"Kineski mediji su gurali dezinformacije i teorije zavere popularizovane na ruskim državnim kanalima, kao to da SAD imaju laboratorije za biološko oružje u Ukrajini ili da su ubistva civila koja su počinile ruske snage u gradu Buča podvala"
Posle godinu dana rata u Ukrajini, Kina i Rusija su se zbližile u informativnom prostoru, često ponavljajući stavove jedne druge u državnim medijima u okviru šire strategije podrivanja Zapada, navodi se u novom izveštaju.
Studija koju je godinu dana radila Alijansa za osiguranje demokratije (Alliance for Securing Democracy) pri Nemačkom Maršalovom fondu (German Marshall Fund) pokazala je da su poruke kineskih zvaničnika i medija evoluirale otkada je Moskva u februaru 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu, kako bi se dalo veće „retoričko pokriće Kremlju“ uprkos zvaničnom stavu Pekinga da je neutralna strana u sukobu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
„Definitivno je došlo do proruskog naginjanja i Kina ponavlja proruske stavove od početka rata, istovremeno umanjujući ratne zločine Rusije i dajući značaj ruskim glasovima“, rekao je za RSE jedan od autora izveštaja Etjen Sula (Etienne Soula), istraživački analitičar Alijanse za osiguranje demokratije.
Imajući u vidu to sve veće preklapanje, u izveštaju objavljenom 24. februara, navodi se da „mogućnost Kine da koristi svoju globalnu mrežu uticaja da potkopa Zapad“ daje Pekingu posebno moćnu ulogu u oblikovanju stavova neopredeljenih zemlja na globalnom jugu.
„Da bi oslabila zapadne demokratije i njihove saveznike, Kina je takođe pokušala da izoluje te zemlje obraćajući se globalnom jugu“, navodi se u izveštaju. „U kontekstu rata u Ukrajini, u kineskim porukama se konstantno tvrdi da su zemlje koje podržavaju Ukrajinu licemerne i ravnodušne prema ostatku sveta.“
Ratna godina
Kineski strogo kontrolisani mediji uzdržali su se da invaziju nazovu ratom i umesto toga koriste terminologiju Kremlja, nazivajući agresiju „specijalnom vojnom operacijom“. U drugim slučajevima, kineski mediji su gurali dezinformacije i teorije zavere popularizovane na ruskim državnim kanalima, kao to da SAD imaju laboratorije za biološko oružje u Ukrajini, da su ubistva civila koja su počinile ruske snage u gradu Buča podvala, kao i da ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kontroliše američki milijarder Džordž Soros (George Soros).
Posle skoro decenije propagande protiv Zapada i produbljivanja veza Rusije i Kine koje su dve zemlje uoči početka invazije na Ukrajinu okarakterisale kao partnerstvo „bez granica“, kineske medijske kuće pod kontrolom države pomogle su da se narativ Kremlja o ratu širi među njihovom ogromnom publikom u zemlji i inostranstvu.
Prema analizi izveštaja, to se ponavlja i širom društvenih medija.
U periodu od 24. februara 2022. do 23. januara 2023. godine, kineski diplomatski nalozi, kao i nalozi državnih medija na Tviteru (Twitter) citirali su ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova „više od tri puta“ nego šefa ukrajinske diplomatije Dmitra Kulebu. Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin je osam puta više spominjan nego Zelenski.
Kako se navodi u izveštaju, ponavljanje ruskih narativa u kineskim medijima takođe je donelo priliku da se kritikuju SAD i pojačaju prethodne tvrdnje Pekinga o američkoj spoljnoj politici.
U prvoj godini rata, kineski diplomatski nalozi i nalozi državnih medija na Tviteru spominjali su SAD dva puta češće nego Rusiju kada su pominjali „rat“ i stavljali veći fokus na NATO, što „nije bilo uobičajeno u kineskim medijskim napadima pre rata“.
U 2021. godini, prema podacima koje je prikupila Alijansa za osiguranje demokratije, kineski državni mediji pomenuli su NATO u više od 1.200 tvitova, dok je „širenje“ alijanse spomenuto u samo 52 tvita. Od početka ruske invazije, spominjanje NATO-a povećalo se za više od 540 odsto, a širenje NATO-a za 1.700 odsto.
Tajvan je još jedna tema čija je spominjanje naglo poraslo od početka ruske invazije prošle godine, mada na način koji se pokazao nezgodnim za zbližavanje Kine s Rusijom u informacionom prostoru.
To ostrvo sa samoupravom na koje Kina ima pretenzije, spomenuto je zajedno s Ukrajinom u tvitovima na kineskim nalozima više od 500 puta, premda se u izveštaju navodi da je u ogromnoj većina slučajeva reč bila o pokušajima kineskih zvaničnika ili medija da odbace poređenja između Ukrajine i Tajvana.
Peking gleda na Tajvan kao na odmetnutu provinciju i često navodi poštovanje kineskog „suvereniteta i teritorijalnog integriteta“ kao razloge zašto druge zemlje ne bi trebalo da sarađuju s Tajvanom kao nezavisnom državom.
„Podrška Kine Rusiji nije nedvosmislena. Crvena linija je da su kineski interesi na prvom mestu bez obzira na sve“, rekao je Sula. „To je sasvim jasno kad god spomene Tajvan, a poruke su nepokolebljive u isticanju da Ukrajina i Tajvan nisu isto i time se na neki način odbacuje narativ Rusije“.
Kina i Rusija na globalnom jugu
Nalazi izveštaja odražavaju komentare Džejmsa Rubina (James) – koordinatora Globalnog centra za angažovanje (Global Engagement Cente), tela Stejt departmenta SAD osnovanog da „razotkrije i da se suprotstavi“ stranoj propagandi i dezinformacijama – tokom posete Evropi početkom marta kada je upozorio da je Zapad sporo reagovao na pojavu Kine u informacionom prostoru i bliske veze Pekinga s Rusijom.
„Mi kao država i Zapad sporo smo reagovali i… suočavamo se s veoma, veoma velikim izazovom“, rekao je Rubin novinarima 28. februara. „U komunikacionom prostoru, saglasnost Kine i Rusije je skoro kompletna.“
Kina i Rusija su u poslednjoj deceniji mnogo uložile u privlačenje nove publike širom Afrike, Latinske Amerike, Bliskog istoka i Azije, i Rubin tvrdi da su obe zemlje potrošile milijarde da prošire svoje operacije na globalnom nivou.
Kineski državni mediji imali su središnje mesto u naporima Pekinga da utiče na druge zemlje, kontroliše informacije o Kineskoj komunističkoj partiji i da pojača narative Kine o njenoj politici i ulozi u svetu.
U kontekstu rata u Ukrajini, čini se da su ti narativi našli plodno tlo na globalnom jugu. Anketa koju je krajem februara sproveo Evropski savet za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations) pokazala je da, dok velika većina zapadnih zemalja podržava Ukrajinu, anketirani širom globalnog juga manje podržavaju nastavak rata, pri čemu je za njih verovatnije da će imati razumevanje za žalopojke Moskve i biti sumnjičavi prema motivima zapadnih lidera.
Sula kaže da to znači da će se sve veće približavanje Pekinga i Moskve proširiti, čak i ako se stavovi dve zemlje možda neće podudarati po svakom pitanju.
„Informacioni prostor je lako iskoristiti. Niko ne kaže da će uvesti sankcije Kini zato što tamo podržava Rusiju“, rekao je on. „To čini Rusiju srećnom i takođe služi širim interesima Pekinga ubrzavajući smanjenje uticaja Zapada na mestima poput Afrike, gde samo Kina zaista ima kapacitet da popuni prazninu koju su ostavile zapadne sile“.