Uprkos činjenici da su bezmalo predstavnici svih manjinskih nacionalnih saveta u glas ocenili kao odličan Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je usvojen u novembru prošle godine, izbori za nacionalne savete verovatno neće proći ni blizu idilično.
Naime, predstavnici saveta nacionalnih manjina smatraju da javnost u Srbiji nije na odgovarajući način informisana o potrebi upisa pripadnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove, kao i o sprovođenju izbora za nacionalne savete.
Koordinator manjinskih nacionalnih saveta u Vojvodini Daniel Petrović:
“U manjinskim novinama informacije jesu prisutne, u svim manjinskim listovima koji postoje. Ali, ima nacionalnih manjina koji nemaju svoje listove pa bi bilo dobro da su u značajnoj meri u kampanju uključe drugi listovi i da prave atmosferu za izbore.”
Državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska pitanja Aniko Muškinja Hajnrih odbija optužbe na račun ministarstva i krivi opštine za spor i loš proces upisivanja pripadnika manjina u posebne biračke spiskove:
“Iako su edukovani svi predsednici skupština opština, zatim oni radnici koji bi u lokalnim samoupravama trebalo da na tome rade, postoji veliki broj opština koje pokazuju otpor za vođenje ovog biračkog spiska.”
Aniko Muškinja Hajnrih za naš program kaže da ni sami nacionalni saveti ne promovišu sopstvene nadležnosti, odnosno ne objašnjavaju građanima šta zapravo nacionalni savet može da učini za svoju manjinu:
“Zapravo oni ne promovišu nadležnosti nacionalnih saveta. Ponavljaju potrebu da se pripadnici manjina upišu u birački spisak, ali ne kažu šta će ti nacionalni saveti raditi.”
Poseban birački spisak manjina u Srbiji ne pravi država, kao što je slučaj sa jedinstvenim biračkim spiskom po kojem se održavaju “obični” izbori, već se pripadnici manjina u “svoj” spisak upisuju po principu dobrovoljnosti.
Prema vestima sa terena, međutim, taj princip “dobrovoljnosti” često se pretvara u akciju pojedinih političkih partija manjina, čiji aktivisti zapravo idu od vrata do vrata i “prikupljaju” birače. Na taj način, kako za Dojče vele upozorava poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, oni krše pravo na privatnost ličnih podataka:
“Nema govora da neko može ići okolo, obilaziti pripadnike nacionalnih manjina i u njihovo ime popunjavati određene formulare i potom te formulare sam unositi u biračke spiskove, a potom još formirati paralelne zbirke podataka što se, izgleda, dešava”.
Kako nam je rečeno u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, nesporno je da će Mađari, Aškalije, Egipćani i verovatno Romi skupiti dovoljno potpisa za neposredne izbore za manjinske nacionalne savete. Ostali nacionalni saveti biće verovatno izabrani po takozvanom elektorskom sistemu, koji je daleko manje demokratičan od neposrednih izbora. Izbori za nacionalne savete biće održani u periodu između 26. maja i 26. juna.
Ta tela, inače, trebalo bi da budu najviša tela manjinskih autonomija u Srbiji i da imaju značajna ovlašćenja u oblastima informisanja, kulture, obrazovanja i očuvanja jezika nacionalnih manjina.

Dinko Gruhonjić
(emitovano na Radiju Deutsche Welle, 4. februar 2010)