Kandidatkinja za funkciju visoke predstavnice Evropske unije za vanjsku politiku i sigurnost Kaja Kallas rekla je u utorak na saslušanju da će se obavezati na jačanje sigurnosti EU, kao i da će sarađivati sa susjedima koji dijele zajedničke vrijednosti i težnje za članstvo u EU.

U toku su saslušanja u Odboru za vanjsku politiku Evropskog parlamenta, koji mora potvrditi Kallas za nominovanu poziciju.

Šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen i države članice EU predložile su Kallas, bivšu premijerku Estonije, da bude nova šefica evropske diplomatije.

U prošlom sazivu tu funkciju je obavljao Josep Borrell.

Kallas je u utorak navela da proširenje EU jača samu Uniju, ali i zemlje koje teže članstvu.

Prema njenim riječima, privlačna snaga EU inspiriše države od Zapadnog Balkana do istočne Evrope za reforme i posvećenost eurointegracijama.

„Zajedno sa komesarom za proširenje radit ću na tome da proširenje postane stvarnost“, rekla je ona i dodala da će „današnji problemi naših komšija biti naši problemi sutra“.

Zemlje Zapadnog Balkana – osim Kosova – kao i Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Turska su kandidati za članstvo u EU.

Kosovo je podnijelo zahtjev za članstvo, ali isti još nije razmotren.

Kallas je rekla i da je sigurnost EU usko povezana sa NATO-om i da će biti posvećena nastavku transatlantske saradnje.

Prema njenim riječima, glavni izazovi za EU i saveznike odnose se na približavanje Rusije, Kine, Irana i Sjeverne Koreje, zemalja koje, kako je ocijenila, osporavaju svjetski poredak.

Nastavak pomoći Ukrajini smatra prioritetom, a pobjedu Kijeva „neophodnom za Evropu“.

Kalas najavila posjetu Zapadnom Balkanu

Buduća šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je najavila posjetu regionu Zapadnog Balkana, kako je rekla, već u prvom dijelu njenog mandata.

Tokom saslušanja u Evropskom parlamentu (EP), ona je naglasila da Evropske unija prema regionu djeluje na dva kolosjeka: proširenje i proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

„Zaista treba da imamo uspešne priče tokom ovih pet godina, u smislu proširenja, jer je zarad prosperiteta u regionu ali i za davanje nade regionu“, rekla je Kallas. „Drugi kolosjek je, naravno, dijalog Beograda i Prištine u koji su svi moji prethodnici uložili mnogo vremena, kako bi donijeli stabilnost regionu“, dodala je ona.

Iako će proces normalizacije odnosa Prištine i Beograda biti među glavnim dosijeima tokom njenog petogodišnjeg mandata, Kaja Kallas nije spomenula ovaj proces u početnom govoru.

Jedino odgovarajući na pitanje jedne evropske zastupnice, na samom kraju trosatnog saslušanja, Kallas se pozabavila regionom ocjenivši da proširenje ne bi trebalo biti proces gdje su svi unutra ili van.

„Moramo imati pristup zasnovan na zaslugama sa svakom pojedinom zemljom i vidimo šta možemo da uradimo“, izjavila je Kaja Kalas.

Iako su za njeno imenovanja saglasnost dali lideri država članica EU tokom samita koji je održan u junu, Kaja Kallas treba da prođe kroz proces saslušanja i dobije potvrdu Evropskog parlamenta, poput svakog kandidata za komesara.

Svih 26 kandidata za komesare su u prethodnih deset dana izašli pred odgovarajuće komitete EP na saslušanjima za potvrđivanje kako bi se utvrdilo da li su pogodni za funkcije na koje su raspoređeni.

Evropski komesari se nominiraju po principu jedna država članica – jedan komesar.

Evropska komisija ima komesara koliko Evropska unija broji članica – njih 27, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursulu fan der Lajen(von der Leyen).

Nakon glasanja u odgovarajućim komitetima, Evropski parlament će, tokom novembra, izglasati ceo sastav Evropske komisije.

I dalje postoji nada da će se procedure blagovremeno okončati kako bi novi koledž počeo sa radom 1. decembra ove godine.

(RSE, foto: Flickr)