Rusija eskalira svoj višeslojni rat iz senke protiv Zapada, dok zapadne vlade nastavljaju da pokazuju slabost ograničavanjem isporuka oružja Kijevu i blokiranjem članstva Ukrajine u NATO-u. Moskva nema vojne kapacitete za vođenje konvencionalnog rata protiv Zapada i neće rizikovati nuklearni rat. Umesto toga, pokušava da mobiliše međunarodnu podršku za svoju agresiju na Ukrajinu i intenzivira svoje sabotažne operacije u Evropi, sve vreme pokazujući nepoštovanje prema zapadnim upozorenjima.

Rusija ima malo saveznika, ali ih koristi da dobije hitno potrebnu municiju i vojne regrute. U najnovijem potezu, Moskva je angažovala prvi kontingent od 12.000 vojnika iz Severne Koreje da se bore protiv ukrajinskih snaga. Iako je to izazvalo „ozbiljnu zabrinutost“ među NATO saveznicima, nije bilo verodostojnog odgovora protiv Moskve zbog širenja rata. Direktno učešće Pjongjanga predstavlja značajnu eskalaciju i može dodatno pogoršati bezbednosne rizike za susede Severne Koreje. Diktator Kim Jong Un očigledno će dobiti više vojne tehnologije i ekonomske podrške od Rusije kako bi oživeo uginulu ekonomiju, što će Pjongjang učiniti još većom pretnjom za Južnu Koreju i Japan.

Međutim, učešće Severne Koreje u ratu takođe bi moglo da se obije o glavu Moskvi. Južna Koreja verovatno će početi da šalje svoje ogromne zalihe oružja Ukrajini, a neki članovi specijalnih snaga Seula posetiće Ukrajinu kako bi ispitivali zarobljene severnokorejske vojnike i pružili savet Kijevu. Nedavno potpisani sporazum o međusobnoj odbrani između Moskve i Pjongjanga takođe se suočava s kritikama Kine, čiji uticaj u Severnoj Koreji slabi zbog Kremlja. To će povećati tenzije između Pekinga i Moskve, dok Kina teži da postane dominantna sila na Dalekom istoku.

Rusija takođe održava blizak savez sa Iranom i prima velike isporuke iranskih dronova i druge opreme za svoj rat protiv Ukrajine. Tajno naoružava teroriste Hamasa i Hezbolaha na Bliskom istoku i pruža podatke o ciljevima iranskim pobunjenicima Huti u Jemenu kako bi im omogućila napade na zapadne brodove u Crvenom moru pomoću raketa i dronova.

Moskva takođe sprovodi brojne sabotažne operacije širom Evrope, u kojima ima široko iskustvo iz sovjetskog doba. U poslednjim mesecima, plaćeni saboteri fokusirali su se na linije snabdevanja NATO oružjem namenjenim Ukrajini i ciljali proizvodne pogone, transportne i skladišne tačke na nekoliko lokacija u zapadnoj Evropi. Civili nisu pošteđeni tih napada. U julu su ruski agenti optuženi da su postavili uređaje u paketima na teretnim avionima u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koji su izazvali požar u dva skladišta. Obe bombe mogle su da obore avione. Ken McCallum, šef britanske obaveštajne službe MI5, izjavio je da je Moskva angažovana na kontinuiranoj misiji da izazove haos na britanskim i evropskim ulicama.

Drugi požari koje su izazvali ruski agenti dogodili su se u tržnom centru u Poljskoj i u skladištu u Litvaniji. Neidentifikovani dronovi preleteli su nemačku nuklearnu elektranu i izazvali zatvaranje glavnog aerodroma u Stokholmu, a izvešteno je i o sumnjivom trovanju postrojenja za prečišćavanje vode od strane plaćenih ruskih agenata u Finskoj. Ruski saboteri takođe su primećeni kako ispituju energetske infrastrukturne sisteme i podmorske kablove Evrope radi potencijalnog ometanja. Takođe, otkriven je i ruski plan za ubistvo Armina Pappergera, izvršnog direktora nemačkog velikog proizvođača oružja Rheinmetall, koji isporučuje granate i vojne vozila Ukrajini.

U mnogim slučajevima, ruske bezbednosne službe regrutuju Evropljane sa vezama sa organizovanim kriminalom kako bi sprovodili sabotažne operacije protiv kritične infrastrukture, špijunirali vojne baze i palili zapadna vojna vozila. Evropski zvaničnici su potvrdili da su se ovi incidenti naglo povećali tokom 2024. godine. Ciljevi su da se prodube osećaji javne nesigurnosti, oslabe poverenje građana u izabrane vlade, umanje vojnu podršku Ukrajini i oslabe zapadno jedinstvo. U avgustu je osnivač platforme Telegram Pavel Durov uhapšen u Francuskoj i optužen za omogućavanje ilegalnih aktivnosti regrutovanjem evropskih saboterа. Šef nemačke BND Bruno Kahl upozorio je da će Putin nastaviti da eskalira ovakve napade na Zapad.

Rusija je nastavila i sa konvencionalnim sajber napadima. Na primer, početkom oktobra hakeri su koristili ransomware da provale u komunikacione sisteme britanske hitne pomoći. Privatne kompanije koje pružaju odbrambene usluge takođe su bile na meti. Mešanje u izbore od strane ruskih izvora, kao i od strane kineskih i iranskih saradnika, postalo je očiglednije i opširnije nego u prethodnim godinama. Moskva teži da promoviše ekstremno desne i ekstremno leve stranke u Evropi i produbi političku polarizaciju tokom predsedničkih izbora u SAD-u.

Ruski operativci su se fokusirali na ometanje predsedničke kampanje Harris-Walz putem dezinformacija na društvenim mrežama i kreiranja dubokih lažnih videa uz pomoć veštačke inteligencije. U jednom videu, očigledno proizvedenom u kremljovskoj trol-farmi, potpredsednica Kamala Harris optužuje se za ilegalno krivolovstvo u Zambiji. Cilj nije samo da se diskredituje Harris, već i da se potkopa poverenje Amerikanaca u demokratski sistem i poštenje političara. I bez obzira na to ko pobedi na novembarskim izborima, strani agenti povezani sa Rusijom, Kinom i Iranom će nesumnjivo nastaviti da sprovode operacije uticaja dovodeći u pitanje rezultate glasanja i nastojeći da podstaknu građanske nemire.

Umesto da preduzmu ofanzivu protiv Rusijine raznolike vojne taktike iz senke i bore se protiv njenih međunarodnih antizapadnih saveza, zvaničnici u Vašingtonu, Briselu, Berlinu i Parizu i dalje izražavaju svoje strahove od „eskalacije“. Umesto da omoguće Ukrajini da koristi oružje dugoh dometa za ciljanje vojne infrastrukture bilo gde na ruskoj teritoriji, Vašington poziva na uzdržanost iz straha da bi to moglo uvući NATO u direktan rat s Moskvom. I upravo ova bojažljivost i kukavičluk podstiču Rusiju da nastavi sa eskalacijom bez straha od ozbiljnih odmazdi.

(Istraga.ba, prevod: Autonomija, foto: N1)