Prethodna godina bila je rekordna po obimu posla za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, bila je godina sa najviše izazova u dosadašnjih 14 godina postojanja, navodi se u izveštaju Poverenika za 2018. godinu koji je danas objavljen.

U izveštaju se ukazuje i da je prvom povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat u decembru, a da još nije pokrenut postupak za izbor novog.

Poverenik je imao u radu ukupno 17.700 predmeta, od čega je 13.591 predmet primio 2018. godine i u kojoj je okončao postupak u 14.388 predmeta.

Od tih 14.388 okončan je postupak u 5.562 predmeta iz oblasti pristupa informacijama, 7.616 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 1.210 predmeta koji su se odnosila na obe oblasti.

U izveštaju se navodi da je prethodnu godinu obeležilo odbijanje saradnje sa Poverenikom, ali i to da su nadležni ili kontrolisani organi često otežavali pa čak i onemogućavali Poverenika da preduzima zakonske mere ili su preduzete mere ostajale bez efekata.

Ocenjuje se da su javne neosnovane reakcije iz organa vlasti, pa i od lica na visokim državnim i političkim funkcijama, često su bile odgovor na one aktivnosti i mere koje je Poverenik po zakonu preduzimao prema organima vlasti, koje za njih nisu bile afirmativne.

Podseća se da je poverenik lično bio izložen neosnovanim komentarima i optužbama pojedinih narodnih poslanika vladajuće stranke, uključujući čak optužbu za zloupotrebu budžetskih sredstava, a što su kontrola i nalaz Državne revizorske institucije potpuno demantovali.

Ukazuje se i da četvrtu godinu zaredom, Narodna skupština, suprotno zakonu i sopstvenom Poslovniku, ne razmatra godišnje izveštaje Poverenika i ne poziva ga na sednice nadležnih skupštinskih odbora.

„Ukupan odnos Narodne skupštine negativno utiče na rad Poverenika kao državnog organa, na odnos drugih organa koji podležu njegovoj kontroli, a na štetu ostvarivanja prava građana, kao i na ugled same Narodne skupštine“, navodi se u izveštaju.

Poverenik se u 2018. godini u najvećoj meri bavio rešavanjem žalbi zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, vršenjem nadzora nad obradom podataka o ličnosti i davanjem stručnih mišljenja u vezi sa donošenjem i izmenom propisa ili njihovom primenom.

Poverenik je dobio i 24.331 zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja prošle godine, koje su organi vlasti uglavnom odbijali pozivajući se na tajnost informacija, ali i na zloupotrebu prava i na povredu privatnosti, čak i kada se infromacije odnose na državne ugovore, javne nabavke, troškove rada organa, investicije, preduzimanje službenih radnji, krivične postupke vođene protiv funkcionera i slično.

Pravo na pristup informacijama se u značajnom obimu teško ostvaruje bez intervencije Poverenika o čemu svedoči veliki broj izjavljenih žalbi – 3.346.

Dodaje se i da je 2018. godina obeležena strahom zaposlenih da li će primiti sve plate, s obzirom da sredstva za tu namenu u budžetu za 2018. godinu nisu bila dovoljna ni za postojeći broj radnika, uprkos činjenici da se u svim programskim dokumentima Vlade i Narodne skupštine, kao i u Akcionom planu za Poglavlje 23, proklamuje jačanje kadrovskih resursa ove institucije.

Sredstva su obezbeđena iz budžetskih rezervi u poslednjem trenutku, pred dospeće isplate.

(Beta)