Ni nakon više od godinu dana od početka spornih rušenja kuća i izgradnje stambeno-poslovnog objekta u zaštićenoj zoni u Ulici braće Radić u Subotici, Ministarstvo kulture i informisanja, kao ni gradske institucije nisu utvrdile ko je odgovoran za uništavanje nepokretnog kulturnog dobra. Istraživanje portala Magločistač pokazalo je da su institucije mogle, ali da nisu sprečile rušenje spornih kuća u jednoj od najznačajnijih subotičkih ulica u kojoj su mnoge kuće izgrađene u stilu secesije.

Ulica braće Radić jedna je od poslednjih ulica koje čine jedinstvenu celinu sa objektima građanske arhitekture u Subotici podignutim u rasponu od sredine 18. do sredine 20. veka i predstavlja jednu od najvrednijih očuvanih uličnih celina u Vojvodini. Kuće koje su u njoj izgrađene pripadaju različitim stilskim pravcima kao što su klasicizam, eklektika sa stilskim obeležjima neorenesansa, neobarok, secesija.

Ipak, leva strana ove ulice je danas pretvorena u gradilište. Na mestu gde su se nekada nalazile kuće koje su bile pod zaštitom kao kulturno dobro, firma DG company gradi stambeno-poslovni objekat površine veće od pet hiljada kvadratnih metara – sivo-oker dvospratnicu sa ukupno 34 stana.

Iako je 11. jula 2019. godine Vlada Srbije Ulicu braće Radić proglasila za prostorno kulturno-istorijsku celinu, Skupština grada Subotice je tri meseca kasnije, 10. oktobra 2019. godine, usvojila Izmene Plana detaljne regulacije za četiri ulice, suprotno odluci Vlade i tako omogućila rušenje kuća na mestu gde prema izveštaju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije dozvoljena izgradnja novih objekata.

Ministarstvo kulture i informisanja je krajem te godine osnovalo Radnu grupu koja je i na terenu utvrdila nepravilnosti u radu gradskih institucija, zbog čega je traženo da se hitno obustavi rušenje u zaštićenoj zoni. Ovo ne samo da se nije desilo, nego je u međuvremenu prema Izmenama Plana detaljne regulacije porušeno ukupno pet objekata.

Dokumentacija do koje je došao Magločistač pokazuje kako se nekadašnji gradonačelnik Subotice Bogdan Laban odupirao inicijativi Ministarstva kulture i informisanja kojom je traženo da se odustane od daljeg izvršenja ovog urbanističkog plana.

Tako je Laban, u dopisu Ministarstvu od 29. januara prošle godine, tvrdio da je sve urađeno po zakonu i da bi neizvršavanjem Plana detaljne regulacije „nastala nenadoknadiva šteta za grad Suboticu, jer bi ista otvorila mogućnost podnošenja osnovanih zahteva za naknadu štete investitora kojima su izdati lokacijski uslovi i pojedinačna rešenja na osnovu donetog PDR-a“.

On je tvrdio i da bi se „u potpunosti obustavila gradnja na čitavom prostoru obuhvaćenom ovim PDR-om koji je znatno veći od sporne prostorno kulturno-istorijske celine – Ulice braće Radić“.

Advokat Veljko Milić kaže za Magločistač da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu PDR-a, a da u vreme kada je doneta odluka Vlade kojom se ulica proglašava za kulturno dobro, PDR nije ni bio izmenjen.

“Prema tome, lokacijski uslovi su izdati nakon što je izmenjen PDR, a što je u svakom slučaju bilo nakon odluke Vlade. Dakle, šteta bi mogla nastati isključivo nezakonitim radom lokalne samouprave”, smatra Milić.

Nakon niza dopisa među institucijama, organizovan je i zajednički sastanak na kom su učestvovali predstavnici Kabineta predsednice Vlade, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva kulture i informisanja gde su još jednom usaglašene sve činjenice i ponovljen je zajednički stav koji je u januaru već upućen bivšem gradonačelniku.

„Najbolji put za rešavanje aktuelnih problema je obustavljanje od izvršenja Izmene dela Plana detaljne regulacije“ koji, između ostalih, obuhvata i Ulicu braće Radić“. Takođe, predlaže se da posle toga Subotica donese novi planski dokument za područje nepokretnog kulturnog dobra koji će biti usaglašen sa Odlukom Vlade Srbije o proglašenju ove ulice za prostorno kulturno-istorijsku celinu, navodi se u prepisci.

Uprkos gorenavedenom, u zaključku svog drugog dopisa Ministarstvu kulture i informisanja, od 10. marta 2020. godine Laban navodi da oni smatraju „da je jedini način za prevazilaženje ovih neusaglašenosti da se izvrši izmena Odluke o proglašenju prostorno kulturno-istorijske celine – Ulica braće Radić na način da ista odgovara postojećem stanju na terenu i koja bi samim tim mogla biti integrisana u predmetni PDR“.

Laban je naveo i da je Ulica braće Radić proglašena za kulturno dobro suprotno članu 29. stav 4. Zakona o kulturnim dobrima, nakon isteka roka od tri godine, a posle trećeg evidentiranja ove prostorne celine, i to posle izdavanja uslova Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK), nakon što je na predmetni PDR dobijena saglasnost, posle utvrđenja ove ulice za kulturno dobro.

„Smatramo da je odgovornost za nastalu situaciju na strani ustanova zaštite i Ministarstva kulture, a ne lokalne samouprave“, naveo je Laban u svom odgovoru bivšem ministru Vladanu Vukosavljeviću.

Hronologija spornih dešavanja u Ulici braće Radić

Prema Zakonu o kulturnim dobrima, član 29. „Ustanova zaštite dužna je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana nepokretnost ima spomenička svojstva i da u tom roku predloži utvrđivanje te nepokretnosti za kulturno dobro. Ukoliko nepokretnost nije utvrđena za kulturno dobro u roku od tri godine od dana evidentiranja, na tu nepokretnost neće se primenjivati mere utvrđene zakonom“.

Advokat Veljko Milić kaže da bez obzira na to da li su rokovi predviđeni Zakonom o kulturnim dobrima do kraja ispoštovani, činjenica je da je Vlada Srbije donela odluku kojom je predmetne nepokretnosti proglasila za kulturno dobro pre izmena PDR-a, a da je ta odluka objavljena u Službenom glasniku i nije mogla ostati nepoznata lokalnoj samoupravi.

“Čak i da Vlada Srbije nije mogla doneti takvu odluku u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, lokalna samouprava nije ovlašćena da utvrđuje da li su odluke Vlade Srbije zakonite ili nisu”, smatra Milić.

Dodaje da u konkretnom slučaju, u pravnom poretku istovremeno egzistiraju odluka Vlade i PDR-a, dakle, dva pravna akta koja su u suprotnosti, što je pravno neodrživo i dovodi do pravne nesigurnosti.

“Lokalna samouprava nije smela izdati dozvolu za rušenje sve dok se ova sporna pravna situacija nije rešila, čak i po cenu plaćanja eventualne naknade štete investitoru”, ocenjuje Milić.

Član Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja Nenad Lajbenšperger, istoričar u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, smatra da za državu postoje “drugi prioriteti koji su važniji, kao što je ekonomski razvoj, iza čega se sve krije”.

„Iako možemo zaista da se zapitamo da li je ekonomski razvoj zaista osnovni razlog za rušenje nečega što je utvrđeno kao nepokretno kulturno nasleđe i to što su najviši državni organi, Vlada Srbije, proglasili nešto za nepokretno kulturno nasleđe, a da se iste godine kada je to doneto, to nasleđe i sruši odlukom i samovoljom lokalnih vlasti“, navodi Lajbenšperger.

On kaže da je Ulica braće Radić u Subotici jedan od najgorih primera koji postoji, ali da postoje mnogi primeri u zemlji da se to radi.

„Rušenje tih objekata je narušilo i vrednost te zaštićene celine koja je bila prepoznata i ta vrednost je sada delimično derogirana, ali to ne znači da je ona prestala da postoji“, ocenjuje Lajbenšperger.

Natalija Jakovljević (Magločistač)