Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić je ukazao da životni standard građana ne zavisi od kretanja kursa već inflacije i da postoji opasnost da odmrzavanje plata i penzije pre aprila 2011. godine dovede do porasta cena.
„Povećanje plata i penzija, kao i Predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti biće glavne teme predstojećih razgovora sa Misijom međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja dolazi u avgustu“, rekao je Jelašić u intervuju za Betu.
On je istakao da će odluka o odmrzavanju plata i penzija zavisiti od toga da li mogu da se obezbede veći prihodi ili manji rashodi budžeta, odnosno kakav „miks“ određenih politika je Vlada spremna da preduzme.
Produženje aranžmana sa MMF-om, je prema njegovim rečima, poželjno za Srbiju, jer Vlada ulaži u drugo poluvreme i pripreme za izbore kad se po pravilu donose populističke mere.
„I za NBS je, pored Zakona o fiskalnoj odgovornosti, poželjno da se produži aranžman sa MMF-om jer će centralna banka posle aprila 2011. godine, kad ističe sadašnji aranžman, biti na brisanom prostoru, odnosno ostaće bez jakog saveznika u nastojanju da se naprave strukturne reforme i teški rezovi kako bi se postigao održiv privredni razvoj“, naglasio je Jelašić.
Nema nijednog zakona koji, kako je upozorio, vladi zabranjuje da zbog političkih interesa preko noći promeni ono što se godinama mukotrpno radilo.
Inflacija, prema oceni Jelašića, je za sada pod kontrolom i ubuduće će zavisiti od dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima, kao i od cena poljoprivrednih proizvoda, koje su do sada delovale dezinflatorno, i cena koje su pod kontolom države čiji rast ove godine ne bi smeo biti veći od 11 odsto.
Na kretanje deviznog kursa će, kako je dodao, i nadalje uticati ponuda i tražnja deviza i tu je nepovoljna okolnost što će se teško ostvariti planirani neto priliv stranih investicija od 1,3 milijarde evra, zbog sporog oporavka privreda u regionu.
Povoljno je, prema rečima Jelašića, što se domaća privrede prilagođava nastalim okolnostima, odnosno što se izvozom pokriva blizu 70 odsto uvoza i povećava produktivnost, ali nezaposlenost i dalje ostaje problem koji ne može da se rešava monetarnom politikom.
U cilju nesmetanog funkcionisanje deviznog tržišta NBS ima mogućnost, kako je naveo, da od deviznih rezervi, koje sada iznose 10,2 milijarde evra, po programu sa MMF-om do kraja godine „potroši“ više i od milijardu evra.
Jelašić je građanima, kao zaštitu od nepovoljnih kretanja deviznog kursa, preporučio da se zadužuju u dinarima.
„U ponudi banaka ima dovoljno kratkoročnih i srednjoročnih dinarskih kredita, ali nema hipotekarnih, dugoročnih, na čemu u narednom periodu treba više da se poradi“, istakao je Jelašić.
Država, prema njegovim rečima, treba postepeno da se povlači iz subvencionisanja kredita privredi i građanima.
„Svi oni koji trenutno dinarski kredit otplaćuju sa godišnjom kamatnom stopom od 12 odsto, a devizni sa kamatom od šest-sedam odsto treba da se zahvale državi jer razliku plaćaju poreski obveznici, odnosno država nekoga časti“, rekao je guverner u ostavci.
Jelašić je istakao je bankarski sektor u Srbiji stabilan i već je deo Evropske unije, pošto je su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz EU.
„Izazovi za bankarski sektor su odakle će doći ‘novo ulje’, odnosno izvori za nove kredite, kao i kako će ići dalja konsolidacija banaka. Akcionari banaka se varaju ako misle da će se brzo vratiti na vremena od pre četiri godine“, istakao je Jelašić.
(Beta)
STUPS: Bestijarijum