Republika Srbija je u periodu od 2011. godine u oblast zaštite životne sredine, od planiranih 10,6 milijardi evra neophodnih da se ispune svi zahtevi vezani za Poglavlja 27, uložila svega jednu trećinu sredstava koja je trebalo investirati u životnu sredinu do 2030. godine, istaknuto je večeras u Novom Sadu.

Na tribini na kojoj je predstavljen “Izveštaj iz senke 2024 – Zaštita životne sredine i klimatske promene” Koalicije 27, koji se odnosi na Poglavlje 27 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, navedeno je da je iznos od 10,6 milijardi “donja granica” te da bi realna ulaganja morala biti mnogo veća.

Ovaj izveštaj prati Izveštaj o napretku Srbije koji svake godine objavljuje Evropska komisija i ove godine prvi put se ova dva izveštaja ne slažu, istaknuto je.

Kako je precizirala Tanja Petrović iz organizacije Mladi istraživači Srbije, neke ocene o napretku ne stoje, poput one kada je Vlada usvojila Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i poslala ga u parlament.

“To je zaista mesto neslaganja i našeg zaprepašćenja, jer zašto bi to bio napredak? Da li parlament stvarno služi da bi ispunjavao ono što Vlada uradi ili treba pojačati ulogu parlamenta i vratiti to ponovo na dva koloseka – zakonodavnu i izvršnu vlast”; rekla je ona.

Osvrnuvši se na ulaganju u zaštitu životne sredine u periodu 2014 – 2023. godine, Petrović je rekla da su ulaganja države u životnu sredinu “hronično niska”, kao i da nije uspostavljen jednostavan sistem praćenja tih ulaganja zbog čega je teško pratiti ”zeleni novac”.

Dodala je da je suštinsko urušavanje sistema finansiranja životne seredine počelo 2012. godine ukidanjem Fonda za životnu sredinu, čiji je rad bio baziran na otelotvorenju načela Evropske unije kada je u pitanju zaštita životne sredine, a to je da zagađivač plaća.

“Zagađivači plaćaju i danas, i sve ovo vreme, ali ta sredstva idu u budžet. Procena je da je svake godine taj nivo prikupljenih sredstava kreće se negde oko 100 miliona evra”, navela je Petrović.

Problem je, dodala je, što je sa fondom ukinut i namenski karakter sredstava za životnu sredinu, te su danas sredstva od naknada od zagađivača opšti prihod budžeta.

“Procena je da se otprilike jedna trećina, koja se nakupi od zagađivača u vidu naknada, vrati u životnu sredinu”, precizirala je ona.

Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, istakao je da u Srbiji i dalje najveći deo otpada ide na nesanitarne deponije, kao i da samo 36 lokalnih samouprava vrši merenja količine i statusa komunalnog otpada, iako je to zakonska obaveza i neophodan uslov da se njime upravlja.

“Najveći deo otpada u Srbiji je rudarski otpad – 94,4 odsto. On uopšte ne potpada pod Zakon o upravljanju otpadom, on uopšte ne potpada pod nadležnost Ministarstva životne sredine i ta oblast je izuzetno loše praćena”, rekao je Jezdimirović.

Govoreći o kontroli, Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole upozorio je da nema dovoljno zaposlenih u inspekcijama, a da pored toga veliki broj inspektora obavlja poslove iz drugih oblasti, zbog čega im je svakodnevni posao otežan.

“Jednostavno, ne mogu da se na pravi način bave životnom sredinom”, rekao je Jovčić.

On je pomenuo i zagađenje vazduha, i ulaganja države koja su neadekvatna, jer se, an primer, subvencionišu električna vozila, iako saobraćaj u zagađenju učestvuje svega sa 6 procenata, dok se ne ulaže u rešavanje problema individualnih ložišta koja u emisiji PM 2,5 čestica učestuju sa 80 odsto.

(Autonomija/Beta/foto: Autonomija)