„To kako nazivaš dete je imalo sve te divne predispozicije i očigledno podršku da bude što izopačenije i bolesnije u glavu! Ubijena je bolest od boleščine, i ja imam decu, ali izpočenost ‘Male ubijene devojčice’ je prešla SVE granice“.

Napisala je izvesna D. V. u komentarima na jedan od Fejsbuk postova o ubijenoj N. M. u centru Beograda

Na prvi info o svirepom ubistvu ove osamnestogodišnje devojke, komentari su bili „tragedija“, „strašno“, „jadna“, „šta nam se to dešava“ i sl.

A kad su tabloidni lešinari objavili da je bila trans, krenuli su komentari „to nije žensko već muško“, „to je bolest“…

Bolesno je i tragedija u kakvom društvu živimo.

Jadno i strašno da ova zemlje ne može da prihvati da postoje drugačiji i drugačije i da je to APSOLUTNO u redu.

Da nije bolest to što neko ne može da živi u telu u kojem je rođen, pa promeni pol, da nije bolest što se vole osobe istog pola, da nije bolest što je neko biseksualan/a, pa ga privlače i žene i muškarci…

Naravno da tabloidni lešinari ne brišu komentare mržnje, osude, razvlačenja po blatu jadne devojke – već kopaju dublje i dublje u njenu prošlost, zovu njenu majku, prijatelje, koji su u velikom bolu – zarad klikova, senzacije, da daju onima koji žive u ovoj nesretnoj zemlji razlog da još pljuju po žrtvi.

Razvlače njenu prošlost, objavljuju fotke pre tranzicije, dodatno traumatizuju njenu porodicu…

Njenoj majci hvala za ljubav i razumevanje koje je imala za svoju ćerku.

Žao mi je bola koji će nositi do kraja života.

Žao mi je njene ćerke što se rodila u ovoj bolesnoj zemlji.

Ubijena je na monstruozan način – isečena je na delove i spakovana u kese.

E to je BOLEST, a ne to što je ona bila trans osoba.

A policija?

Skoro 20 dana od njenog nestanka očigledno nije uradila ništa.

Da im se osumnjičeni sam nije predao, pitanje je da li bi se uopšte bavili njenim nestankom.

I zbog odnosa policije (čast izuzecima, ako ih ima) koju osobe poput N. M. ne interesuju, LGBT osobe ne prijavljuju gotovo svakodnevno maltretiranje i napade.

I nađu se neki dobri ljudi da ubijenoj devojci odaju počast paljenjem sveća na Trgu republike, ali dođu “junaci” i sklone sveće i trans zastave.

I to je bolest.

Srbija će biti još dugo bolesno društvo.

Posrnulo.

Ne nazire se promena u glavama ljudi, jer nema ko da ih obrazuje.

Obrazovni sistem nam je pun neistina, zastao i pogrešan.

I to ne čudi jer tako odgovara ovoj kriminalnoj grupi što je na čelu Srbije.

Odgovara im da drže narod u svojoj BOLESNOJ propagandi.

Oni žive živote koje mi ne možemo ni da zamislimo i zadovoljno se smeše dok nas kradu i međusobno sukobljavaju.

Sve je zakazalo u Srbiji.

Dva masovna ubistva u dva dana.

Dečak se sumnjiči da je ubio brata.

Više od 20 ubijenih žena od početka godine u partnerskim/porodičnim odnosima.

Manjine se svakodnevno šikaniraju, vređaju, napadaju.

Srbija je postala mrak i svetlo na kraju tunela se definitivno ne nazire.

(Danas)