Sporazum Beograda i Prištine je realnost, jer bi sve drugo bilo kockanje sa životima ljudi, materijalnim dobrima i političkim statusom i Srbije i Kosova, izjavila je FoNetu članica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

Ona je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju kosovskog problema, ukazala da će obe strane će na kraju morati da prihvate da sporazumom odrede način suživota.

To politički nije lako, ali će morati da se desi, ocenila je Minić, koja smatra da su glavne konture sporazuma već poznate i da će možda samo biti nekih sitnih promena.

Prve ideje o međunarodnoj konferenciji o Kosovu pojavile su se još 2000. godine, podsetila je ona i konstatovala da su takvi skupovi efikasni odmah posle završetka rata.

Kako je napomenula, Kosovo posle završetka rata nije odmah proglasilo nezavisnost, zbog čega uslovi nisu bili definisani, dok je sada situacija jasnija.

Pitanje je i šta bi se postiglo konferencijom, koliko bi ona bila efikasnija od dijaloga i da li bi se odluke konferencije mogle nametnuti i Srbiji i Kosovu, dodala je Minić i ocenila da je dijalog bolja opcija.

Ukazala je i da zamrznutih konflikata ima svuda u svetu i upozorila da zamrznuti konflikt koči čitav region u kojem je deo država već u NATO.

U regionu svi, sem Srbije i Republike Srpske, imaju jasnu ideju da hoće da budu u NATO i da uđu u Evropsku uniju (EU), izjavila je Minić.

Prema njenim rečeima, dilemom EU ili Kosovo može se manipulisati, iako Srbija nema drugu opciju osim Unije, jer su sve druge opcije zavaravanje.

Morale bi da se dese „teško zamislive situacije“ u Evropi i svetu da bi Srbija, „kako deo građana nažalost misli“, otišla put Briksa, naglasila je Minić .

Mi uopšte nismo interesantni za Briks, šta tamo imamo da radimo, upitala je ona i podsetila da Srbija već ima specijalne odnose sa Kinom i Rusijom.

Minić ne zna da se pominju „neke treće varijante“ i ponavlja da je EU glavni partner Srbije u svakom pogledu.

Kako je predočila, u sporazumima o Kosovu se eksplicitno ne insistira na njegovom članstvu u Ujedinjenim nacijama i zato „nema potrebe igrati se time“.

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Minić je podsetila da je kosovskim vlastima ponuđen model, koji se još nije pojavio u javnosti, jer se stalno očekivalo da model predloži Priština.

Ona je ukazala da je Ustavni sud Kosova osporio tri tačke u predlogu prvog sporazuma o ZSO iz 2013. godine, ali da nije osporio koncept ZSO.

Minić je rekla da sigurno postoji neka forma ZSO koja bi bila prihvatljiva za kosovski sistem, „jer su sve opštine sa srpskom većinom na severu Kosova ipak deo kosovskog sistema“.

Na pitanje da li je potreban referendum o kosovskom problemu, Minić je odgovorila da je Slobodan Milošević organizovao referendum pre nego što je poveo rat na Kosovu i da „znamo kako se to završilo“.

Prema njenom mišljenju, referendum nije preporučljiv, jer su dobra diplomatija, stručnost i iskrenost o tome šta se hoće mnogo bolji alati u traženju trajnog rešenja.

Ona je rekla da rizik sukoba uvek postoji i da sve zavisi od okolnosti u regionu, Evropi i svetu.

Iznad ili ispod grafita „Kad se vojska na Kosovo vrati“ trebalo bi staviti slogan „Kad se NATO nad Srbiju vrati“, jer Alijansa u regionu ima veliki broj baza, a povećala je brojnost trupa i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, tako da taj slogan nedostaje, ocenila je Minić.

Ona je zaključila da bi dodavanje tog slogana moglo da se tretira kao „dobra dijagnoza“.

(FoNet/foto: Medija centar Beograd)