srpska i Severna Makedonija ostati jedine zemlje u regionu koje imaju tu nepravednu i netačnu definiciju silovanja”, precizirala je Jerkov.

Dodala je da se očekuje da u Severnoj Makedoniji nakon formiranja vlade dođe do “pomeranja” sa sadašnjih pozicija.

“Mi smo, kao Akademija, uradili analizu zakonske regulative u svim zemljama Zapadnog Balkana, predložili nepohodne izmene i konkretne amandmane kojiu u svakoj od tih zemalja treba da bude uvojene, a uporedo sa tim smo intenzivno radili sa političkim strankama kojima je ova tema bila apsolutno nepoznata”, rekla je Jerkov. 

U Srbiji, nisu naišli ni na kakvu zainteresovanost vladajuće stranke da o ovoj temi raspravlja, niti da je stavi na dnevni red.

Jerkov je rekla da globalna istraživanja pokazuju da se više od 85 odsto žena u situaciji silovanja ne brani, da ne pruža fizički otpor, dok je kod devojčica  situacija još gora, jer 98 posto njih ne pruža fizički otpor kada neko pokuša da ih siluje, a da su zakoni u zemljama regiona takvi da one u tim situacijama ne mogu da dokažu da su silovane. 

“Sudska praksa je još gora, jer sudije zahtevaju da žrtva dokaže da je sve vreme pružala aktivan fizički otpor, jer bilo koji momenat u kojem su one prestale da se opiru, je silovatelju, prema tumačenju zakona, mogao da da lažni signal da ona pristaje na seksualni odnos”, dodaje Jerkov.

Kada je u pitanju Srbija, Jerkov kaže da je položaj žrtve prilikom prijavljivanja silovanja veoma nepovoljan. 

“Od toga da, su one često po deset puta primorane da daju izjavu, prvo kada dođu u policiju, pa advokatu, pa tužiocu, pa na suđenju, pa veštačenje, pa psiholog, i onda se traži i najmanja nedoslednost u tim izjavama kao dokaz da one lažu. Da ne kažem da se i dalje susreću sa pitanjima da li je izazivala, šta je nosila, da li je popila, koliko je partnera imala u prošlosti i tako dalje, što sve dodatno retraumatizije”, rekla je Jerkov. 

Navela je da se zakonima moraju izmeniti i druge prakse koje se tiču ovog krivičnog dela, između ostalog i to što žene u ovim slučajevima nemaju status oštećenog, već svedoka, zatim to što tužioci i sudije nisu edukovani da mogu da rade sa žrtvama silovanja, ali da bi za početak i promena definicija silovanja bila dobar korak napred. 

Jerkov je rekla i da je i u drugim zemljama gde je definicija menjana bilo različitih izgovora da se to ne uradi, a jedan od njih je i da će u tom slučaju žene masovno lažno da prijavljuju silovanja, iako je praksa pokazala da to nije slučaj.

“Kod nas često žrtve koje su doživele silovanje, zbog traume, zbog sramote, zbog okoline i ne prijavljuju silovanje, pa je teško pomisliti da će neko lažno da prijavi i da se izlaže svemu tome ako nije to zaista doživeo”, navela je Jerkov. 

(Autonomija)