U februaru 2014. će Sočiju biti održane Zimske olimpijske igre. Aktivisti upozoravaju na uništenje životne sredine i zloupotrebu radnika koji su doputovali iz drugih krajeva kako bi u tom ruskom gradu na crnomorskoj obali gradili stadione i smeštaje. Ipak njegove kolege u Sočiju su morale da ćute – preveliki je strah od represalija, kaže Solovkin, koji je 2002. godine, nakon pokušaja atentata, morao da pobegne iz svog rodnog grada.
I Ulrike Gruska iz „Reportera bez granica“ opominje da „ne smeju da nas zaslepe šarene slike iz Rusije“. Ruska država kontroliše tri velika televizijska kanala. Izuzev nekoliko hrabrih izuzetaka, na ruskoj televiziji skoro i da nema slobodnog, nezavisnog izveštavanja. Pristalice predsednika Vladimira Putina sede „u kontrolnim sobama“ i sebi i svojim kolegama nameću samocenzuru. Skoro svi izveštaji prethodno su snimljeni kako bi, ako je neophodno, kritički izveštaji bili odstranjeni uoči emitovanja. Novinari su naučili da ćute. Ko suviše kritikuje, odavno je otpušten, kaže Gruska, autorka studije „Kremlj na svim kanalima“, koja je u ponedeljak (7.10.) predstavljena u Berlinu, na godišnjicu smrti ruske borkinje za ljudska prava i novinarke Ane Politkovskaje, koju su 2006. ubili nepoznati počinioci
„Ljudi se plaše“
To je bio povod za borce za ljudske prava u Berlinu da sumiraju bilans: pooštravanje slobode štampe sprovedeno je „nizom strašnih zakona“, usvojenih za vreme trećeg mandata predsednika Putina, kaže Svetlana Ganuškina iz ruske organizacija za ljudska prava „Memorijal“: od pooštravanja prava na okupljanje, preko cenzure interneta, zakona protiv širenja „homoseksualne propagande“, do zakona koji primorava nevladine organizacije, kao što je „Memorijal“ da se registruju kao „strani agenti“, ukoliko su politički aktivni i novac dobijaju iz inostranstva. „U Rusiji pod Putinom, svedoci smo uništavanja civilnog društva“, kaže Ganuškina.
Zakon o agentima služi „samo tome da ljudi moraju sebe da diskredituju i da se pomalo plaše“, potvrđuje Peter Frank, stručnjak za Rusiju organizacije „Amnesti internešenel“. Zakon je vrlo široko formulisan, a njegova primena proizvoljna. „On može svakog da pogodi, čak i udruženje zaštitnika ždralova“. Nevladine organizacije su od uvođenja zakona početkom godine, neprestano zauzete time da moraju da se brane. Ganušnika potvrdno klima glavom. I „Memorijal“ očekuje sledeće ročište pred sudom. „Borimo se svim sredstvima protiv oznake ‘agent’. Nismo spremni da zakačimo žutu zvezdu. Svi mi znamo šta se dešava kada se nosi žuta zvezda.“
„Laž i propaganda“
Ipak Ganuškina ne priželjkuje bojkot Olimpijskih igara. „Političari bi, međutim, trebalo da razmisle da li zaista žele da doputuju, jer bi time legitimisali ono što se dešava u Rusiji“. Pod rečju „ono“, Ganuškina podrazumeva povrede ljudskih prava, represivne zakone i pogoršanje slobode mišljenja u Rusiji. Ruski novinar Sergej Solovkin nada se da strani mediji neće biti zaslepljeni šarenim slikama, „lažima i propagandom“ Kremlja, već da će sami ukazati na lošu situaciju u pogledu ljudskih prava. Jer njegovi prijatelji u Sočiju, moraju da ćute.
(Roman Gončarenko/Ivana Ivanović, Deutsche Welle)