Ekonomija koja je trenutno u kolapsu ne može biti ponovo pokrenuta tako što će se povući neka ručka kao na nekom motoru Daimler-Benz-a. Čak ni nemačka ekonomija neće startovati na prvo verglanje. Šta treba sada činiti po zatvaranju kritične medicinske krize?

Vlade pokušavaju da smisle različite strategije vraćanja ekonomije u normalne tokove. Svaka od ovih strategija zasniva se na politici malih koraka. Niko neće da preuzme nepotrebni rizik: prioritet je javno zdravlje, a iznad svega, zaštita starijih i ranjivih. Pravila socijalnog distanciranja ne mogu biti eliminisana preko noći, ljudi su i dalje pozvani da ostanu u izolaciju. Ipak, znakovi ublažavanja mera počeli su da budu vidljivi.

Austrija je prva država koja je najavila ponovo otvaranje trgovina i određenih privrednih grana. Mera opreza: obavezno nošenje zaštitne maske u prodavnicama i javnom prevozu. Ako je ovaj vid opreza dovoljan, proceniće se posle deset dana. Ali perspektive deluju ohrabrujuće. Sistem zdravstva je dokazo izdržljivost i do sada je uspeo da odgovara velikom talasu novozaraženih. I Španija je dozvolila određenim privrednim subjektima da se vraćaju na posao: oslabljena ekonomija ne može obezbediti dugotrajnu održivost stečenih rezultata. Posle nekoliko teških nedelja sa puno smrtnih ishoda u zdravstvenom sistemu koji je dostigao granice izdržljivosti Španija može stidljivo i delimično da se polako vraća životu. Italija, najpogođenija evropska zemlja, koja je obeležila više od 20.000 smrtnih slučajeva, dozvoliće prvo velikim firmama da nastavljaju aktivnosti. Danska planira otvaranje škola a zatim postepeno relaksiranje mera socijalnog distanciranja. Francuska ipak još drži na snazi sve zabrane najmanje do 11. maja, najavio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Nemačka je verovatno jedina država u Evropi koja ima jasan plan ponovnog pokretanja ekonomije i otvaranje društva. Do skoro, nemci su strogo poštovali mere koje je usvojila federalna vlada. Disciplina se zasniva najviše na dobrom građanskom vaspitanju i poverenju koje uživaju nadležne institucije. Zdravstveni sistem je funkcionisao dobro pod pritiskom 100.000 potvrđenih slučajeva. Registovano je 1.600 smrtnih ishoda, ali napokon je kriva zaraženih zaravljena. Trenutno, na dnevnom redu je normalizacija. Akademija Nauka predlaže u jednom izveštaju, postepeno pokretanje svih aktivnosti. „Mere vlade treba smisliti tako da sa jedne strane obezbeđuju dobru zdravstvenu zaštitu, a sa druge strane da budu održive tokom potrebnog vremenskog perioda“, napominju stručnjaci. „Planiranje ove tranzicije treba da startuje u politici, administraciji, kompanijama i drugim organizacijama“. Nova pravila zasnivaju se na oprezu ali imaju kao cilj održivost privrede.

Vlada stavlja na raspolaganje paket mera vrednosti 750 milijarda evra. Radi se o pozajmicama za firme i za podršku zaposlenih koji su u u rizičnoj situaciji. Finansijski paket je jedan od najvećih koji je sproveden ikada.

Prioritetne bi trebale da budu industrije sa velikom dodatnom vrednošću kao što su telekomunikacije i mašinska industrija. Vraćanje na posao se realizuje na dobrovoljnoj bazi (pažnja: ne kao volonteri!). Sve aktivnosti koje je moguće realizovati od kuće ostaće u ovim parametrima. Sektor zdravstvenih proizvoda i usluga je drugi prioritet: kompanije koje proizvode će se brzo otvoriti. Zatim će biti otvorena trgovine, velike i manje radnje za koje se smatra da „nisu neophodne“ i koje su bile zatvorene u vrhu pandemije.

Na osnovu izveštaja, škole i predškolske ustanove se mogu brzo otvarati, pošto mladi ne pokazuju ozbiljnije simptome a roditelji svakako neće moći da rade ako škole i predškolske ustanove ostaju zatvorene. Ali, pošto obrazovanje nije oblast federalne politike, režim rada škole će biti određen na regionalnom nivou. Tako da će mere biti relaksirane prvo u područjima sa manjim procentom zaraženih ili sa manjim rizikom prenosa infekcije, kao što su ruralna područja. Kako vreme prolazi, regioni u kojima je populacija stekla određeni nivo imuniteta mogli bi da dozvoljavaju funkcionisanje sa manje zabrana. Učenici će učiti, koliko god je moguće u manjim grupama, da bi se obezbedila socijalno distanciranje.

Kako bi plan funkcionisao, napominju stručnjaci, neophodno je da nadležni povećavaju masovno kapacitet testiranja populacije i da dolazi do najboljih rešenja za izolaciju zaraženih osoba u odnosu na ostatak stanovništva.

Autor: Matei Martin (dilemaveche.ro)

Preveo: Mirća Lelea