Lažne vesti se množe, nošene brzinom i dometom interneta i potpomognute krizom poverenja u demokratiju, a jedna francuska studija tvrdi da niko tako dobro ne manipuliše informacijama kao Rusija, piše Euractiv.fr.

Euraktiv kao primer navodi reportažu ruske televizije Rusija 1 iz 2015. godine o islamizaciji Francuske, u kojoj je ruski novinar naveo da u četvrti Barbes, predgrađu Pariza, malo ko govori francuski, da se na pijaci prodaje isključivo halal hrana, da sve žene nose burke ili nikabe i da u tom delu francuske prestonice bukvalno više nema nemuslimana.

Ruski novinar je, kako se navodi, u prilog svojim tvrdnjama izneo niz statističkih podataka, pa je tako rekao i da u Francuskoj živi 11 miliona muslimana, što je gotovo tri puta više od stvarnog broja.

Prilog ruske televizije masovno su preneli veći francuski mediji kao primer svesnog dovođenja u zabludu u svetlu rata dezinformacijama koji vodi Kremlj, a upotrebljen je i kao primer u izveštaju istraživačkih instituta francuskih ministarstava za evropske i spoljne poslove i za odbranu.

U izveštaju na 200 strana razmotreni su uzroci, posledice i mere u ratu informacijama koji je dostigao nezapamćene razmere. Prema oceni istraživača dva instituta, nadmoć Kremlja u sferi manipulacije informacijama potpuno je jasna.

Rusiji se pripisuje glavna odgovornost za niz učestalih uplitanja u različita politička previranja ili izbore u zapadnim demokratijama od 2014. godine, a u izveštaju se kao primeri navode Ukrajina, nemački parlamentarni izbori, Bregzit, američki izbori i konačno i francuski izbori, koje je obeležilo curenje sadržaja više od 20.000 imejlova sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona.

Čak i referendum o nezavisnosti Katalonije, regiona u kojem Rusija nema geopolitički interes, bio je predmet kampanje dezinformacija pošto je to bila prilika da se unese razdor i da se oslabe evropske zemlje, navodi se u izveštaju.

„Naši partneri u evropskim institucijama pripisuju 80 odsto napora da se izvrši uticaj u Evropi Rusiji, dok ostatak potiče iz drugih država (uglavnom Kine i Irana) i ne-državnih aktera (džihadističkih grupa, pre svega Islamske države)“, naveli su autori francuskog izveštaja, koji je gotovo u celosti posvećen strategiji Kremlja.

U izveštaju se ocenjuje da „Moskva svakako nije jedina država koja koristi takvu taktiku, ali je ona ta koja je koristi toliko dobro, toliko dugo i koja ju je postavila kao zvaničnu doktrinu čiji je pretpostavljeni cilj slabljenje Zapada“.

Moskva, piše u izveštaju, u tom informativnom ratu prioritetno cilja pitanja koja izazivaju podele i igra na kartu straha, a cilj manipulacije informacijama više i nije da se ljudi ubede u neku alternativnu ideologiju, već da se kroz podele izazove slabljenje.

Autori izveštaja zaključili su da upotreba ruskog propagandnog oruđa ima opasne posledice po evropske zemlje, a da je jedan od indirektnih efekata „što ohrabruje vlade da preduzimaju mere koje su suprotne njihovim demokratskim i liberalnim vrednostima“.

(Beta)