„Ljudi ne znaju šta je rat i kakvo je to zlo“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) višestruko nagrađivani fotoreporter Miloš Cvetković nakon otvaranja izložbe njegovih ratnih fotografija „Moja Bosna“ u beogradskom „Endžio habu“.

Na izložbi koja je otvorena 4. jula predstavljen je tek delić fotografija koje je Cvetković snimio kao fotoreporter beogradskog lista „Borba“ od početka rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine.

Tom prilikom predstavljena je i knjiga „Moja Bosna“, objavljena u izdanju nevladinog Foruma ZFD. U njoj je prikazan mnogo veći deo opusa koji dokumentuje svu brutalnost i besmisao rata okončanog potpisivanjem Dejtonskog sporazuma decembra 1995. godine.

Proterivanje Bošnjaka iz Prijedora u proleće 1992. godine, ekshumacija posmrtnih ostataka srpskih civila ubijenih krajem iste godine u selu Ratkovići na severoistoku BiH, početak opsade Sarajeva, evakuacija Hrvata i Bošnjaka preko teritorije pod kontrolom Srba kod Kotor Varoši, ulazak Vojske Republike Srpske u Srebrenicu 1995. godine, nakon čega je počinjen genocid – sve ove događaje je kroz objektiv propratio Miloš Cvetković.

Kada u Jugoslaviji 1991. izbija rat u Hrvatskoj, a godinu dana kasnije i u BiH, Cvetković sa opremom za snimanje obilazi ratišta. U to vreme je imao 40 godina i radi za beogradsku „Borbu“.

„Kao fotoreporter sam imao izazov. Obično smo gledali rat koji se događa negde tamo – Vijetnam, Bliski istok, Avganistan… A onda se dogodio ovde i normalno je bilo da ispratim to, najpre zato što se dešava u mojoj zemlji“, kaže Cvetković.

Veliku sreću je, kaže, imao upravo zbog toga što je bio deo redakcije „Borbe“.

„Imao sam mogućnost da putujem i radim. To je bio list koji nije favorizovao jednu stranu“, kaže Cvetković, te dodaje:

„U svakom sukobu nikad nije jedna strana kriva. U Sarajevu sam, na otvaranju iste ove izložbe rekao da đavo jeste crn, ali da je bilo i nekih anđela koji su imali crna krila.“

U predgovoru knjige „Moja Bosna“, pisac iz Prijedora Darko Cvijetić, koji je tokom rata bio mobilisan u redove Vojske Republike Srpske, između ostalog, piše:

„Onaj ko nije vidio krvavost bosanskog rata sada je sigurno užasnut slikama kojima smo preplavljeni iz Ukrajine. Ali onaj koji jest bio u Bosni za vrijeme rata, za vrijeme nastanka fotozapisa Miloša Cvetkovića, taj je zauvijek obilježen viđenim, zauvijek žigosan uslikanim.“

Na crno-belim fotografijama Miloša Cvetkovića smenjuju se prizori civila zatočenih u logorima koji su nekada bili škole ili domovi kulture, masovnih pogreba, izbegličkih kolona, golobradih vojnika, napuštenih kuća izrešetanih mecima.

Na jednoj od fotografija na izložbi „Moja Bosna“ vide se vrata kuće na kojoj je zalepljena cedulja sa porukom ispisanom na ćirilici: „Kuća useljena. Srbin Rakić Brane.“

Bila je to praksa prisutna na svim stranama u ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije: kada stanovništvo jedne nacije bude proterano iz svojih kuća, u njih su se useljavali pripadnici one nacije koja je u tom trenutku zauzela to mesto.

„Najteže mi je padala patnja tih ljudi – svuda smrt, bol, tuga, čemer… Sve je to teško. Rat… Koji je rat dobar!“, kaže Cvetković.

Na pitanje kako se po povratku kući nosio sa slikama koje je gledao kroz objektiv, kaže da je u to vreme „adrenalin uradio svoje“ i da tada nije mnogo razmišljao o svemu što je video.

Trideset godina kasnije, tokom pandemije 2020. godine je skenirao negative pripremajući ovu knjigu.

„Čini mi se da sam sad imao veći problem nego u ono vreme. Sad mi se pojavljuju neke slike iz onog vremena. A trideset godina mi uopšte nisu padale na pamet, potpuno sam im potisnuo negde i zaboravio“, kaže Cvetković.

Na brojnim njegovim fotografijama objavljenim u knjizi „Moja Bosna“, prisutni su pripadnici raznih vojnih i paravojnih jedinica. Neki poziraju, drugi i ne znaju da su ovekovečeni.

Cvetković kaže da nisu svi „iz prve“ pristali da stanu pred objektiv, ali da se, uz ljudski pristup, „otvarali“ pred njim. Baš u tom ljudskom pristupu Cvetković vidi i suštinu dobre fotografije.

„Mislim da moje fotografije, bez obzira na to koliko deluju strašno, imaju neku ljudskost. Mislim da svaka od njih ima to.“

Knjiga „Moja Bosna“ nije prva koju je Miloš Cvetković objavio pod okriljem Foruma ZDF.

Pre dve godine ova nevladina organizacija je objavila Cvetkovićevu knjigu „Sloboda do temelja“, u kojoj su prikazane njegove fotografije snimljene od kasnog proleća 1991. do ulaska i neposredno nakon ulaska Jugoslovenske narodne armije i paravojnih jedinica iz Srbije u Vukovar 18. novembra iste godine.

Ove dve knjige, zajedno sa knjigom „Život u limbu“ fotografa Igora Čoka, koja se bavila ratom u Hrvatskoj, čine serijal „Knjige ožiljaka“, objašnjava za RSE Slaven Rašković, urednik knjige „Moja Bosna“ i projektni menadžer Foruma ZFD.

Prema njegovim rečima, osnovna ideja ovog serijala je bila da se spasu od zaborava vredne arhive ratne fotografije eminentnih ratnih fotografa sa ovih prostora.

„Mnoge od tih fotografija su za vrijeme rata objavljene u nekim domaćim, najčešće opozicionim listovima, ili u stranoj štampi, međutim, prošlo je puno vremena i puno se toga zaboravilo. Naša osnovna ideja je bila da po tim temama pokušamo selektirati najvredniju građu i objaviti je tako da ona ostane sačuvana za današnju javnost, ali i za buduće generacije“, kaže Rašković.

Rašković dodaje da se javnost više od tri decenije od početka rata u bivšoj Jugoslaviji, tom temom uglavnom bavi neodgovorno. On dodaje da pripada generaciji ratne dece i da oseća odgovornost da se tom temom bavi u nadi da će rasteretiti buduće generacije.

„Želio bih na neki način malo skinuti tog tereta s njihovih leđa i pozabaviti se time na način koji bi im bio lakši da razumiju šta se dogodilo, da nema kolektivne krivnje, ali da su se te stvari dogodile, postoje činjenice, postoje dokazi i da od toga ne treba bježati“, kaže Rašković.

Činjenice i sudske presude kažu da je tokom tri i po godine rata u Bosni i Hercegovini ubijeno blizu 100.000 ljudi, od toga oko 40.000 civila. U tom periodu je Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine, bilo pod opsadom oko 44 meseca, tokom kojih je ubijeno više od 11.000 stanovnika tog grada.

U tom ratu ljudi su odvođeni u logore, počinjeni su brojni ratni zločini, a 1995. godine Vojska Republike Srpske je počinila genocid u kojem je ubijeno više od 8.000 muškaraca bošnjačke nacionalnosti u Srebrenici, što je potvrđeno presudama međunarodnog tribunala u Hagu.

Na pitanje koju poruku bi želeo da pošalje ljudima koji pogledaju njegove fotografije, Miloš Cvetković zaključuje:

„Moja poruka je da nikad ne dođe do rata. To moraju ljudi da shvate. Ne treba nam nikakva nacionalistička euforija, ‘šta su oni nama radili’, to treba izbrisati.“

(RSE, foto: Vesna Anđić/RSE)