Orvelovska vremena u Srbiji ne prolaze. „U vreme dominacije laži, govorenje istine postaje revolucionarni akt“, jedna je od najčešće citiranih rečenica Džordža Orvela, koja se u Srbiji skoro svakodnevno potvrđuje.

Ali revolucije u Srbiji ne uspevaju, teško da se dese bilo kakvi pomaci. Ili budu presečene na samom početku, ili se pretvore u svoju suprotnost, u utvrđivanje istog. Pritom, ljudi koji govore istinu stradaju. Društvo se malo pobuni, ali u konačnici oni budu ostavljeni sami sebi. Pa zaboravljeni.

Nadamo se da slučaj profesorke Dragane Dulić neće biti zaboravljen i da će bar deo Srbije izvući pouku iz njega. Nadamo se da bar deo građana neće pristati da falsifikovana istorija ostane jedina istorija koja se izučava u školama. Da oni koji ne budu govorili u skladu sa njom budu šikanirani na razne načine. Ne radi se tu samo o istini, radi se o preko potrebnoj katarzi, koja je neophodna ako ova zemlja hoće da izađe iz kaljuge u kojoj se valja.

Šta je greh profesorke Dulić? Ova bivša dekanesa Fakulteta za bezbednost Univerziteta uz Beogradu objavila je udžbenik „Hrestomatija – Ljudska bezbednost 1 i 2“, u kojem se nalaze i više puta sudski dokazani zločini masovnih silovanja koji su počinili Srbi tokom rata u BiH. Iznošenje notorne činjenice o masovnim silovanjima u BiH, koja se izučavaju na univerzitetima širom sveta i o kojima postoji brojna dokumentacija proizašla ne samo iz sudskih procesa, bilo je dovoljno da se pokrene kanonada napada na profesorku Dulić. Ona je bespravno penzionisana tokom prošle nedelje, „sklonjena“ je od studenata da ih, valjda, „ne kvari“.

Senat Univerziteta, koji je doneo odluku o prevremenom penzionisanju, dobio je pismo od Saveza logoraša Republike Srpske, a akcije je koordinirana – protiv profesorke počeli su se skupljati potpisi studenata koji su tražili da se ona „ukloni“ sa fakulteta. Naravno, reagovale su i profašističke i ultranacionalističke organizacije i stvorio se jak blok protiv činjenica. Rat protiv činjenica, koji je deo opšteg rata protiv istine koji se više do dve decenije vodi u Srbiji.

„Ovo su zla vremena, a ja sam kolateralna šteta u tom vremenu. U Hagu je deset ljudi osuđeno zbog silovanja u BiH. Silovanje je bilo u funkciji industrijalizacije zločina i to je dokazano. Ovde se radi o povredi autonomije Univerziteta. Moje rečenice iz udžbenika su zlonamerno izvučene iz konteksta. Sve to govori da se Srbija nalazi u velikom mraku, a agresivni nacionalizam je ponovo došao na veliku scenu. Haranga protiv mene vodi se već dve godine, u 21. veku sam se našla u takvom mraku i kafkijanskoj priči u kojoj apsolutno nema moje krivice”, rekla je Dragan Dulić u intervjuu sarajevskom nedeljniku „Slobodna Bosna“, dok su ovdašnji mediji ovaj slučaj, što je stara praksa, uglavnom prećutali ili iskoristili za nacionalističko divljanje.

„Žene u crnom“ su pokrenule peticiju da zaštite od progonora profesorku Dulić, ali će ova peticija civilnog sektora verovatno biti samo jedna u nizu koja će završiti na pojedinim internet-portalima, bez ikakvog učinka. Ovu peticiju su potpisale brojne nevladine organizacije i pojedinci i u njoj se, između ostalog, kaže:

“Sistematska klevetnička kampanja koja se već izvesno vreme vodi protiv bivše dekanke Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu prof. dr Dragane Dulić postigla je svoj prvi efekat: Senat Univerziteta doneo je sramotnu odluku da joj onemogući nastavak rada na Univerzitetu, iako je ona i formalno i naučno u potpunosti zadovoljila uslove za produženje radnog odnosa (time je Univerzitet dokazao vernost sramnoj tradiciji, koja seže od izbacivanja Ksenije Atanasijević sa Filozofskog fakulteta pa do dodeljivanja počasnog doktorata Vladimiru Putinu). Sledi i drugi efekat: Naučno-nastavno veće Fakulteta za bezbednost podvrgnuto je pritiscima da se iz ispitne literature i upotrebe u nastavi uklone udžbenici i priručnici čija je autorka prof. Dulić. Prof. Dulić se difamira istrgutim citatima. U ulozi cenzora i interpretatora citata nalaze se nesvršeni studenti Fakulteta za bezbednost, koji naučnu vrednost stručne literature čija je autorka profesorka Dulić, nositeljka najvišeg naučnog zvanja, ocenjuju na osnovu svojih političkih afiniteta. Nije nipošto slučajno da kampanju predvode organizacije i grupe koje su se afirmisale svojim zalaganjem da se Ratko Mladić i Radovan Karadžić smatraju srpskim herojima. Jasno je da glorifikacija pomenute dvojice zločinaca nije kompatibilna s pozitivnim vrednovanjem lika i dela vodeće srpske (i istaknute svetske) stručnjakinje za ljudsku bezbednost prof. Dragane Dulić. Stoga zagovornicima povratka Srbije u srednjevekovni mrak nije preostalo ništa drugo nego da na osnovu iskonstruisanih monstruoznih optužbi (posredstvom citata koji su istrgnuti iz konteksta i sličnih nečasnih i nenaučnih metoda argumentacije) oblate profesorku Dulić – i postigli su svoj cilj.”

U peticiji se ukazuje i na to da se ovim pokušava osporiti sudski dokazana činjenica da su “masovna sistematska silovanja žena (seksualni terorizam) tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu bila ne samo akti muškog nasilja nad ženama, nego i metodi kojima se vršilo etničko čišćenje i sprovodila teritorijalna ekspanzija. Podsećamo da je tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu silovano više od 20.000 žena: od devojčica do starica.”

„Žene su najviše silovane u Foči (na više mesta u gradu), u Višegradu (u motelu Vilina vlas), u prijedorskim logorima smrti… Dragana Dulić je jedna od retkih profesora na Fakultetu bezbednosti koja studentima daje tekstove različitih autora kako bi ih pokrenula da kritički misle i vide van granica doktrine nacionalizma koja je odgovorna za ratove i silovanja u bivšoj Jugoslaviji. I zato njoj ni ne može da bude mesta na univerzitetu koji se nikada nije čak ni ogradio od genocida, u čijoj su pripremi učestvovali i mnogi njegovi istaknuti profesori”, kaže se u peticiji.

Potpisnici su rekli svoje i spasili dušu. Profesorka je sačuvala svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo. A Srbija, da li se „verujuća” Srbija plaši pakla? Ne, ona je sama postala pakao!

(Autonomija)