Sociološkinja dr Janja Beč Neumann založila se za raspisivanje referenduma u Vojvodini na kojem bi se građanima omogućilo da se izjasne da li su za republiku Vojvodinu.
– Referendum u Vojvodini mora da se raspiše sa pitanjem da li su građanke i građani Vojvodine za republiku. Da ili ne? – izjavila je ona na tribini nevladine organizacije Vojvođanski klub održanoj u Novom Sadu.
Takođe, predložila je i osnivanje Vojvođanskog  instituta za holokaust i genocid studije, jer, kako je ocenila, u Vojvodini od 1945. godine postoji dvostruki zid ćutanja koji je posle ratova 1991-1999. godine postao „još jači, dublji i opasniji“. Prema njenim rečima, reč je o „belim mrljama“ u sećanju, o kojim se ne govori ni javno ni u porodicama.
– A to je pola miliona proteranih Nemaca posle Drugog svetskog rata i 200.000 građana i građanki Vojvodine koji su otišli pod pritiskom posle 1991. godine. Utvrđivanje broja stradalih po logorima posle 1945. i 1991. godine je civilizacijski zadatak Vojvodine – poručila je ona.
Janja Beč Neumann istakla je da od 1987. godine građani Vojvodine žive pod pritiskom svih vrsta strahova koji se stalno obnavljaju: strah od gladi, novih ratova, siromaštva, bolesti, progona. Takođe, kako je dodala, Vojvodina živi pod pritiskom „zavisnosti od moći onih koji dele ili ukidaju radna mesta, dele ili smanjuju penzije, dele ili ukidaju stavke u budžetu, dele ili ne dele tanjir čorbe u narodnim kuhinjama“.
– To stvara mentalitet logora, a ne mentalitet uspešne i bogate zajednice koja sada u Vojvodini postoji samo u sećanju. Ogromna je moć kada se u logoru deli čorba. Posebno kod onih koji su imali iskustvo traume gladi, a upravnici su logora – kazala je ona
Prema njenim rečima, Vojvodina je tako od nekada izuzetno razvijenog federalnog dela u bivšoj SFRJ, odmah iza Slovenije, danas postala nedovoljno razvijena regija u državi Srbiji.
– GNP je 1990. godine, prema podacima Svetske banke, bio 3006 US$ u Vojvodini a u Srbiji 2275 US$. Ispod linije siromaštva je 1989. godine živelo 8% stanovništva Vojvodine a  21% stanovnika Srbije. Nivo nepismenih je 1981. godine u Vojvodini bio 5.8% a u Srbiji 10.9%. Ta dva pokazatelja, bogatstvo i pismenost su važni civilizacijski parametri i daju preciznu sliko gde je ko i ko je ko bio – ukazala je ona.
Janja Beč Neumann istakla je i da je Vojvodina opljačkana ratovima 1991-1999. godine ali i da je platila te ratove. Dodala je da  se od 1945. godine prema Vojvodini vodi politika koja glasi “vi imate, niste gladni!“.
– Danas je Vojvodina gladna. Zašto nema istraživanja koliko ljudi danas živi ispod linije siromaštva u Vojvodini? Koliko ima narodnih kuhinja u kojima B-92 kao humanitarna organizacija deli tanjir čorbe u nekad prebogatim selima? – upitala je.
Priče o tome da je Vojvodina lokomotiva napretka Srbije, koju ona vuče prema Evropi nazvala je pukim fantazijama, jer, kako je navela, realnost je ta da voz razdaljinu od 50-ak kilometara između Pančeva i Zrenjanina prelazi dva i po sata.
Uprkos, kako je navela, osećaj nemoći i očaja koje to stvara kod građana Vojvodine, upravo sećanje na ono što je Vojvodina imala, ipak mogu da budu osnova za preokret u Vojvodini. – Krize stvaraju dezorijentaciju i Vojvodina jeste dezorijentisana, ali ona ima velik potencijal. Međutim, nema političku elitu da se suoči sa realnošću  i krene u preokret – ocenila je Janja Beč Neumann.

(Autonomija)