Masovno ubijanje je složen čin koji nastaje kao rezultat mnogih faktora. Kada se primeni na ponašanje, „zaraza“ je metafora pozajmljena iz epidemiologije da bi se objasnilo kako se ponašanje može proširiti na grupu ljudi.

Međutim, ponašanja nisu bolesti koje se mogu širiti kontaktom. Zaraza ukazuje na ishod ali ne opisuje mehanizam ponašanja za širenje ponašanja. Zato je bolji termin i model – generalizovana imitacija, koja je dobro proučena u psihološkoj literaturi i može pomoći da se objasni povećana verovatnoća da se ljudi upuste u ponašanja koja su slična onom ponašanju kojem su svedočili direktno ili indirektno.

Generalizovana imitacija je naučena sposobnost da se izvode ponašanja koja su slična ponašanjima koja su uočena ili opisana, čak i kada je izvođenje odloženo. To je veština koja se stiče u ranom detinjstvu i postepeno jača kroz mnoga životna iskustva. Generalizovana imitacija ne sugeriše da će osoba uvek izvoditi tačnu kopiju ponašanja modela; nego sugeriše da će osoba izvesti ponašanje sa sličnim karakteristikama.

Nekoliko varijabli utiče na generalizovanu imitaciju. Veća je verovatnoća da će ljudi imitirati model koji je sličan njima samima, posebno u pogledu starosti i pola; koji je povišenog društvenog statusa; ko se vidi da je nagrađen; koji se vidi kao kompetentan.

ULOGA MEDIJA U IMITACIJI

Kada masovna ubistva imitiraju, imitatori uglavnom ne imitiraju lično posmatrane događaje (iako je to moguće). U svakom slučaju u kome je događaj neopažen, sve informacije koje bi mogle poslužiti kao model za imitativno ponašanje su dostavljene preko različitih izvora medija (zvanični mediji, društveni mediji, novi mediji), a istraživanja su pokazala da mediji mogu uticati na imitaciju. Imitacija se može desiti bez obzira da li je model predstavljen uživo, da li je predstavljen putem filma ili čak kada je ponašanje modela samo opisano.

Način na koji mediji izveštavaju o događaju može da igra ulogu u povećanju verovatnoće imitacije. Kada dođe do masovne pucnjave, generalno postoji opsežna medijska pokrivenost. Ovo pokrivanje često više puta predstavlja fotografiju počinioca, životnu priču počinioca i detalje događaja što može direktno uticati na imitaciju.

Detaljno izveštavanje o životu i problemima počinioca dovode do toga da se drugi sa njim mogu poistovetiti. Pažnja javnosti koju počinilac dobija može da bude motiv imitatorima. Do detalja i prekomerno izveštavanje, prebrojavanje stradalih, iznošenje detalja planiranja i sprovođenja ubistva, pruža dovoljno detaljnu strategiju za imitaciju ponašanja.

SMANJENJE MASOVNIH UBISTAVA: VAŽNA ULOGA MEDIJA

Ako način na koji mediji izveštavaju o događaju masovnih ubistava igra ulogu u promovisanju daljih sličih ili istih događaja, promena ovih metoda izveštavanja bi mogla da smanji efekat imitacije.

Svetska zdravstvena organizacija je, pozivajući se na 50 godina istraživanja o imitaciji, objavila medijske smernice o izveštavanju o samoubistvima kako bi se sprečila imitacija samoubistava. Smernice uključuju predloge kao što je da se samoubistvo ne senzacionalizuje (npr. nagoveštavanje „epidemije“), izbegavanje istaknutih naslova, ne sugerisanje da je samoubistvo uzrokovano bilo kojim pojedinačnim faktorom kao što je depresija, ne ponavljanje priče prečesto, ne pružanje detaljnih opisa metoda, ograničavanje upotrebe fotografija i video zapisa, i poseban oprez sa samoubistvima slavnih.

Slične sugestije su date i za izveštavanje o masovnim pucnjavama i ubistvima. Tim za naprednu obuku za brzo reagovanje u saradnji sa Federalnim istražnim biroom, razvio je kampanju „Nemoj ih imenovati“. Kampanja ima za cilj da obuzda masovne imitacije pucnjave izazvane medijima i predlaže minimiziranje imenovanja i opisivanja pojedinaca uključenih u masovne pucnjave, ograničavanje senzacionalizma i odbijanje emitovanja izjava ili video snimaka počinioca.

Postoje dodatne strategije, predložene istraživanjem o generalizovanoj imitaciji, koje bi mediji mogli usvojiti kako bi dalje minimizirali imitirajuće masovne pucnjave:

• Akcije počinioca predstaviti u negativnom svetlu;
• Izbegavanje detaljnih opisa motiva za učinjeno delo;
• Smanjenje ukupnog trajanja vesti nakon masovne pucnjave, smanjenje ukupne medijske pokrivenosti
• Ograničavanje konferencija za medije uživo neposredno nakon masovne pucnjave.

Veoma je važno napomenuti da se sve ovo odnosi na sve medije uključujući i društvene mreže, naše spekulacije, nagađanja, komentarisanje, širenje glasina i dezinformacija.

Jasmina Mihnjak je psihološkinja i članica Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

(Izvor: American Journal of Public Health (AJPH), foto: Pixabay)