I dok je u Strazburu izglasana rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se vlast u Srbiji oštro kritikuje, a studenti koji protestuju podržavaju, u Londonu se održava još jedan sastanak u okviru Berlinskog procesa. Inicijativa koja je obećavala mnogo, donela malo, ali i pozornica na kojoj Srbija i dalje igra na proevrospku kartu, iako tamo šalje proruskog predsednika Vlade. Da li je inicijativa koja je trebalo da približi Zapadni Balkan Evropskoj uniji postala samo mrtvo slovo na papiru?

Kako navodi Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, izuzetno je oštra.

„Ova rezolucija je, po mom mišljenju, strašna. Ovo je rentgenski snimak Srbije, onoga što se u Srbiji zbiva. Zanimljivo je bilo videti koliko se u stvari sve više ta partijska grupacija, koja je veoma važna SNS-u, Evropska narodna partija, koliko se ona više distancira od SNS-a i koliko su oni insistirali na tome da se Srbija ne priključuje, ne sledi evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku. Oni su insistirali na nekim stvarima. Prosto bilo je začuđujuće da su oni ti koji su neka od tih pitanja forsirali“, objašnjava.

Ta saglasnost koja je vladala među svim partijskim grupacijama, pa sam broj onih koji su glasali za rezoluciju, govori o tome koliko je to zaokret.

„Oni svi znaju šta se dešava i šta je stanje duha. Ne bi gospođa Fon der Lajen, kad je bila u Beogradu, ne bi ona bila tako rezervisana i hladna da nije sve to znala“, zaključuje Minić.

Berlinski proces – zaboravljeni gigant

Jelica Minić smatra da je u moru udarnih vesti, samit Berlinskog procesa nekako promakao.

Podseća i da su se samiti, od 2014. godine od kad se i održavaju, organizovani u raznim uslovima, kao na primer za vreme koronavirusa.

„Svakako Berlinski proces nije imao nekakve spektakularne rezultate. U početku je bio privlačan jer je krenuo sa infrastrukturnim projektima tako da je to bilo uzbudljivo, blisko i razumljivo ljudima“, navodi.

U početku, podseća, ambicije nisu bile preterane.

„Trebalo je da zadrži čitav region u nekom okviru, da podstakne saradnju u regionu, što je sve vreme Berlinski proces nastojao, kao i sada. U okviru ovogodišnjeg održavanja samita Berlinskog procesa održano je ukupno 20 događaja. Od kulture, inovacija, kreativne industrije, kreativne ekonomije. Englezi su sadržaj odredili prema svojim interesovanjima, bili su fokusirani na kriminal, korupciju i biznis inovacije“, napominje.

Druge zemlje, za razliku od nas, navodi, koriste ovu priiku za promociju, poput Albanije i Crne Gore, koje su viđene kao favoriti u našem regionu.

Ocenuje da politika Srbije prema nelegalnim migrantima ne može biti „karta“ na osnovu kojih će srpske vlasti zadobiti ponovo simpatije Evrope, kao što je to bio slučaj pre. Takođe, napominje, nikada nije bilo primedbi na ponašanje srpskih vlasti prema izbeglicama.

„Niti su izbeglice bile mučene, maltretirane, kao što se u mnogim zemljama dešavalo. Odnos prema njima je bio korektan jer se znalo da oni ne žele ovde da ostanu, da oni samo prolaze ovuda.“

Minić ističe da Britanci žele da deluju zajedno sa Evropskom unijom u našem regionu.

„Gospodin Starmer je rekao da naš region jeste raskrsnica, ali da je Zapadni Balkan mesto gde se stavlja na test bezbednost čitavog kontinenta. To je vrlo ozbiljna izjava“. 

(N1, foto: Pixabay)