Profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut ocenila je za „Vreme“ da će se izučavati u udžbenicima kako studenti prave izbornu listu.

Nedeljnik Vreme je naveo da „izbora još nema, a kada će – ne zna se“, te da, uprkos tome, deluje izvesno da će studenti formirati svoju listu, bez posebne saradnje sa opozicijom i da to mahom drže u tajnosti.

Kleut je kazala da su studenti vrlo angažovani po tom pitanju, te da su postavili kriterijume koji podrazumevaju ne samo otklon od vlasti nego i od opozicije.

„Strahuju da bi opozicioni funkcioneri mogli da im umanje šanse na izborima“, rekla je Kleut za novi broj tog beogradskog nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka (4. septembar).

Objasnila je da studenti biraju ljude koji mogu da iznesu parlamentarne aktivnosti, ali i, kako je navela, predstavljaju važne društvene simbole.

Razume ih zašto kalkulišu sa time kada će lista biti obnarodovana, piše na sajtu lista Vreme.

„Sve ovo će se jednom izučavati u udžbenicima politikološke literature – kako plenumske strukture difuzno, kroz mnogo fakulteta i univerziteta formiraju izbornu listu kroz iterativne procese: izbore, provere, vetiranja“, kazala je ona.

Kako je „Vreme” ranije pisalo glavni dokument po kojem se odvija politička artikulacija studenata u blokadi jeste Direktiva gde se opisuje način formiranja liste kao i način izlaženja na izbore. „Svaki kandidat se bira shodno pozitivnim i negativnim kriterijumima definisanim u samom dokumentu Direktive.”

A, nakon što se preliminarna lista sastavi, sledi proces vetiranja, tokom koga plenumi mogu da prilože dokaze i argumente za isključivanje pojedinih kandidata sa liste ukoliko ne poštuju kriterijume ili se veruje da bi iz bilo kog drugog razloga povredili integritet liste i ideala studentske borbe.

Što se opozicije tiče, ukazuje Kleut, studentska logika je jasna: „Ne žele da biraju između različitih opozicionih opcija, jer je to uvod u razdore raznih vrsta.“

(Vreme, foto: Autonomija)