Položaj, problemi sa kojima se suočavaju i učestalost povreda prava verskih zajednica zavise od toga:
– da li je i kako verska zajednica zakonski prepoznata;
– kakva je ekonomska moć verske zajednice;
– kakva je nacionalna struktura pripadnika verske zajednice;
– kolika je brojnost članstva;
– kakav je nacionalni, verski i ekonomski sastav lokalne zajednice.

U zavisnosti od toga da li je i kako verska zajednica zakonski prepoznata, razlikuje se pristup državnoj podršci. Sve neregistrovane verske zajednice u Vojvodini su marginalizovane u odnosu na registrovane. Nemaju zakonski legitimitet i, samim tim, kao verske zajednice ne postoje i ne mogu ostvarivati sva prava garantovana verskim zajednicama u Vojvodini.

Kao neregistrovana verska zajednica, Protestantska baptistička crkva (Beograd, Vojvodina) je dodatno marginalizovana u ostvarivanju svojih prava u odnosu na druge verske zajednice sa istorijskim kontinuitetom na ovim prostorima koje su bile prepoznate u Kraljevini Jugoslaviji, a koje zakon prepoznaje kao tradicionalne verske zajednice.

Sve verske zajednice u Vojvodini koje nisu tradicionalne su marginalizovane kada je u pitanju državna podrška. Državno sufinansiranje građevinskih radova na samim crkvenim objektima i kulturnih manifestacija mogu da ostvare samo tradicionalne verske zajednice, dok druge verske zajednice, kako registrovane tako i neregistrovane, mogu da računaju samo na eventualnu savetodavnu pomoć. Tradicionalne verske zajednice su u većoj meri zadovoljne saradnjom sa lokalnim javnim službama (policijske uprave, zavodi za izgradnju grada, zavodi za zaštitu spomenika) nego druge verske zajednice.

Kada je povraćaj crkvene imovine u pitanju, Srpska pravoslavna crkva je u povlašćenom položaju u odnosu na druge verske zajednice, jer je SPC-u značajan deo imovine oduzete posle Drugog svetskog rata – vraćen.

Tradicionalne verske zajednice razvijaju religijski dijalog samo sa drugim tradicionalnim verskim zajednicama, ne i sa drugim verskim zajednicama.

Od nacionalne strukture pripadnika, brojnosti članstva i ekonomske moći verske zajednice i zavisi učestalost povreda verskih prava kao što su: izražavanje mržnje prema pripadnicima neke verske zajednice kroz grafite i etiketiranja, (ne)vidljivost verske zajednice u javnom životu; povreda imovine i grobova verske zajednice; narušeni odnosi pripadnika verske zajednice i lokalne sredine (okolina; javna preduzeća, gradska, pokrajinska i republička tela) i posledično osećanje nesigurnosti pripadnika verskih zajedinica. Verske zajednice sa manje članstva, sa pripadnicima nacionalnih manjina kao članstvom i sa niskom ekonomskom moći – u većoj meri su izloženi ovim povredama nego verske zajednice su velikim brojem članova, sa pripadnicima nacionalne većine kao članstvom i visokom ekonomskom moći.

Rasprostranjene su predrasude, stereotipi i zablude o mnogim verskim zajednicama i pripadnici verskih zajednica nedovoljno poznaju svoja verska prava. Finansijskim problemima izložene su i tradicionalne i druge verske zajednice, posebno kada je u pitanju obezbeđivanje sredstava za obnovu crkvenih objekata.

Sistematsko medijsko praćenje života i rada verskih zajednica nije razvijeno. Veći je broj negativnih tekstova nego afirmativnih. Mediji izveštavaju uglavnom senzacionalistički. Mali je broj kvalitetnih priloga. Evidentan je nedostatak istaživačkog novinarstva i medijske radoznalosti za istoriju, kulturu i svakodnevicu verskih zajednica.

(Izveštaj je sačinjen na osnovu fokus-grupe, koja je održana 2. decembra 2010. godine u Novom Sadu, a na kojoj su učestvovali predstavnici institucija, udruženja građana i predstavnici malih verskih zajednica. Istraživanje organizovala i izveštaj pripremila Razlika d.o.o. iz Novog Sada.)

Istraživanje je deo projekta „Dijalozi vojvođanskih kultura“, koji sprovode Beomedia marketing i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira ga Evropska unija kroz Medijski fond u okviru evropskih integracija. Fondom rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje ga BBC World Service Trust. Sadržaj izveštaja je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.