Multimedijalna izložba “Kako te vidim?”, održana početkom novembra u Beogradu, kao deo istoimenog trogodišnjeg projekta, predstavlja umetnički odraz druženja mladih sa Kosova i Srbije.

Na izložbi je bilo moguće videti kratke dokumentarne forme, fotografije, ali i intervjue mladih učesnika. Sama izložba rezultat je višemesečnog druženja i razmene tih mladi ljudi, a projekat je nastao saradnjom Dokufesta iz Prizrena, programa Slobodna zona Junior (Fond B92) i Filmskog festivala Slobodna zona.

Izložba “Kako te vidim” prvo je predstavljena na DokuFest festivalu u Prizrenu, a potom je sa dodatnim izmenama priređena na Filmskom festivalu Slobodna zona u Beogradu.

Izložbenu postavku u Beogradu su činila četri segmenta: video intervjui „U paru“, video radovi „Biografije predmeta“, citati učesnika i učesnica projekta, kao i fotografije nastale tokom onlajn i uživo susreta u Beogradu, Kruševcu i Prizrenu.

Koordinatorka ovog programa, Olivera Ranđić iz Fonda B92 kaže za Autonomiju da su tokom projekta, pored studijske posete Kruševcu i Beogradu, učesnici imali priliku da na festivalima DokuFest u Prizrenu i Slobodna zona u Beogradu, gledaju selekciju filmova svojih vršnjaka, a nakon projekcija organizovani su i razgovori o prikazanim filmovima.

“Na oba festivala imali su priliku da pogledaju veliki broj filmova iz savremene svetske produkcije, da učestvuju u diskusijama sa autorima filmova, a tu su bili i različiti master klasovi, koncerti i drugi mnogobrojni prateći programi oba festivala. Izložba je odražavala multikulturalni karakter projekta, pa su i svi video segmenti izložbe, citati i ispisi bili na albanskom, srpskom i engleskom što se posetiocima izložbe naročito svidelo”, kazala je Ranđić.

Kako ona objašvanja, deo izložbe činili su interjvui „U paru“ , koje čini sedam videa u kojima učesnice i učesnici razgovaraju o tome šta su naučili jedni o drugima tokom onlajn druženja i putovanja.

Jedna od učesnica projekta, Sara Ećimović, u svom intervjuu “U paru” navela je da se priključila ovom projektu upravo jer je pitanje odnosa Srbije i Kosova veoma važno, a mladi često nisu dobro infomisani o tome.

“Pitanje Kosova za Srbiju i naravno za Kosovo je veoma važno. Mladi ni na jedan način ne učestvuju u tome, a imaju i potpuno pogrešne informacije o svemu”, navela je ona u intervjuu sa svojim parom Ismajlom Mirselijem.

Još jedan učesnik, Adni Maškuli, u svom intervjuu sa Kristijanom Tomićem, rekao je da mu je učešće na ovom projektu značajno jer je dobio priliku da se upozna i druži sa novim ljudima, ali i da u potpunosti razbije neke predrasude koje je ranije i sam imao. On je rekao da su neke predrasude ranije postojale, a nastale su zbog pritiska od strane samog društva.

“Ovih predrasuda sada više nema i nemam sumnje koje sam ranije imao. Konflikti koji su se desili zbog politike na nas ne utiču uopšte. Mi smo nova generacija i više smo naklonjeni prijateljstvu”, rekao je Maškuli.

Drugi video segment izložbe činio je izbor od dvadesetak kratkih videa gde se autori i autorke predstavljaju jedni drugima kroz priču o predmetu iz njihovog života. Predmet je korišćen kao glavni medij, kako bi se prikazao deo individualne životne priče koja se može posmatrati i kroz širi društveni, kulturni i politički kontekst.

Olivera Ranđić kaže da je najveći izazov projektnog tima bila epidemiološka situacija, jer se sam početak projekta poklopio upravo sa početkom pandemije korona virusa. Ipak, mada je deo aktivnosti održan u “onlajn prostoru”, na kraju su uspeli da prevaziđu tu prepreku.

“Bliskost je ipak privilegija živog kontakta, ali na svu sreću, kretivnost i umetnost je pobedila tu barijeru.” – napominje ona-

Mladima je, po Oliverinim rečima, izazov bio svaki zadatak koji su dobili, ali je taj izazov ujedno bio i inspiracija da pokažu svoju kreativnost i sklonost ka različitim vrstama umetnosti.

“Oni su svi različitih znanja i veština kada je kreiranje video sadržaja u pitanju, pa su i na tom tehničkom nivou oni posticali jedni druge da se unaprede”, napominje Olivera Ranđić.

“Neznanje o drugima i drugačijima rađa predrasude”

Ona kaže da je cilj projekta “Kako te vidim?” da osnaži mlade iz Srbije i sa Kosova da se izbore sa izazovima društava u kojima žive i da u vremenu lažnih vesti i govora mržnje, otkriju jedni druge i spoznaju kulturne i društvene obrasce iz kojih dolaze.

“Želimo da doprinesemo pomirenju, kao i interkulturalnom obrazovanju i medijskoj pismenosti mladih u Srbiji i na Kosovu kroz kreativnu razmenu među njima koja je zasnovana na međusobnom razumevanju i poštovanju”, objašnjava.

Dodaje da je projekat zamišljen da se radi u ciklusima i da se prvobitno zamišljene aktivnosti unapređuju i sprovde sa novim generacijama polaznika i polaznica programa.

“Očekuje nas još nekoliko ciklusa prijema novih učesnika i učesnica, sa kojima ćemo takođe na kreativan način da se družimo i radimo. Sve ovo će rezultirati novim izložbama na festivalu DokuFest i Slobodna zona, a ideja je da na kraju projekta sve video formate tih izložbi postavimo na jednoj platformi gde će biti dostupni široj publici”, navela je Olivera Ranđić.

Ona kaže da će i u nadolazećim godinama nastaviti rad sa mladima, jer su oni nosioci budućnosti.

“Neznanje o drugima i drugačijima rađa predrasude. Mladi iz Srbije ne poznaju svoje vršnjake sa Kosova i obrnuto. Cilj ovakvih projekta je da doprinesu razbijanju predrasuda i izgradnji mostova koji će nas približiti jedne drugima”, istakla je.

Projekat “Kako te vidim?” trenutno je na pola puta od planiranog perioda realizacije i do sada je uključio oko 40 mladih sa Kosova i iz Srbije.

Sanja Kosović (Autonomija, fotografije: Tanja Drobnjak)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.