Izveštaj o protestima u Srbiji bez izjava učesnika protesta, prenošenje isključivo izjava državnih zvaničnika – ovako je javni servis Radio-televizija Vojvodina izveštavao prethodnih dana u informativnoj emisiji Dnevnik o događajima nakon tragične pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Radio Slobodna Evropa (RSE) analizirao je priloge koje je pokrajinski javni servis emitovao u Dnevniku u periodu od 21. novembra do 3. decembra, a koji se odnose na hapšenja, proteste i blokade fakulteta na kojima se tražila odgovornost za ovu nesreću. RSE je analizirao ovaj period jer ranije emisije nisu javno dostupne na sajtu RTV-a.

Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine se kao javni servisi finansiraju novcem građana Srbije delom iz budžeta, a delom direktno putem plaćanja takse.

U budžetu za 2024. godinu izdvojeno je oko 7.7 miliona evra za rad javnih servisa, a taj novac je opredeljen za rad RTV-a.

Aleksandra Krstić, profesorka TV novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže za RSE da je uloga javnog servisa važna kao servisa građana, naročito kada postoji potreba javnosti da zna uzroke nekih važnih događaja.

„Kada građani hoće da pobegnu od tabloida, od pristrasnog senzacionalističkog izveštavanja, prirodno je da se okrenu javnim servisima. Ali, ako vi imate ćutanje RTV-a o jednoj stvari, a izveštavanje o drugoj, to je igranje interesom javnosti“, smatra ona.

Iz RTV-a nije stigao odgovor na pitanja RSE o izveštavanju o događajima nakon tragedije na Železničkoj stanici.

Železnička stanica u Novom Sadu otvorena je svečano u julu nakon trogodišnje rekonstrukcije, a nekoliko meseci kasnije obrušila se betonska nadstrešnica.

U Srbiji se od tada organizuju protesti i blokade saobraćaja u više gradova Srbije na kojima se traži odgovornost vlasti i ostavke pojedinih funkcionera zbog ove nesreće.

Sa druge strane, predstavnici vlasti osuđuju proteste optužujući predstavnike opozicije za izazivanje nereda.

Zbog sumnje da su odgovorni za pad nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu uhapšeno je 13 osoba.

Među njima je bio i bivši ministar građevinarstva i saobraćaja Goran Vesić koji je posle nekoliko dana pušten iz pritvora.

Kako je izveštavao RTV?

U periodu koji je RSE analizirao, RTV je skoro svakoga dana u informativnoj emisiji Dnevnik emitovao priloge i vesti koje se posredno tiču nesreće u Novom Sadu.

RTV je uglavnom izveštavao o hapšenjima zbog pada nadstrešnice, stanju povređenih građana u ovoj nesreći i antivladinima protestima i blokadama koji se u više gradova Srbije organizuju nakon 1. novembra.

U ovom periodu, RTV nije emitovao nijedan analitički prilog o uzrocima pada nadstrešnice, već je samo prenosio saopštenja tužilaštva o saslušanjima i hapšenjima osumnjičenih.

RTV na protestima i blokadama fakulteta i saobraćajnica nije razgovarao sa građanima koji u tim protestima učestvuju.

Izveštaje o protestima prate isključivo izjave državnih zvaničnika i pojedinih opozicionih lidera.

U pojedinim prilozima, RTV se bavi isključivo incidentima na protestu koje komentarišu državni zvaničnici, ali bez izjava učesnika protesta i opozicionih političara.

Između ostalog, RTV je 24. novembra izveštavajući o skupu neformalne grupe „Sviće“ i „Stav“ u Novom Sadu preneo izjavu premijera Miloša Vučevića za provladin TV Informer u kojoj se osuđuju incidenti na protestu.

U tom prilogu nema izjava učesnika protesta, a spominje se i da je „jedan od učesnika (blokade) napao stariju ženu“. Za to vreme, u kadru se vidi da muškarac gura stariju ženu koja okupljene građane na blokadi gađa jajima.

Mesec dana nakon nesreće, 1. decembra, RTV emituje izveštaj o protestu neformalnih grupa „Stav“ i „Sviće“ u Novom Sadu bez izjava učesnika tih blokada.

U istoj informativnoj emisiji RTV emituje izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj on kritikuje blokade navodeći da one predstavljaju „sprečavanje slobode kretanja“.

I izveštaj o blokadama na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu 2. decembra u Dnevniku RTV-a emitovan je bez izjava studenata koji u blokadama učestvuju.

U prilogu su emitovane samo izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Miloša Vučevića u kojima se kritikuju blokade i protesti.

Glasanje u lokalnoj Skupštini u Novom Sadu o smeni gradonačelnika tog grada zbog nesreće u Novom Sadu našlo se kao vest u Dnevniku 3. decembra.

Raspravu o opozivu gradonačelnika inicirala je opozicija u Novom Sadu, a tokom rasprave je bilo više incidenata.

RTV je izvestila o ovim incidentima koje su komentarisala tri predstavnika vladajuće Srpske napredne stranke i jedan predstavnik opozicione Demokratske stranke.

‘Selektivno’ informisanje

Aleksandra Krstić sa Fakulteta političkih nauka navodi da ako isključivo državni funkcioneri u informativnom programu komentarišu proteste zbog tragedije, tu govorimo o jednostranom informisanju.

„To je takozvano selektivno informisanje. Potpuno informisanje podrazumeva dve strane (priče)“, kaže ona.

Krstić kaže da je analizirala izveštavanje medija u Srbiji nakon nesreće i da primećuje veliku polarizaciju medija u izveštavanju.

„Imamo medije koji izveštavaju senzacionalistički i tabloidno i medija koji pokušavaju da istraže šta se dogodilo i ko je odgovaran (za nesreću)“, navodi ona.

Ona dodaje da je primećeno da su se mediji većinom fokusirali na trenutne informacije koje nisu dovoljne da bi građani razumeli uzroke događaja.

„Pitanja o tome šta je doprinelo tragediji, ko će snositi odgovornost – toga u medijima nema dovoljno, samo u nedeljnicima i istraživačkim medijima“, kaže Krstić.

Ona ističe i da je primetno u medijima skretanje pažnje sa same nesreće na događaje nakon njih.

„Imala sam priliku da vidim poslednjih mesec dana da su u emisijama gostovale arhitekte, građevinski inženjeri, inspektori. Ali njihovi glasovi su tihi u odnosu na glasove političara koji su pozvani da komentarišu proteste“, kaže ona.

Zoran Gavrilović iz nevladinog Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji radi povremene monitoringe medija u Srbiji, navodi da je posao medija, a posebno javnog servisa, da propituju i analiziraju, a ne da „drže mikrofon i da čitaju naručena pitanja“.

„Javni servis treba da javnosti predstavi činjenice na osnovu dokumenata, zakonski i institucionalni okvir, da to protumače stručnjaci, a ne da mediji budu sredstvo promocije političara na vlasti ili u opoziciji“, kaže on.

Gavrilović ocenjuje da RTV u ovom slučaju predstavlja „sredstvo promocije vlasti i anesteziranja javnosti“.

„Kroz sistem cenzure i filtriranja informacija ne dozvoljava se da u javnosti desi nezadovoljstvo, da se javnost ne uzbudi kada dođe do nesreće (kao što je ova)“, smatra Gavrilović.

Međunarodna organizacija Freedom House je krajem 2023. ocenila da pravni okvir u Srbiji garantuje medijske slobode, ali da su one narušene različitim pritiscima od strane vlasti.

Kao neke od primera navode nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, političke i finansijske pritiske, pretnje novinarima, te visoku stopu autocenzure.

Kako generalno izveštavaju javni servisi u Srbiji?

Gavrilović navodi da je njegova organizacija sprovela monitoring izveštavanja javnog servisa Radio-televizije Srbije u Dnevniku 2, preko kog se, kako navodi, o politici u Srbiji informiše najveći broj građana Srbije.

Monitoring je rađen u periodu od početka 2022. do sredine 2024, a u njemu se konstatuje da je oko 26 odsto vremena u dnevniku posvećeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

„Od toga 87,9% pozitivnog, 11,4% neutralnog i 0,7% negativnog/kritičkog vremena“, navodi se u saopštenju BIRODI-ja.

„Vučić je na javnom servisu predstavljen takoreći na reklamnom nivou. To što je predstavljen pozitivno znači da on ili neko drugi hvali njega“, objašnjava Gavrilović.

Na skoro istovetan način, izrazito pozitivan, bila je predstavljena i Vlada Srbije, navodi se u saopštenju BIRODI-ja.

I u izveštaju Evropske komisije iz 2024. navodi se da u Srbiji postoji pristrasnost u izveštavanju javnog servisa i da je tokom izborne kampanje u decembru 2023. predsednik Srbije bio prisutan u oko 64 odsto vesti koje se ne tiču izbora.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Autonomija)