Delegacija Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu dolazi u Beograd 27. septembra. Odgovarajući na pitanje da li se mogu očekivati neki novi tonovi, ili će poruke biti na tragu onih koje su pre nekoliko dana doneli poslanici vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin napominje da su u pitanju različite delegacije sa različitim namerama i političkim ciljevima. – Delegacija CDU je predstavljala jednu političku opciju u jednoj državi članici Evropske unije. I ta je delegacija, pretpostavljam, došla u Beograd s namerom da pošalje političku poruku, vezanu za očekivanja koje postoje u pogledu odnosa Srbije prema Kosovu. S druge strane, delegacija Evropskog parlamenta je sastavljena iz svih političkih opcija iz više država članica. Na interparlamentarnom sastanku biće pokriveno niz tema, od borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, preko ekonomije i regionalne saradnje, do strukturne pomoći EU Srbiji. A što se tiče pitanja odnosa prema Kosovu, dobro je poznato da Evropska unija zahteva od Srbije primenu dosadašnjih dogovora, nastavak dijaloga u vezi sa pitanjima telekomunikacija, energetike i severa Kosova – izjavio je Kacin za „Dnevnik”.
Deo srpske javnosti je odmah ocenio da nemačko postavljanje uslova za koje se unapred zna da ih zvanični Beograd neće prihvatiti može značiti samo jedno – stvaranje alibija za guranje Srbije iz evropskog voza. Da li su ta strahovanja opravdana ili je problem u tome što srpska politička elita već godinama ubeđuje javnost da je politika „I Kosovo i Evropa” – moguća?
– Ne, naravno da niko ne gura Srbiju iz tog voza. Ona je sama sopstvenom odlukom na njega stupila i sama sa njega može da izađe. No, očigledno je da za takav potez nema želje, jer smo svedoci stvaranja širokog konsenzusa među političkim partijama o nužnosti nastavka evropskih integracija Srbije. U evropskom interesu i interesu države Srbije je da se nastavi sa integracijama i da se one ubrzaju. S druge strane, dosadašnja politika prema Kosovu je samo kočila ekonomski razvoj i napredak ka Evropi, tako da se nadam da je instrukcija Vlade Srbije o učešću srpskih predstavnika na regionalnim forumima samo prvi korak koji vodi poboljšanju odnosa između Srbije i Kosova koji će građani osetiti u praksi. Dodao bih i da velika većina građana Srbije vidi u EU realnu šansu za strana ulaganja, razvoj i bolju vlastitu budućnost. Građani Srbije su često pokazali da su racionalniji od političkih elita i da se ne boje potrebnih promena.
Da li je poruka iz Berlina, baš kao i Vaša nedavna poseta Srbiji, svojevrsna najava da se više neće prema Beogradu nastupati u rukavicama?
– Srbija teži članstvu u EU što podrazumeva unutrašnje promene. Pitanje koje potom nužno postavljamo jeste: šta je sve neophodno promeniti?. Moja dužnost kao izvestioca EP za Srbiju, baš kao i predstavnika Evropske komisije, jeste da odgovaramo jasno i razumljivo. Smatram da za veliku većinu ljudi naše poruke nisu ništa novo jer su vaši građani svesni šta je Srbija već odavno mogla da postigne. Prema Srbiji nastupamo naklonjeno i prijateljski, zato joj i govorimo krajnje otvoreno o izazovima koji stoje pred njom. Uveren sam da većina građana razume moje poruke i da ih prima dobronamerno.
Ipak, pošto ste otišli, premijer Ivica Dačić rekao je da mu „smeta da dolazi bilo ko iz sveta, makar bio i iz EU, i deli lekcije”, poručivši Vam da ubuduće „snizite ton”… Hoćete li ga poslušati?
– Ubuduće ćemo se obraćati novinarima zajedno kako bismo izbegli situaciju da predsednik Vlade daje jednu izjavu za srpsku javnost, a drugu za EU. Zvanično saopštenje iz kabineta premijera o našem razgovoru je bilo veoma profesionalno. I zamenici premijera Suzana Grubješić i Aleksandar Vučić su u potpunosti razumeli moje poruke i nastupe.
Uoči „Parade ponosa” neke partije bliske novim srpskim vlastima najavile su da će po svaku cenu sprečiti njeno održavanje, dok je Dačić poručio „izem ti Uniju u koju je gej parada ulaznica”. Da li ste takvu reakciju protumačili kao nastup za unutrašnju upotrebu, ili se u njoj ipak može naslutiti i određena promena politike Beograda?
– Premijer može da daje razne izjave, ali ono što će u krajnjoj analizi imati pravog značaja jeste to da li će Vlada koju on predvodi obezbediti osnovna građanska prava i mir na ulicama Beograda. Nadam se da država neće opet dobrovoljno kapitulirati kao prošle godine. Dodao bih i da je premijer rekao i da su se ekstremisti „malo zaneli“. Nadam se da je time hteo da kaže da će im državni organi napokon stati na put. Svi napori oko uspostavljanja vladavine prava deluju potpuno iluzorno ako država ne može da obezbedi mirnu šetnju građana i efektivno zabrani ekstremističke grupe. Ako se parada održi, očekujem da joj se, pored članova vlada država članica EU i poslanika Evropskog parlamenta – među kojima ću biti i ja – priključe i predstavnici svih grana vlasti u Srbiji.
Evropska komisija je nedvosmisleno prebacila Beogradu odluku Ustavnog suda Srbije, kojom se ograničava autonomija Vojvodine, kao i činjenicu da još uvek nije usvojen Zakon o finansiranju nadležnosti APV. Može li se za takvu ocenu EK reći da predstavlja internacionalizaciju vojvođanskog pitanja, o kojoj se dosta pričalo upravo nakon sporne odluke USS-a?
– Vojvođansko pitanje je otvoreno još od kada joj je ukinuta autonomija 1989. godine. Dok god se ne obezbedi adekvatna politička, administrativna i ekonomska autonomija Vojvodine to pitanje će biti otvoreno. Evropska komisija i Evropski parlament u svojim godišnjim izveštajima uvek posvete odgovarajuću pažnju Vojvodinu jer je ona, kako to često ponavljam, glavni evropski adut Srbije svojom razvijenošću i multikulturalnošću.
Da li to prepoznaje i Beograd? Ili Vojvodina upravo može postati žrtvom svog proevropskog opredeljenja?
– Vojvodina jeste bila žrtva pogrešnih političkih opredeljenja i strategija u proteklih 25 godina. Očigledno je da su na brzinu donete odluke o promeni Ustava 1989. godine prouzrokovale veliku štetu ne samo Vojvodini, već i celoj Srbiji. Usvajanjem Statuta Vojvodine stvari su napokon počele da se pomeraju s mesta, ali treba još mnogo toga uraditi. Nakon odluke Ustavnog suda o ukidanju 23 nadležnosti Vojvodine postaje sve očiglednije i srpskoj javnosti da je potrebno menjati Ustav. Srbiji je potreban jedan moderan ustavni akt koji će omogućiti decentralizaciju, definisati Srbiju kao građansku zemlju, i omogućiti lokalnim zajednicama da preuzmu odgovornost za brži razvoj. Srbiji će biti na raspolaganju gotovo 1,5 milijarda evra iz pristupnih fondova EU u periodu 2014-2020. godina. Znam da će Vojvodina iskoristiti svoj deo novca, ali za ostale regione Srbije će to biti veoma teško, sve dok ne budu osposobljeni za takve izazove.
Miroslav Stajić (Dnevnik)
Mora se poći od vrha
Ponovo ste otvorili pitanje spornih privatizacija i poručili aktuelnim vlastima da moraju da hapse „svoje ljude” ako žele u EU. U Srbiji je, međutim, praksa da se u najboljem slučaju hapse ljudi iz drugih stranaka, ali ni tada oni iz prvog ešalona…
– Na meni je da poručim koji su neophodni koraci. Definicija sistemske korupcije podrazumeva da su institucije države prožete korupcijom, što ne može da se desi ukoliko ona ne seže do vrha. Zato smatram da treba poći od vrha i politički najodgovornijih. Da li će se to i desiti, pokazaće vreme. Uveren sam da se poglavlja 23 i 24 tokom pregovora o članstvu Srbije u EU ne mogu zatvoriti bez konkretnih i uverljivih rezultata na tom polju.