Profesorka Filozofskog fakulteta Jelena Kleut, koju režim želi da izbaci sa Univerziteta u Novom Sadu, poručila je na današnjem studentskom protestu da uz svu represiju koju je režim izneo prema univerzitetskim profesorima, nije uspeo da ugasi nadu.

Kako je navela pred više hiljada ljudi na Trgu slobode u Novom Sadu, profesori koračaju uz svoje studente. Među njima je i ona, koja, uprkos svim ispunjenih zahtevima, odlukom Senata i proširenog Senata UNS-a, nije izabrana u zvanje redovnog profesora čime će ostati bez posla.

„Iako su mi oteli učionice u koje su moji studenti ulazili sa osmehom, uprkos svemu tome i dalje sam sa vama, i dalje se nadam da ćemo zajedno doći do odgovornosti. Zato ne tražim novi posao. Zajedno sa vama tražim pravdu. Sa poslom ili bez njega idemo zajedno – do pobede!“, poručila je Kleut u svom govoru koji je više puta prekidan aplauzom i povicima „Pumpaj“.

Govor prenosimo u celosti.

Dragi pobunjeni građani, drage pobunjene građanke,

Ustali smo posle 1. novembra da podelimo tugu, nevericu i bes. Bes, jer su nemar i korupcija oduzeli 16 života. U tom buđenju vodili su nas naši studenti, generacija koja je lako mogla da ode, koja je mogla da otputuje u neku zemlju gde su vozovi i stanice bezbednije. Ali ne, ta generacija je rešila da ostane i učini svoju zemlju bezbednom, dostojnom za život.

Dragi studenti, pre više od godinu dana obnovili ste nam nadu da je takva zemlja moguća, ali ovaj režim ne prašta nadu. Sutra je 18. januar. Taj dan je godišnjica prvog velikog okupljanja profesora Slobodnog univerziteta, akademske zajednice koja je stala uz studente. Nas 4.000 tada je reagovalo. I prešli smo 4.000 koraka od Akademije umetnosti do kampusa Univerziteta u Novom Sadu. Izašli smo besni. Besni zbog još jednog pokušaja ubistva još jedne studentkinje u Beogradu, besni zbog bezumnog nasilja nad studentima, zbog pritisaka targetiranja u tabloidnim medijima i zastrašivanja od strane službi bezbednosti.

Bili smo besni i zbog neakademskog ponašanja i postupanja rektora Dejana Madića i njegovog nečasnog odnosa prema studentima.

U godini koja je za nama studenti su proneli plamen te nade kroz celu Srbiju. Nosili su je na dva točka, na izranjavanim nogama koje su prešle stotine kilometara, delili su je nesebično na, kažu podaci, više od 13 hiljada javnih okupljanja i protesta. Ali nijednu varnicu te nade ovaj režim neće da oprosti. Autokratski represivni režim plaši se najviše nade i zato, kako je rasla nada, tako je rasla i represija.

Pod okriljem noći lomili su vilice, a batinaše su posle proglasili junacima.

Pretili su silovanjem, a nasilnike postavljali posle na najviše funkcije. NA okupljene građane su odgovarali zvučnim topom i CN gasom. U nadi koju su nam doneli studenti, ovaj ržeim vidi pretnju po ustavni poredak za koji neosnovano optužuje naše studente. Na nadu koju zemljom pronose studenti režim odgovara zatvorom, neuslovnim ćelijama punim stenica, kućnim pritvorom ili izgnanstvom.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Autonomija.info (@autonomija.info)

Naš univerzitet, Univerzitet u Novom Sadu je izvorište nade i zato je policija, uz svesrdnu pomoć rektora Madića, dekana Drida i Alanovića, zato nas je policija držala pod okupacijom skoro mesec dana, zato pokušavaju da nas oteraju sa univerziteta kako bi na njemu ostali poslušnici koji glasaju kako im se kaže, a ne kako univerzitetska pravila nalažu.

Ali uz svu ovu represiju, režim nije uspeo da ugasi nadu. Sa tom nadom danas, godinu dana od prve profesorske šetnje, mi zaposleni na univerzitetima koračamo uz svoje studente. Zbog toga što smo sa njima rame uz rame su nam smanjivali plate, dovodili inspekcije, blatili nas u tabloidima. Neke od nas su privodili, protiv nekih podnosili prijave, drugim slale preteće poruke, smenjivali nekima rukovodstva i otpuštali nas.

Naša nada, jednom kada režim pošaljemo u istoriju, pretvoriće se u zahtev za odgovornošću svih nasilnika, svih koji su učestvovali u nepočinstvima i posebno odgovornost onih koji su ta nepočinstva počinili prema univerzitetu i na univerzitetu.

Posebno ćemo tražiti odgovornost onih koji su urušavali autonomiju univerziteta.

I na kraju, iako još uvek nemam zvanje za koja su stručna tela rekla da ga zaslužujem, iako su mi oteli učionice u koje su moji studenti ulazili sa osmehom, uprkos svemu tome i dalje sam sa vama, i dalje se nadam da ćemo zajedno doći do odgovornosti.

Zato ne tražim novi posao. Zajedno sa vama tražim pravdu. Sa poslom ili bez njega idemo zajedno – do pobede!

Aplauz posle govora Jelene Kleut, video: Autonomija

(Autonomija)